Pogled u svet

Rekordan broj katastrofa u 2000.

U 2000. godini širom sveta dogodilo se više prirodnih katastrofa nego u bilo kojoj prethodnoj godini, izveštava Minhen Re, jedan zavod za reosiguranje. Sve ukupno, izvešteno je o više od 850 katastrofa koje su ubile 10 000 ljudi i prouzrokovale štetu od preko 30 milijardi dolara. Iako je prirodnih katastrofa bilo više, materijalnih i ljudskih gubitaka je bilo manje nego prethodne godine. U izjavi za štampu ovog zavoda kaže se da je to zbog toga što se većina katastrofa dogodila u područjima koja nisu tako gusto naseljena. Od svega što je izgubljeno, a bilo je osigurano, oluje su odgovorne za 73 posto gubitaka, a poplave za 23 posto. Izveštaj kaže da se zbog rasta populacije i širenja materijalnih poseda „u budućnosti mora očekivati daljnji porast gubitaka usled prirodnih katastrofa“.

Providne koverte

Časopis New Scientist izveštava da je jedna kompanija iz Sjedinjenih Država napravila sprej koji „neotvorene koverte čini providnima“, a ne ostavlja nikakav trag. Portparol kompanije, Bob Šlagel, kaže da sprej deluje na koverte svih boja i da je to „tečnost koja ne provodi struju, koja nije otrovna i koja je bezbedna po okolinu“. Šlagel dodaje da osim što miriše 10 do 15 minuta, „na koverti ili pismu ne ostaju mrlje od mastila ili vode; nema ama baš nikakvog traga“. Ovaj proizvod je napravljen da bi se pomoglo kriminalističkim službama u pronalaženju pisma-bombi i drugih potencijalno opasnih pošiljki. Međutim, sprej se može koristiti i da bi se čitala neotvorena pisma, što je jednog zvaničnika za ljudska prava navelo da ovaj proizvod nazove etički sumnjivim.

Navigacija kod pčela

Sposobnost pčela da lete od košnice do cveća i ponovo do košnice je dobro poznata. Ali u Asamu, na severu Indije, postoje kolonije pčela koje migriraju i po svemu sudeći prelete stotine kilometara, a zatim se vraćaju ne samo na isto drvo već i na istu granu na kojoj su njihove rođake napravile košnicu otprilike dve godine ranije! Stvar koja ovo čini tako neobičnim jeste to što radilice žive samo tri meseca ili manje. To znači da su pčele koje se vraćaju nekoliko generacija mlađe od pčela koje su izgradile prvobitnu košnicu. Kako pronalaze put nazad je misterija. Novine The Sydney Morning Herald izveštavaju da bi čulo mirisa moglo biti povezano s tim. Još jedna mogućnost jeste da matica, koja može živeti nekoliko godina, putem plesa nekako prenosi informacije pčelama koje izviđaju, pokazujući im u kom pravcu da lete.

Jezik i mozak

Dva dela mozga koji ljudi s normalnim sluhom koriste kada slušaju i govore, koriste i gluve osobe kada upotrebljavaju znakovni jezik, izveštava časopis Science News. Izveštaj kaže da skeniranja mozga pokazuju da „ovi delovi nervnog tkiva stupaju u akciju kod gluvih ljudi koji koriste znakovni jezik“. Prema Lori-En Petito sa Univerziteta Makgil u Montrealu, koja je vodila ovu studiju, to ukazuje da ova područja mozga kontrolišu „osnovna obeležja jezika koji se može izraziti bilo govorom bilo pokretima“. Ovo podvlači potrebu za daljnjim proučavanjem fleksibilnosti ljudskog mozga u lakšem korišćenju jezika. Časopis Science News kaže: „Postoji znatno preklapanje između regija mozga koje su uključene u govorni i znakovni jezik.“

Šminkanje prostitucije

Jedan sud u Nemačkoj je doneo odluku da prostitucija „u osnovi nije nemoralna“, pod uslovom da ne uključuje primenu sile, izveštava Frankfurter Allgemeine Zeitung. Berlinski upravni sud je doneo odluku da jedan kafić u Berlin-Vilmersdorfu može nastaviti s radom, uprkos tome što ga prostitutke koriste da uspostave kontakt sa svojim mušterijama i da zatim iznajme sobe u okolini. Sudije su rekle da je njihova odluka odraz promenjenog stava društva prema prostituciji. Jedna anketa koja je sprovedena među 1 002 ljudi pokazala je da 62 posto misli da na prostituciju treba gledati kao i na svaki drugi posao. Sudije su izjavile da je druga anketa otkrila da većina smatra da se „integracija seksualnih usluga u ekonomiju“ Nemačke odavno dogodila.

 Spavanje i pamćenje

Istraživači koji ispituju spavanje došli su do zaključka da je dobar noćni san, umesto ostajanja do sitnih sati, „preduslov za delotvorno pamćenje u narednim sedmicama“, komentariše londonski The Independent. Profesor Robert Stikgold s Harvardske medicinske škole, imao je na raspolaganju 24 dobrovoljca — od kojih je polovini bilo dozvoljeno da posle učenja spavaju tokom noći, dok su ostali bili budni cele noći. Obe grupe su zatim normalno spavale tokom dve naredne noći da bi se odmorila grupa koja je bila lišena sna. Jedan ispit pamćenja je pokazao da su oni koji su spavali prve noći „bili znatno bolji na proveri pamćenja, dok druga grupa nije pokazala nikakvo poboljšanje iako su normalno spavali tokom sledeće dve noći“. Pošto spavanje očigledno pomaže da se pamćenje potkrepi, ovi nalazi pokazuju da nema baš puno koristi od toga što se uči na uštrb sna — posebno dubokog sna u prvih nekoliko sati spavanja kada mozak emituje slabe talase.

Opasnosti od mutacija u Černobilju

„Kod biljaka koje rastu blizu zatvorene nuklearne elektrane u Černobilju u Ukrajini ustanovljeno je šest puta veće genetsko oštećenje u poređenju s normalnom florom“, izveštava londonski The Independent. Istraživači iz Švajcarske, Britanije i Ukrajine zasadili su identičnu kulturu pšenice na dva mesta — jednu u kontaminirano zemljište, a drugu 30 kilometara dalje u slično ali nekontaminirano zemljište. Zatim su semenje od ovih useva iskoristili da bi na ova dva mesta posadili još pšenice. Iako je bila izložena relativno maloj radijaciji, pšenica blizu reaktora pokazala je alarmantno visok stepen genetskog oštećenja, to jest mutacije. Zabrinuti naučnici upozoravaju da dugotrajna izloženost takvoj radijaciji može uticati na do sada još nepoznate načine. Ovi nalazi izazivaju posebnu zabrinutost za buduće generacije biljaka, životinja i ljudi koji su izloženi radijaciji iz Černobilja.

Muškarci i žene slušaju na različite načine

Istraživači su utvrdili da žene za slušanje koriste obe strane mozga, dok muškarci koriste samo jednu stranu, izveštava Discovery.com News. Dvadeset muškaraca i dvadeset žena se u jednoj studiji podvrglo skeniranju mozga dok su slušali traku na kojoj je snimljena knjiga. Skeniranja mozga su pokazala da muškarci uglavnom slušaju levom stranom mozga koja je povezana sa slušanjem i govorom. S druge strane, pokazalo se da su kod žena aktivne obe strane mozga. Dr Džozef T. Lurito, jedan profesor radiologije na Univerzitetskoj medicinskoj školi u Indijani, kaže: „Naše istraživanje ukazuje da se muškarci i žene razlikuju u obradi jezika, ali to ne mora obavezno da znači da će se razlikovati i u sposobnostima.“ Druge studije ukazuju da žene izgleda „mogu da slušaju dva razgovora u isto vreme“, kaže dr Lurito.

Religija po sistemu „uradi sam“

Religija je u Francuskoj sve manje važna. To je jedan od zaključaka ankete koju su sponzorisale katoličke novine La Vie. Kada je bilo zatraženo da s jednog spiska izaberu 14 prioriteta, svega 7 posto anketiranih je kao nešto što im je važno izabralo „duhovne težnje“. Stvari koje su izabrane pre duhovnih težnji bile su slobodno vreme, profesionalni uspeh, lična sloboda, kulturni život, seksualni život i materijalni uspeh. Prema sociolozima Pjeru Brešonu i Žeraru Mermeu, anketa ukazuje da je religija žrtva individualizacije. U kom smislu? Ljudi „mešaju“ različita verovanja, birajući ono što „izgleda da se slaže s njihovim načinom života i razmišljanja“, kaže Brešon.

Legalno samoubistvo

Holandija je prošlog aprila postala prva zemlja koja je zvanično ozakonila eutanaziju, izveštava roterdamski NRC Handelsblad. Holandski Senat je sa 46 glasova za i 28 glasova protiv, usvojio nacrt zakona o takozvanom ubistvu iz milosrđa. Zakonodavstvo dozvoljava lekarima da pomognu da se okonča život pacijenata koji imaju neizlečivu bolest ili koji se suočavaju s neprestanom i nepodnošljivom „patnjom“. Holandski zakonodavci zahtevaju da se za pacijente koji žele eutanaziju ispune sledeći striktni uslovi: pacijentov zahtev mora biti dobrovoljan; pacijent i lekar se moraju složiti da ne postoji razumna alternativa koja je prihvatljiva za pacijenta; barem još jedan neutralan lekar mora pregledati pacijenta; i eutanazija se mora izvršiti na medicinski prihvatljiv način.