Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Susret porodica u Koreji — novi početak?

Susret porodica u Koreji — novi početak?

Susret porodica u Koreji — novi početak?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ REPUBLIKE KOREJE

NAZVAN je velikom ljudskom dramom. Privukao je preko 1 300 domaćih reportera i preko 400 stranih dopisnika. Bio je to susret članova porodica iz severnog i južnog dela Koreje — porodica koje su oko 50 godina bile rastavljene.

Pola veka mnogi Korejci nisu imali nikakvog kontakta sa svojom rodbinom — ni putem pisama, ni faksom, niti telefonom. Demilitarizovana zona koja je delila ovu zemlju godinama je držala članove porodica odvojene jedne od drugih. Šta je omogućilo ovaj njihov susret? a

Značajan susret

Petnaestoga avgusta 2000, jedan avion sa zastavom Narodne Demokratske Republike Koreje sleteo je na međunarodni aerodrom Kimpo u Republici Koreji. Avion je prevozio putnike sa severa koji su preko međunarodnog Crvenog krsta prikupili dokaze da su neki njihovi rođaci na jugu još uvek živi. Isti avion je zatim pokupio 100 Korejaca sa juga i uputio se ka severu, omogućujući im susret s njihovom rodbinom. Zamisli da vidiš svog brata, sestru, majku, oca, sina ili ćerku, ili bračnog druga koje nisi video više od 50 godina! Mnogi koji su došli bili su u svojim poznim 60-im i 70-im, a zadnji put su videli svoju rodbinu kad su bili tinejdžeri!

Planirano je da ove posete traju samo četiri dana i tri noći, posle čega bi se svako vratio u svoju zemlju. Nesumnjivo su zbog toga mnoge porodice skoro neprekidno razgovarale! Zbog verovatnoće da bi moglo doći do potresenosti i šoka, lekari, medicinske sestre i ambulantna kola bila su u pripravnosti. Ne iznenađuje što su morali da priskoče u pomoć.

Ti ponovni susreti obuhvatili su samo mali deo od ukupnog broja razdvojenih porodica. Neki procenjuju da ima 690 000 ljudi s preko 60 godina i 260 000 njih s preko 70 godina koji su još uvek razdvojeni od svojih voljenih. Međutim, od 76 000 onih iz Republike Koreje koji su ispunili izvesne uslove i prijavili se da posete svoju rodbinu na severu, za ovaj susret je izabrano samo 100 osoba.

Među njima je bio i 82-godišnji Jang Žin-jul. On je preko Crvenog krsta dobio informaciju da njegov 70-godišnji brat Jang Van-jul sa severa traži svoju rodbinu s juga. Taj mlađi brat Jang Žin-jula je bio student na jednom univerzitetu u Seulu 1950. kad je nestao tokom korejskog rata. Od tada se ništa nije čulo za njega. Njih dvojica, zajedno sa dve svoje sestre susreli su se nakon što su pet decenija bili razdvojeni!

Li Pok-jan, jedan 73-godišnjak, susreo se sa svojom 70-godišnjom suprugom i dva sina. Poslednji put je svoju porodicu video kad su sinovi imali samo dve i pet godina. Tokom rata je izašao iz kuće rekavši da ide da kupi bicikl. Nestao je i od tada se ništa nije čulo za njega. Tokom njihovog dirljivog susreta, njegova žena koja ima tremor i dijabetes, postavila mu je pitanje o kom je decenijama razmišljala: zašto mu je trebalo toliko dugo da kupi taj bicikl?

Li Čong-pil, 69-godišnjak, bio je srednjoškolac kada je 1950. odvojen od svoje porodice i registrovan kao nestao. On se susreo sa svojom 99-godišnjom majkom Čo Von-ho, dva brata i dve sestre sa severa. Nažalost, njegova majka nije mogla da ga prepozna.

Ovo su samo neki od mnogih dirljivih susreta koji su se odigrali. Događaj je uveliko prenosilo nekoliko lokalnih i međunarodnih TV-stanica. I gledaoci su bili dirnuti do suza dok su gledali te susrete! Mnogi su se pitali da li će uslediti još takvih susreta. Pa ipak, susreti su ubrzo došli kraju i taj deo je bio skoro isto toliko bolan kao i prvobitno razdvajanje. Voljene osobe nisu znale da li će se ikada ponovo sresti i kada će to biti.

Pola veka razdvojenosti — da li je tome blizu kraj?

Petnaestog avgusta 1945, Koreja je zbacila 36-godišnji jaram japanske kolonijalne vlasti. Međutim, ubrzo je bila podeljena politikom tog doba. Isterujući Japance sa korejskog poluostrva, američke snage su zadobile kontrolu nad teritorijom južno od 38. uporednika, a sovjetske snage su kontrolisale teritoriju severno odatle. Rat koji je ubrzo izbio nije rešio problem. Sada su u Koreji bile dve vlasti. Od 1945. naovamo i tokom korejskog rata, razdvojeno je hiljade porodica. Kada je 1953. rat najzad završen, jedna demilitarizovana zona puna kopnenih mina presekla je zemlju na dva dela.

Decenijama je bilo malo znakova o pomirenju. Međutim, 13. juna 2000. avion u kojem je bio predsednik Republike Koreje, Kin Dej-junga, spustio se na aerodrom Sunan u Pjongjangu. Poglavar Korejske Narodne Demokratske Republike, Kim Jong-il bio je na pisti čekajući da ga pozdravi. Izgledalo je da se iznenada i neočekivano otvaraju vrata nade. Njih dvojica se nikada ranije nisu sreli. Ali ovog puta su se ponašali kao dva davno izgubljena brata. Usledio je trodnevni samit gde su se njih dvojica zalagali za prekidanje pola veka dugog neprijateljstva i za izmirenje. Ovaj ponovni susret rastavljenih članova porodice bio je među prvim rezultatima ovog samita. Uskoro su preuzete i druge inicijative.

Takođe su se složili da proradi železnička pruga između severa i juga. Do septembra 2001. treba popraviti 12 kilometara pruge u južnom delu Koreje i 8 kilometara u severnom delu. Ova pruga će prolaziti kroz zonu razgraničenja i tako ponovo povezati ova dva dela Koreje. A kad se pruga na kraju poveže i s Transkineskom prugom, onda će se protezati od korejskog poluostrva preko Kine do Evrope. To će zaista biti, prema rečima predsednika Kin Dej-junga „novi put svile, ali od gvožđa“. Još jedna železnička pruga će na kraju prolaziti kroz sredinu zone razgraničenja i povezati se s ruskom Transsibirskom prugom.

Ostaje da se vidi da li ovi prvi koraci zaista nagoveštavaju novi početak. Do tada, trud učinjen da bi se porodice posle dugo vremena ponovo videle zaslužuje pohvalu. No i pored toga, očigledno je da čovečanstvu treba vladavina Božjeg Kraljevstva nad celom planetom (Matej 6:9, 10). Još 1912. godine, Jehovini svedoci su počeli da organizuju širenje ove poruke i na Orijent. Mnogi u severnom delu korejskog poluostrva su čuli ovu poruku, i priličan broj ju je prigrlio. Međutim, tokom japanske vladavine mnogi su bili u zatvoru jer su odbili da idu u rat.

Posle Drugog svetskog rata i puštanja na slobodu, ovi hrišćani, Jehovini svedoci, počeli su da se sastaju. Većina ih je došla na jug gde su imali slobodu obožavanja. Juna 1949, osnovana je prva skupština u Seulu i to je danas izraslo u veliku organizaciju od preko 87 000 aktivnih Svedoka u Republici Koreji. Među njima su i hiljade onih koji su takođe odvojeni od svojih porodica sa severa.

Možda će se događaji tako odvijati da će doći do ujedinjenja svih razdvojenih porodica u Koreji. I što je još važnije, možda će kraj ove razdvojenosti omogućiti da i 22 miliona ljudi u Narodnoj Demokratskoj Republici Koreji napokon ima priliku da čuje biblijsku poruku.

[Fusnota]

a Jedan takav susret održan je 1985. pod pokroviteljstvom vlade.

[Slike na 13. strani]

Ponovo zajedno; muž i žena (gore) i majka i sin (dole)

[Slika na 14. strani]

Kao čin obožavanja predaka, čovek se klanja pred slikom svog oca koji je umro pre ovog susreta

[Slika na 15. strani]

Jang Žin-jul (skroz levo), ponovo zajedno sa svojim bratom u (sredini) sa severa

[Izvor slike na 13. strani]

Slike od 13. do 15. strane: The Korea Press Photojournalists Association