Zablude i činjenice o starijim ljudima

O starosti ima mnogo zabluda. „Ageing — Exploding the Myths“, publikacija Programa Svetske zdravstvene organizacije o starenju i zdravlju, govori koliko su pogrešne neke od ovih zabluda. Osmotrite nekoliko primera.

Zabluda: većina starijih ljudi živi u industrijalizovanom svetu.

Činjenica: u stvari, od 580 miliona starijih ljudi u svetu, preko 60 posto živi u zemljama u razvoju. Sve više ljudi u tim zemljama doživi starost zahvaljujući boljoj zdravstvenoj nezi, poboljšanim sanitarnim i stambenim uslovima i boljoj ishrani.

Zabluda: stariji ljudi nikako ne mogu da doprinesu dobrobiti drugih.

Činjenica: stariji ljudi igraju značajnu ulogu u pomaganju drugima time što rade posao za koji nisu plaćeni. Na primer, procenjeno je da se u Sjedinjenim Državama bake i dede brinu za 2 miliona dece, od kojih 1,2 miliona živi kod svoje bake i dede. Stariji ljudi praktično pružaju svojim unucima krov nad glavom, hranu, obrazovanje i prenose kulturne vrednosti dok majkama i očevima omogućavaju da nastave sa svojim poslom. Slično tome, mnoge volonterske organizacije u industrijalizovanom svetu ne bi funkcionisale bez doprinosa starijih ljudi. Oni su i preko potrebni staratelji. U nekim zemljama u razvoju gde je i do 30 posto odraslog stanovništva zaraženo sidom, stariji ljudi brinu o svojoj bolesnoj odrasloj deci, nakon čije smrti će morati da odgajaju unuke koji će biti siročići.

Zabluda: stariji ljudi napuštaju posao zato što više ne mogu da rade.

Činjenica: češće napuštaju posao zbog nedostatka obrazovanja ili prakse, ili zbog predrasuda (prema starijima) nego zbog same starosti.

Zabluda: stariji ljudi ne žele da rade.

Činjenica: stariji ljudi često bivaju otpušteni s posla uprkos njihovoj spremnosti i sposobnostima da nastave s radom. Posebno se tokom perioda nezaposlenosti često govori kako bi stariji trebalo da napuste posao da bi oslobodili mesta za mlađe. Međutim, rano povlačenje starijih radnika ne mora obavezno da znači da će mlađi imati posla. Jedan mlađi čovek koji traži posao možda nema veštine koje su potrebne da bi zauzeo mesto starijeg radnika. Iskusni stariji radnici pomažu da se osigura održavanje produktivnosti i stabilnost radne snage.

Sa ovim činjenicama na umu, zapaža Svetska zdravstvena organizacija (SZO), svetska zajednica na svoju stariju populaciju treba da gleda kao na izvor stručnosti koji se može dobro iskoristiti. Zato Aleksandar Kalaš, vođa grupe Programa SZO o starenju i zdravlju, zapaža da „države... na svoje starije stanovništvo ne treba da gledaju kao na problem već kao na potencijalno rešenje problema“. I to je činjenica.