Šta je posttraumatski stres?

POSTTRAUMATSKI stres je ranije obično nazivan neurozom usled ratnog stresa ili psihičkom traumom pretrpljenom u borbi, i u prvom redu je izučavan vezano za ratne veterane. Danas je mnogo drugačije. Ne morate da budete vojnik da biste imali posttraumatski stres. Treba samo da preživite neki traumatičan događaj.

Taj događaj može da bude bilo šta, od rata do pokušaja silovanja i saobraćajne nesreće. Jedan bilten Nacionalnog centra za posttraumatska stanja u Sjedinjenim Državama, iznosi to ovako: „Da bi se ustanovilo da li patite od posttraumatskog stresa morate biti izloženi nekom traumatičnom događaju.“ I u taj događaj mora biti uključen „neki vid stvarne ili preteće FIZIČKE povrede ili napada“.

Džejn pomenuta u prethodnom članku priča: „Ustanovila sam da iznenadan preveliki strah dovodi do porasta nivoa određenih hormona, a onda ti hormoni dovode čula u stanje preterane opreznosti na opasnost. Kad opasnost prođe nivo hormona se obično vraća u normalu, ali kod onih koji pate od posttraumatskog stresa taj nivo ostaje povišen.“ Džejn je ostavila iza sebe ono što joj se desilo, ali užasan strah koji je u tim momentima osetila izgleda da je pokušavao da se trajno useli, poput nekog nepoželjnog gosta koji neće da ode iz vaše kuće.

Ukoliko ste preživeli neku traumu i doživljavate slične posledice, važno je da znate da niste sami. U jednoj knjizi o silovanju, autorka Linda E. Ledrej objašnjava da je posttraumatski stres „normalna reakcija normalnih ljudi koji su bili u nekoj strašnoj situaciji nad kojom nisu imali kontrolu“.

Međutim, to što se za posttraumatski stres može reći da je normalan, ne znači da će ga imati svi koji prežive neku traumu. Ledrej beleži: „Jedna studija iz 1992. pokazuje da je nedelju dana nakon silovanja 94 posto žrtava silovanja imalo simptome posttraumatskog stresa, a dvanaest nedelja kasnije kod 47 posto njih još nisu bili prošli. Godine 1993. pedeset posto žena koje su se obratile Službi za oporavak od seksualnog napada, u Mineapolisu, udovoljavalo je kriterijumu za posttraumatski stres godinu dana nakon silovanja.“

Ovakvi podaci pokazuju da je posttraumatski stres uobičajen, mnogo uobičajeniji nego što to većina ljudi shvata. On pogađa  sve vrste ličnosti i nastaje usled mnogih vrsta događaja. Autori Aleksander C. Makfarlan i Lars Vajsat primećuju: „Nedavne studije pokazuju da civili, kao i ratnici i žrtve rata, dožive neku traumu baš u periodu mira i da kod mnogih koji prežive uobičajene stvari nastaje posttraumatski stres.“ Kod nekih čak i kakav medicinski tretman ili srčani udar može izazvati posttraumatski stres.

„Izgleda da je posttraumatski stres veoma uobičajen poremećaj“, objašnjavaju gore navedeni autori. Oni nadalje kažu: „Jedno anketiranje 1 245 adolescenata u Americi pokazalo je da su 23% njih bili žrtve fizičkog ili seksualnog napada, kao i da su bili očevici nasilja nad drugima. Kod svakog petog adolescenta koji je to doživeo javio se posttraumatski stres. To ukazuje da oko 1,07 miliona tinejdžera u SAD trenutno pati od ovog poremećaja.“

Ukoliko su ovi podaci tačni, to znači da je u samo jednoj zemlji pogođeno toliko  puno tinejdžera! Šta se može uraditi za osobe poput njih, kao i za mnoge milione drugih žrtava širom sveta?

Šta se može uraditi?

Ukoliko mislite da vi ili neko koga poznajete pati od posttraumatskog stresa, evo nekih predloga.

Trudite se da održavate duhovnu rutinu. „Uvek sam bila na sastancima u našoj Dvorani Kraljevstva“, objašnjava Džejn. „Čak i kad nisam mogla da se koncentrišem na ono što se govori znala sam da Jehova želi da budem tamo. U skupštini su svi bilo izuzetno ljubazni i izgrađujući, a pokazana ljubav i lično zanimanje su mi veoma mnogo značili dok sam prolazila kroz ceo taj užas.“ Džejn nastavlja: „Takođe mi je pomoglo i čitanje psalama. Kao da su molitve potištenih govorile umesto mene. Kad u molitvi nisam mogla da kažem ono što sam želela, samo bih rekla ’amin‘.“

Ne oklevajte da hrabrite žrtvu. Ukoliko se neko koga volite bori s užasnim sećanjima na neki traumatični događaj, shvatite da on(a) ne preteruje niti da je teška osoba. Zbog emocionalne otupelosti, uznemirenosti ili besa, on(a) možda neće moći da na vašu podršku reaguje kako biste vi to želeli. Ali, nemojte  odustati! Kao što Biblija kaže, „prijatelj u svako vreme ljubi, a u nevolji se bratom pokazuje“ (Poslovice 17:17).

Žrtva treba da prepozna koje bi joj nemudre metode lečenja još više naškodile i da ih izbegava. To obuhvata korišćenje zabranjenih droga i preterano uzimanje alkoholnih pića. Iako može izgledati da alkohol i droga nude privremeno olakšanje, ubrzo samo pogoršaju stvari. Oni obično doprinose društvenoj izolovanosti, odbacivanju osoba koje žele da pomognu; radoholizmu; nekontrolisanom besu; nekontrolisanom ili preterano kontrolisanom jedenju ili drugom ponašanju okrenutom ka samouništenju.

Posavetujte se sa sposobnim zdravstvenim stručnjakom. Možda žrtva i nema posttraumatski stres, ali ukoliko ga ima postoje efikasne terapije. a Ukoliko vam se ukazuje stručna pomoć, budite otvoreni s tom osobom i zatražite pomoć u prevazilaženju bilo kog ponašanja koje je bilo navedeno.

Zapamtite: fizičke rane obično prve zarastu, ali oni koji pate od posttraumatskog stresa mogu biti ranjeni na mnoge načine, telesno, umno i duševno. Naredni članak će govoriti o daljnjim načinima na koje oboleli i oni oko njega mogu učestvovati u izlečenju, a takođe će govoriti o nadi za sve koji su pogođeni posttraumatskim šokom.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 6. strani]

Simptomi posttraumatskog stresa

Mnogi koji su preživeli neku traumu, ponovo je u svojim mislima proživljavaju. Obično to ne mogu kontrolisati niti s tim prekinuti. Posledice mogu uključivati:

• Vraćanje prizora iz prošlosti — osećaj da se trauma ponovo događa

• Loši snovi i noćne more

• Jako vas uplaši velika buka ili kad vam neko iznenada priđe s leđa

• Drhtavica i preznojavanje

• Lupanje srca i otežano disanje

• Uznemirenost kada neki prizor, zvuk, osećaj, miris ili ukus podseti na traumu

• Nemir ili strah — osećanje ponovne ugroženosti

• Poteškoće u kontrolisanju osećanja kad događaji koji podsećaju na traumu izazovu iznenadne osećaje teskobe, besa ili uznemirenosti

• Loša koncentracija odnosno moć trezvenog razmišljanja

• Teško zaspite odnosno loše spavate

• Nemir i stalno stanje opreza

• Emocionalna blokada odnosno otupelost

• Teško vam je da nekoga volite ili da uopšte gajite bilo koje jako osećanje

• Okolina vam je čudna ili nestvarna

• Gubite interesovanje za stvari u kojima ste nekada nalazili zadovoljstvo

• Imate problem da se setite važnih delova traumatičnog događaja

• Osećate da ste isključeni od sveta oko vas i od stvari koje se dešavaju

[Slike na 5. strani]

Posttraumatski stres mogu izazvati različiti traumatični događaji