Gledište Biblije

Da li je Bog odobravao trgovinu robljem?

CRNA znojava presamićena tela vuku se uz brodske stepenice pod ogromnim teretom velikih bala pamuka. Okrutni nadzornici ih bičujući teraju na rad. Deca su uz vrisku oteta iz ruku majki koje plaču i prodata onima koji najviše nude na aukciji. Verovatno vam pri pomisli na ropstvo na um padaju ovakve tmurne, okrutne slike.

Ironično je, ali kaže se da su mnogi trgovci robljem i robovlasnici bili duboko religiozni ljudi. Istoričar Džejms Valvin je napisao: „Bilo je na stotine takvih ljudi, i Evropljana i Amerikanaca, koji su hvalili Gospoda što ih je blagoslovio, koji su zahvaljivali za profitabilan i siguran posao u Africi dok su okretali svoje robove prema pasatima i plovili ka Novom svetu.“

Neki su čak tvrdili da Bog odobrava trgovinu robljem. Na primer, u jednom govoru glavnom veću Metodističke protestantske crkve održanom 1842, Aleksander Makejn je izjavio da je robovlasništvo „naredio lično Bog“. Da li je Makejn bio u pravu? Da li je Bog odobravao otimanje i silovanje devojaka, bezdušno razdvajanje porodica i okrutno batinanje koje je bilo sastavni deo trgovine robljem u Makejnovo vreme? I šta reći za milione onih koji su danas prisiljeni da pod okrutnim uslovima žive i rade kao robovi? Da li Bog prelazi preko takvog nehumanog postupanja?

Robovlasništvo i Izraelci

Biblija kaže da „vlada čovjek nad čovjekom na zlo njegovo“ (Propovjednik 8:9, DK). To možda nigde nije očiglednije nego u surovim oblicima ropstva koja je osmislio čovek. Jehova Bog nije nezainteresovan što se tiče patnji koje je ropstvo nanelo.

Osmotrite recimo jednu situaciju vezanu za Izraelce. Biblija nam kaže o Egipćanima: „Zagorčaše im život teškim radovima gline i opeka, i svim poljskim radovima i svakim drugim poslom; i na sve to ih oni naterahu mučeći ih.“ Izraelci „uzdisahu i vikahu od nevolje, i vika od nevolje njihove dopre do Boga“. Da li je Jehova bio nezainteresovan za njihovu muku? Ne, naprotiv, „Bog ču uzdisanje njihovo i opomenu se saveza svoga s Avrahamom, i Isakom i s Jakovom“. Osim toga, Jehova je rekao  svom narodu: „Ja ću vas osloboditi bremena egipatskih tegoba, oprostiću vas ropstva njihova“ (Izlazak 1:14; 2:23, 24; 6:6-8).

Jasno je da Jehova nije odobravao da ’čovek nad čovekom vlada‘ putem tiranskog ropstva. Ali zar Bog nije kasnije dozvolio ropstvo u svom narodu? Da, dozvolio je. Međutim, ropstvo koje je postojalo u Izraelu i te kako se razlikovalo od tiranskih oblika ropstva koja su postojala tokom istorije.

Božji Zakon je navodio da je kidnapovanje i prodavanje čoveka kažnjivo smrću. Osim toga, Jehova je pružio smernice da bi zaštitio robove. Na primer, rob koga bi gospodar osakatio bio bi oslobođen. Ako bi rob umro zato što ga je gospodar tukao, gospodar bi mogao biti kažnjen smrću. Zarobljene žene su mogle postati robinje ili su mogle da se uzmu za žene. Ali nisu smele da se koriste za čisto seksualno zadovoljavanje. Sigurno je i sama suština Zakona navodila iskrene Izraelce da se s robovima ophode s poštovanjem i ljubaznošću, kao da su unajmljeni radnici (Izlazak 20:10; 21:12, 16, 26, 27; Levitska 22:10, 11; Ponovljeni zakoni 21:10-14).

Neki Jevreji su dobrovoljno postajali robovi svojim sunarodnicima kako bi otplatili dugove. Ta praksa je štitila ljude da ne umru od gladi i zapravo je mnogima omogućavala da izađu iz siromaštva. Osim toga, robovi su prilikom nekih važnih datuma u jevrejskom kalendaru morali da se puste ako su to želeli a (Izlazak 21:2; Levitska 25:10; Ponovljeni zakoni 15:12). Komentarišući o tim zakonima o robovima, jevrejski izučavalac Mozes Milziner je rekao da „rob nikada nije prestao da bude čovek, na njega se gledalo kao na osobu koja poseduje izvesna prirodna ljudska prava, u koja čak ni gospodar nije mogao nekažnjeno da se meša“. Kakva oštra suprotnost tiranskim ropskim sistemima koji su ostavili mrlje na stranicama istorije!

Ropstvo i hrišćani

Ropstvo je bilo deo privrede Rimskog carstva pod kojim su živeli hrišćani iz prvog veka. Dakle, neki hrišćani su bili robovi, a neki su imali robove (1. Korinćanima 7:21, 22). Ali da li to znači da su Isusovi učenici bili okrutni robovlasnici? To nikako! Bez obzira na to šta je rimski zakon dozvoljavao, možemo biti uvereni da hrišćani nisu maltretirali one koji su bili pod njihovom vlašću. Apostol Pavle je čak ohrabrio Filimona da se prema svom robu Onisimu, koji je postao hrišćanin, ophodi kao prema ’bratu‘ b (Filimonu 10-17).

Biblija nigde ne pokazuje da je Božja prvobitna namera s čovečanstvom bila da neki pretvore druge u svoje robove. Takođe, nijedno biblijsko proročanstvo ne ukazuje na to da će u Božjem novom svetu ljudi imati druge ljude kao robove. Umesto toga, pravednici će u tom predstojećem Raju „sjedjeti svaki pod svojom vinovom lozom i pod smokvom, i neće biti nikoga da ih plaši“ (Mihej 4:4, DK).

Jasno je da Biblija ne odobrava zlostavljanje drugih u bilo kom obliku. Nasuprot tome, ona ohrabruje na poštovanje i jednakost među ljudima (Dela apostolska 10:34, 35). Ona podstiče ljude da se prema drugima ophode na način na koji bi želeli da se s njima postupa (Luka 6:31). Štaviše, Biblija ohrabruje hrišćane da ponizno gledaju na druge kao na veće, bez obzira na njihov socijalni status (Filipljanima 2:3). Ta načela su totalno drugačija od tiranskih oblika ropstva koje su praktikovali ljudi iz mnogih naroda, pogotovo nedavnih vekova.

[Fusnote]