Maje — nekad i sad

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ MEKSIKA

KAŽE se da su bili jedna od najvećih civilizacija na zapadnoj hemisferi. I nije ni čudo, jer su ti drevni stanovnici Belizea, El Salvadora, Gvatemale, Hondurasa i Meksika imali izuzetnu arhitekturu, slikarstvo, grnčariju i vajarstvo! Razvili su napredan oblik pisanja i napravili su velike korake na polju matematike. Čak su usavršili kalendar zasnovan na solarnoj godini. Ko je bio taj narod? Maje — osnivači jedne od najbogatijih i najbriljantnijih ranih civilizacija sa američkog kontinenta.

Većina onoga što znamo o Majama saznalo se iz zapisa na kamenu i reljefima. Koristeći sistem pisanja od preko 800 slova, od kojih su mnoga bila hijeroglifi, Maje su zabeležile svoju istoriju i običaje na stepenicama, gornjim gredama vrata i prozora, kamenim pločama ili stubovima. Pisali su i na papiru koji su pravili od unutrašnjeg sloja kore drveta divlje smokve. Slažući te listove, pravili su knjige (zvane kodeksi), koje su onda oblagali jaguarovom kožom. Većina ovih knjiga je uništena kada su Španci porobili Maje oko 1540. n. e., ali nekoliko njih još uvek postoji.

 Prve Maje koji su bili zemljoradnici možda su se nastanili u nizijama severne Gvatemale oko hiljadu godina pre Hrista. Ali njihova civilizacija je bila na svom vrhuncu između 250. n. e. i 900. n. e. — što se obično naziva period klasike. Hajde da ukratko osmotrimo ono što je poznato o drevnim Majama.

Vrsne arhitekte i neimari

Maje su bili majstori u rezbariji na kamenu i pravili su velike piramide i hramove od maltera i krečnjaka. Te piramide su upadljivo slične egipatskim ziguratima, te su u prošlosti neki došli do zaključka — pogrešnog — da su Maje zapravo potomci Egipćana.

Ostaci njihovih gradova izgrađenih od kamena pronađeni su u Gvatemali i Hondurasu, kao i na Jukatanu na severu Meksika. Na svom vrhuncu, imperija Maja je imala više od 40 takvih gradova, od kojih je svaki imao između 5 000 i 50 000 stanovnika. The New Encyclopædia Britannica navodi: „Najveći broj Maja možda je bio 2 000 000 ljudi, od kojih je većina živela u nizijama današnje Gvatemale.“

Izgradnja tih gradova s veličanstvenim građevinama od kamena bila bi nemoguća da nije bilo marljivog napora Maja koji su bili uzgajivači kukuruza. Pored toga što su proizvodili hranu za svoje porodice, od ovih vrednih ljudi se očekivalo da svojim radom doprinesu i izgradnji. Osim toga, morali su da obezbede i hranu za plemiće i sveštenike koji su, kako je vladalo mišljenje, imali važnija posla.

Porodični život Maja

Maje su imali tesne porodične veze. Da, često su pod istim krovom živele tri generacije. Većinu zemljoradničkih poslova su obavljali muškarci i stariji  dečaci. Ženska deca su učila da kuvaju, prave odeću i da podižu svoju mlađu braću i sestre.

Zemljoradnici su gajili avokado, čili papričicu i indijski krompir. Ali glavna hrana Maja bio je kukuruz. Žene i devojčice su ga pripremale na svakakve načine. Pravile su pljosnate pogače, danas poznate kao tortilje. Čak je i u alkoholnom piću zvanom balče jedan od glavnih sastojaka bio kukuruz. Procenjuje se da danas oko 75 posto ishrane Maja sadrži kukuruz u nekom obliku, a u prošlosti je taj odnos možda bio i veći.

Mnoštvo bogova i boginja

U životu Maja, religija je zauzimala istaknuto mesto. Obožavali su mnoštvo božanstava, od kojih se u jednom dokumentu spominje 160. Spomenimo samo neke. Postojao je bog stvoritelj, bog kukuruza, bog kiše i bog-sunce. Žene su išle na hodočašće do hrama boginje Iksčel na ostrvu Kozumel da bi se molile za plodnost, ili ako su već bile trudne, da bi molile za uspešan porođaj.

 Za Maje je svaki dan imao religioznu važnost i svaki mesec na njihovom kalendaru je imao svoj praznik. Održavale su se i specijalne ceremonije sahranjivanja mrtvih. Nakon što bi bila obojena u crveno, tela bi zajedno sa nekim ličnim stvari bila umotana u slamnate prekrivače. Zatim bi bili sahranjeni ispod poda kuća u kojima su osobe živele. Za vladare je bilo malo drugačije, jer su njih sahranjivali u piramidama, u podnožju hramova. Njihove sluge bi bile ubijene i potom sahranjene s njima, kao i razni pribor i alatke za koje su Maje verovale da će biti korisne u zagrobnom životu.

Kao deo običaja, Maje su ponekad bušile uši ili noge da bi stavljali ukrase. Čak su bušile i jezik. Prizori na skulpturama i zidnim ukrasima i na grnčariji jasno pokazuju da je deo obožavanja Maja bilo i prinošenje žrtava. „Često su to radili s raznim životinjama“, piše dr Maks Šajn u svojoj knjizi The Precolumbian Child, „ali najveće žrtvovanje je bilo žrtvovanje ljudskog života. Žrtve tih obreda bili su neprijateljski vojnici i robovi, ali i slobodna deca oba pola.“ Neki istoričari kažu da su se nekada prinosile devojke kao neveste za boga kiše tako što su bile bacane u jedno sveto jezero u Čičen-Ici. Ako bi neka devojka preživela do zalaska sunca, tumačilo se da bog kiše nije bio zadovoljan prinetom nevestom. Zato bi tu devojku izvadili iz vode.

Maje danas

Nakon 900. n. e., kaže The New Encyclopædia Britannica, „klasična civilizacija Maja je naglo nestala, nakon čega su veliki gradovi i ceremonijalni centri ostali pusti i zarasli u vegetaciju džungle“. Niko ne zna tačno šta je dovelo do nestanka Maja. Neki kažu da je obradiva zemlja bila iscrpljena. Drugi navode na pomisao da su nestašice hrane navele seljake da pribegnu razornim metodama zemljoradnje, dok su ostali pobegli u gradove koji su već bili prenaseljeni i osiromašeni. Šta god da je bio uzrok, Maje nisu potpuno izumrle. Danas živi oko dva miliona Maja, uglavnom u severnom delu Jukatana i Gvatemale.

 Glavna religija današnjih Maja je nominalna katolička, i crkva je učinila velike napore da stekne naklonost domaćeg stanovništva. Na primer, u jednom izveštaju Asošiejted presa se navodi da se „1992. godine — na 500. godišnjicu španskog osvajanja Gvatemale — Gvatemalska katolička crkva javno izvinila za zlostavljanja počinjena protiv Indijanaca tokom preobraćenja Gvatemale u hrišćanstvo“.

Ali prihvatanje katoličanstva ne znači da su Maje napustile religiju svojih predaka. Naprotiv, mnogi katolički sveštenici prihvataju mešanje crkvenih običaja i učenja sa urođeničkim obredima. Na primer, Maje su dugo verovale u animizam, verovanje da predmeti — i živi i neživi — imaju u sebi životnu snagu. Crkva je prihvatila tu ideju, iako ju je uvila u veo katoličanstva, i dovela do toga da se neke crkvene vođe pitaju koliko paganstva crkva može tolerisati, a da se ipak još uvek naziva hrišćanskom. a

Maje i Jehovini svedoci

Jehovini svedoci poučavaju o čistim istinama iz Biblije u zemljama gde su Maje većinsko stanovništvo. Mnogi povoljno reaguju. Osmotrite samo dva primera.

„Uživao sam čast i izvesnu istaknutost u krugu domorodaca u kojem sam odrastao“, kaže Karidad, „iako to nije značilo da nisam vodio rasipnički život obeležen pijankama.“ Poput mnogih Maja, Karidad je verovao u katoličanstvo izmešano sa spiritizmom. „Kada bih se razboleo“, kaže on, „otišao bih do vrača.“ Karidadove ćerke su počele da proučavaju Bibliju s Jehovinim svedocima. „Malo po malo, počeo sam da se interesujem“, priznaje Karidad, „posebno kada sam video da se promenilo ponašanje mojih ćerki. Uskoro sam i ja počeo da proučavam.“ Koji je ishod toga? „Istina mi je pomogla da upoznam i zavolim Jehovu“, kaže Karidad. „Ostavio sam sve navike i običaje koji se ne dopadaju Jehovi i oslobodio sam se straha i sujeverja.“

Paula, Maja iz Gvatemale, bila je u tuzi jer su joj umrla dva sina. „Uvek bih podizala oltare za njih“, kaže ona. „Imala sam Bibliju koju mi je dala jedna katolička opatica, i svako veče sam je čitala po dva sata tražeći odgovor na svoje pitanje: ’Gde su moji umrli sinovi?‘“ Uskoro je Paula počela da proučava Bibliju s Jehovinim svedocima i odmah je počela da posećuje njihove sastanke. „Oni su mi na razumljiv način objasnili Božju Reč“, kaže ona. „Raduje me što znam da će Božje Kraljevstvo odstraniti bolest i smrt. Stalno razmišljam o nadi uskrsenja“ (Jovan 5:28, 29). Sada Paula prenosi drugima dobru vest o Božjem Kraljevstvu. „Mnogo je onih kojima još treba pomoć“, kaže ona.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 17. strani]

Kalendar Maja

Maje su razvile jedan precizan kalendarski sistem u koji je bila uključena čak i prestupna godina.

Godina je kod Maja imala 365 dana. Od toga, 364 dana su bila podeljena u 28 sedmica od kojih je svaka imala 13 dana. Nova godina je počinjala na 365. dan, 16. jula. A kako je bilo s mesecima? Njihov gore prikazani kalendar imao je 18 meseci, i svaki se sastojao od 20 dana. Dakle, sedmice i meseci su tekli nezavisno jedan od drugoga — ali, s jednim izuzetkom. Jednom u svakih 260 dana (13 pomnoženo sa 20), sedmica i mesec su počinjali istog dana. Prema jednom referalnom delu, „kalendar koji su imale Maje, iako je bio jako komplikovan, bio je najprecizniji čoveku poznati kalendar do uvođenja gregorijanskog kalendara“ (Funk & Wagnalls New Encyclopedia).

[Grafikon/Slika na stranama 16, 17]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Hronologija Maja

Olmek

1000. PRE N. E.

500. PRE N. E.

Olmek

Zapotek

Teotivakan

PRE N. E. | N. E.

500 N. E.

Teotivakan

Zapotek

Tolteci

1000 N. E.

Tolteci

Asteci

1500 N. E.

Asteci

[Izvor]

Umetnost Maja: Dover Publications, Inc.

[Mapa na stranama 16, 17]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

MEKSIKO

POLUOSTRVO JUKATAN

BELIZE

GVATEMALA

EL SALVADOR

HONDURAS

[Izvor]

Map: Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na 16. strani]

Ostaci jednog 23 metra visokog hrama u obliku piramide u drevnom gradu Maja po imenu Palenke

[Slika na 16. strani]

Pravljenje tortilja

[Slike na 18. strani]

Čičen-Ica

Hram Kukulkana

Čuvajući ulaz u Hram ratnika, kip drži posudu za žrtvovanje, koja je verovatno služila da se u nju stavljaju ljudska srca

[Slika na 19. strani]

Karidad sa ženom i ćerkama