Otkriti uzroke

„Depresija tinejdžera obično nije samo posledica jednog faktora već kombinacija više stresnih faktora“ (Dr Katlin Makoj).

ŠTA dovodi do depresije tinejdžera? U pitanju mogu biti mnogi činioci. Jedna od stvari su fizičke i emocionalne promene u pubertetu usled kojih mlada osoba može biti preplavljena osećajima nesigurnosti i straha, te tako biti posebno sklona negativnom duševnom stavu. Takođe su tinejdžeri često podložni negativnim osećanjima kad se osećaju odbačeno od svojih vršnjaka ili od osobe suprotnog pola koja im se sviđa. Zatim, kao što smo napomenuli u našem uvodnom članku, današnji tinejdžeri odrastaju u svetu koji sam po sebi može biti depresivan. Zaista živimo u ’kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj‘ (2. Timoteju 3:1).

Problem povećava i to što se mladi prvi put susreću sa životnim pritiscima, a za to nemaju ni veštine niti iskustva kao odrasli. Zato su tinejdžeri često poput turista koji pokušavaju da se snađu na nepoznatom području — uznemireni zbog svog okruženja i u mnogim slučajevima nevoljni da zatraže pomoć. Ovakvi uslovi često mogu biti plodno tlo za nastanak depresije.

Ali postoje i mnogi drugi činioci koji mogu voditi do depresije tinejdžera. Osmotrimo samo nekoliko.

Depresija i gubitak

Katkad depresija nastupa posle nekog velikog gubitka — možda smrti voljene osobe ili odvajanja od roditelja zbog razvoda. Čak i smrt kućnog ljubimca može tinejdžera baciti u očaj.

Tu su i ne tako očigledni gubici. Primera radi, preseljenje u novi komšiluk znači ostaviti poznatu sredinu i voljene prijatelje. Čak i ostvarenje veoma željenog cilja — kao što je završetak škole — može izazvati osećaj gubitka. Treba uzeti u obzir i da ulazak u neku novu fazu života podrazumeva gubitak lagodnosti i osećaja  sigurnosti koji je ranije postojao. Zatim su tu i mladi koji moraju podnositi neku hroničnu bolest. U takvoj situaciji bol koji mlada osoba ima jer se razlikuje od svojih vršnjaka — možda je čak i odbacuju — može je navesti da oseća da je izgubila određenu meru normalnosti.

Tačno je da se mnogi omladinci suočavaju s takvim gubicima a da ne budu potpuno skrhani. Oni se rastuže, plaču, žale, tuguju — ali se s vremenom naviknu. Zašto se onda većina tinejdžera navikne da živi sa životnim pritiscima, dok drugi padnu u depresiju? Na to ne postoji jednostavan odgovor, jer je depresija složen poremećaj. Ali neki tinejdžeri mogu biti podložniji.

Biohemijska veza

Mnogi stručnjaci na polju duševnog zdravlja veruju da biohemijska neravnoteža u mozgu igra ključnu ulogu u pojavi depresije. a Ta neravnoteža može biti nasleđena, budući da su istraživači otkrili da su tinejdžeri kod kojih jedan od roditelja pati od depresije skloniji da i sami budu depresivni. „Depresivna deca u većini slučajeva imaju barem jednog roditelja koji takođe pati od depresije“, navodi knjiga Lonely, Sad and Angry.

Zato se postavlja pitanje — da li deca zaista nasleđuju depresiju ili jednostavno nauče da budu depresivna dok žive s depresivnim roditeljem? Teško je odgonetnuti da li je u pitanju nasleđe ili spoljašnji faktor jer je mozak neverovatno složen, kao što su složeni i mnogi činioci koji mogu doprineti depresiji tinejdžera.

Depresija i porodično okruženje

Za depresiju se kaže da je porodična stvar, i to s dobrim razlogom. Kao što smo već napomenuli, možda neka nasledna komponenta dovodi do prenošenja sklonosti ka depresiji s jedne generacije na drugu. Ali i porodično okruženje može da igra ulogu. „Deca koju zlostavljaju roditelji u velikoj su opasnosti od depresije“, piše dr Mark S. Gold. „Takođe i deca čiji su roditelji suviše kritični i usredsređuju se samo na njihove nedostatke.“ Do depresije može doći i kada roditelji previše obasipaju pažnjom svoje dete i kad se postavljaju previše zaštitnički. Međutim, interesantno otkriće jednog istraživača govori da su deca sklonija depresiji kada nemaju dovoljno pažnje od svojih roditelja.

Međutim, to ne znači da su svi depresivni tinejdžeri žrtve lošeg roditeljstva. Takva uopštena izjava isključila bi mnoštvo drugih činilaca koji mogu doprineti nastanku ovog problema. Pa ipak, u nekim slučajevima porodično okruženje predstavlja presudan činilac. „Deca koja žive u domu gde među roditeljima vlada stalna napetost nalaze se u većoj opasnosti od depresije nego deca u manje problematičnoj sredini“, piše dr Dejvid G. Fasler. „Jedan od razloga jeste što se posvađani roditelji toliko unesu u svoje prepirke da zanemare potrebe svojih mališana. Drugi je da se roditelji često prepiru baš oko dece, a to kod dece stvara osećaj krivice, besa i ozlojeđenosti.“

Ovo su samo neki od činilaca koji mogu doprineti depresiji tinejdžera. Tu su još neki. Primera radi, neki stručnjaci kažu da depresiju mogu izazvati i spoljni faktori (kao što su loša ishrana, otrovi i zloupotreba droge i alkohola). Neki ukazuju na određene lekove (kao što su neki antihistaminici i sredstva za smirenje). Izgleda da su i deca s poremećajima u učenju posebno sklona depresiji, možda gube samopoštovanje kad shvate da ne mogu držati korak sa školskim drugovima.

Međutim, bez obzira na uzrok, važno je sledeće pitanje — kako možemo pomoći depresivnim tinejdžerima?

[Fusnota]

[Slike na stranama 8, 9]

Napetost u porodici često povećava šanse za nastanak depresije