Prepoznati znakove

„Tuga je normalno, zdravo osećanje; depresija je oboljenje. Izazov je razumeti i prepoznati razliku“ (dr Dejvid G. Fasler).

KAO i većina drugih poremećaja, depresija ima vidljive simptome. Ali te znakove nije nimalo lako prepoznati. Zašto? Zato što gotovo svi tinejdžeri tu i tamo budu neraspoloženi, baš kao i odrasli. Koja je razlika između običnog neraspoloženja i depresije? To u velikoj meri zavisi od intenziteta i vremena trajanja takvog stanja.

Intenzitet se odnosi na meru u kojoj negativna osećanja pogađaju mladu osobu. Mnogo ozbiljnije od manjeg nastupa očajanja, depresija je emocionalno oboljenje koje prožima celu osobu i ozbiljno umanjuje sposobnost tinejdžera da normalno funkcioniše. Ozbiljnost ovog stanja dr Endru Slejbi opisuje na ovaj način: „Zamislite najgori fizički bol koji ste ikad imali — bol usled slomljene kosti, zubobolje ili porođaja — udesetostručite to i otklonite uzrok; onda ćete možda otprilike znati šta je bol koji izaziva depresija.“

Vreme trajanja odnosi se na to koliko stanje apatičnosti traje. Prema kliničkim profesorima Leonu Citrenu i Donaldu Maknjuu, ml., „dete koje je u lošem raspoloženju nedelju dana (bez obzira na uzrok) i ne pokazuje znakove utehe odnosno ne vraća se u normalan život — ili dete koje je nakon nekog svog ozbiljnog gubitka šest meseci loše raspoloženo — nalazi se u opasnosti da zapadne u depresiju“.

Uobičajeni simptomi

Depresija se dijagnostikuje tek kad omladinac pokazuje više simptoma svaki dan, veći deo dana ili barem dve nedelje. Relativno kratak napad naziva se depresivnom fazom. Distimija, teži oblik blage ili umerene depresije dijagnostikuje se kada simptomi traju barem godinu dana s manje od dva meseca prekida. Bez obzira na slučaj, koji su neki uobičajeni simptomi depresije? a

Iznenadna promena raspoloženja i ponašanja. Nekada pitom tinejdžer odjednom je neprijateljski raspoložen. Kod depresivnih tinejdžera je uobičajeno buntovno ponašanje i čak bežanje od kuće.

 Društvena izolovanost. Adolescent se povlači pred prijateljima. Ili se možda prijatelji povlače od depresivnog omladinca jer zapažaju nepoželjnu promenu u njegovom/njenom stavu i ponašanju.

Smanjeno interesovanje za gotovo sve aktivnosti. Tinejdžer je neobično pasivan i ravnodušan. Hobiji koji su donedavno budili njegovo zanimanje sada su dosadni.

Uočljiva promena u navikama ishrane. Mnogi stručnjaci misle da se poremećaji kao što su anoreksija, bulimija i kompulzivno prejedanje javljaju zajedno s depresijom (a katkad mogu biti izazvani njome).

Problemi sa snom. Tinejdžer spava ili premalo ili previše. Kod nekih se poremeti spavanje, te ostaju budni celu noć, a onda spavaju tokom dana.

Problemi u školi. Depresivni adolescent ima problema u odnosu s nastavnicima i školskim drugovima i počinje da kvari ocene. Uskoro se tinejdžeru uopšte ne ide u školu.

Rizični postupci okrenuti ka samopovređivanju. Ponašanje koje je okarakterisano kao ’igranje sa životom‘ može pokazivati da je omladinac slabo zainteresovan za život. Sakaćenje tela (kao što je pravljenje posekotina na koži) takođe može biti jedan od simptoma.

Osećanja bezvrednosti ili preterane krivice. Tinejdžer postaje krajnje samokritičan osećajući se kao promašen slučaj, čak i kad činjenice govore drugačije.

Psihosomatski problemi. Kad se ne može ustanoviti neki fizički problem, onda glavobolje, bolovi u leđima, stomaku i slični problemi možda ukazuju na to da iza toga leži depresija.

Razmišljanje o smrti ili samoubistvu. Zaokupljenost morbidnim temama može ukazivati na depresiju. Na to mogu ukazivati i pretnje samoubistvom. (Vidite okvir ispod.)

Bipolarni poremećaj

Neki od ovih istih simptoma mogu postojati i kod još jednog zbunjujućeg oboljenja — bipolarnog poremećaja. Prema doktorima filozofije Barbari D. Ingersol i Semu Goldstajnu, bipolarni poremećaj (takođe poznat i kao manična depresija) jeste „stanje okarakterisano depresivnim  fazama s periodima preterano dobrog raspoloženja i prevelike energije — u stvari iznad normalno dobrog raspoloženja“.

Ova preterana faza zove se manija. Njeni simptomi mogu obuhvatati misli koje nemaju mira, ekstremnu pričljivost i smanjenu potrebu za snom. U stvari, oboleli može danima biti bez sna i to bez nekog vidljivog gubitka energije. Još jedan simptom bipolarnog poremećaja je veoma plahovito ponašanje bez obaziranja na posledice. „Manija obično utiče na razmišljanje, prosuđivanje i društveno ponašanje tako da dovodi do ozbiljnih problema i neprijatnosti“, navodi američki Državni institut za mentalno zdravlje. Koliko traje faza manije? Ponekad samo nekoliko dana; u drugim slučajevima manija traje nekoliko meseci pre nego što ustupi mesto svom parnjaku, depresiji.

U najvećoj opasnosti od dobijanja bipolarnog poremećaja nalaze se oni kod kojih neko u porodici ima ovo oboljenje. Međutim, lepa vest je da ima nade za obolele. „Ukoliko se poremećaj rano dijagnostikuje i adekvatno leči“, navodi knjiga The Bipolar Child, „onda ta deca i njihove porodice mogu da vode daleko stabilniji život.“

Važno je napomenuti da nijedan simptom izdvojeno ne ukazuje na depresiju ili na bipolarni poremećaj. Najčešće čitav jedan splet simptoma koji se ispoljavaju tokom određenog vremena dovodi do postavljanja ovakve dijagnoze. Pa ipak, ostaje pitanje: zašto ovaj zbunjujući poremećaj pogađa tinejdžere?

[Fusnote]

[Okvir na 6. strani]

KAD DETE HOĆE DA UMRE

Prema američkim Centrima za kontrolu bolesti, nedavne godine je u Sjedinjenim Državama mnogo više mladih izvršilo samoubistvo nego što ih je ukupno umrlo od srčanih oboljenja, side, urođenih mana, moždanog udara, upale pluća, gripa i hroničnih plućnih oboljenja. Još jedna uznemirujuća činjenica je da kod mladih uzrasta od 10 do 14 godina postoji drastičan porast zabeleženih samoubistava.

Mogu li se samoubistva adolescenata sprečiti? U nekim slučajevima mogu. „Statistički podaci pokazuju da su mnogim samoubistvima prethodili pokušaji samoubistva ili verbalni nagoveštaji i upozorenja“, piše dr Katlin Makoj. „Ako vaš tinejdžer samo i nagovesti da ima suicidne misli, vreme je da obratite pomnu pažnju i da možda zatražite stručnu pomoć.“

Obimnost depresije kod tinejdžera ističe da je potrebno da roditelji i odrasli shvate ozbiljno bilo kakav nagoveštaj da mlada osoba želi sebi oduzeti život. „U gotovo svakom slučaju samoubistva koji sam ispitao bili su zanemareni ili umanjeni nagoveštaji tinejdžera o planiranom samoubistvu“, piše dr Endru Slejbi u svojoj knjizi No One Saw My Pain (Niko nije video moju bol). „Članovi porodice i prijatelji nisu razumeli ogromne promene koje su videli. Usredsređivali su se na posledice a ne na problem iza toga, tako da su dijagnoze bile ’porodični problemi‘ ili ’korišćenje droge‘ ili ’anoreksija‘. Katkad je lečena ljutnja, smetenost i razdražljivost, a ne depresija. Prikriveni problem je ostajao da muči i izjeda.“

Poruka je jasna: ozbiljno shvatite svaki nagoveštaj samoubistva!

[Slika na 7. strani]

Katkad je buntovništvo znak depresije

[Slika na 7. strani]

Depresivni tinejdžeri obično gube zanimanje za ono u čemu su nekada uživali