Leif Erikson — čovek koji je otkrio Ameriku?

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ DANSKE

K O JE otkrio Ameriku? To u stvari niko tačno ne zna. Odgovor u velikoj meri zavisi od toga šta podrazumevate pod rečima „otkriti“ i „Amerika“. Uostalom, ova ogromna zemlja bila je nastanjena vekovima pre nego što su Evropljani znali da ona uopšte postoji. Kristifor Kolumbo se početkom 1493. vratio u Evropu sa izveštajima iz prve ruke o svom prvom putovanju u Ameriku. On se u stvari usidrio na Zapadnoindijskim ostrvima. Međutim, on nije prvi Evropljanin koji je došao do ovog čudesnog novog sveta. Očigledno je 500 godina pre njega jedna družina plavokosih Skandinavaca doprla do kopna Severne Amerike.

 Severni deo Atlantskog okeana je pre hiljadu godina bio hladan, i nepredvidiv kao što je i danas. Moreplovci mogu misliti kako poznaju sve promene vetrova i struja, ali zbog magle i oluje mogu nedeljama tražiti svoj kurs. Prema jednoj drevnoj nordijskoj sagi, upravo se to dogodilo jednog leta mladom Bjarniju Herjulfsonu, spretnom moreplovcu i pustolovu. Iako se izgubio, moglo bi se reći da je pronašao kontinent.

Bilo je to vreme Vikinga, kada su Nordijci proširili svoju dominaciju preko mora i dole na Evropu. Njihovi uski brodovi sposobni za plovidbu po moru mogli su se videti posvuda, od obale Norveške preko obala Severne Afrike pa do evropskih reka.

Prema delu Saga of the Greenlanders, Bjarni je otišao na dugo putovanje do Norveške. Dok se približavala zima 986. n. e., on se vratio na Island s punim tovarom. Ali na svoje iznenađenje, ustanovio je da je njegov otac napustio Island s jednom flotom brodova pod vođstvom Erika Crvenog. Otišli su da nasele veliku zemlju zapadno od Islanda koju je Erik otkrio. Da bi zvučalo privlačnije, Erik je ostrvo nazvao Grenland. Mladi Bjarni je odlučno razapeo jedra ka Grenlandu. A onda se vetar promenio. Na moreplovce se spustila magla. „Mnoge dane nisu znali kuda plove“, navodi se u malopre pomenutoj sagi.

Kada su moreplovci konačno ugledali kopno, ono nije odgovaralo opisu Grenlanda. Obala je bila bujna, brežuljkasta i šumovita. Otplovili su severno ostavljajući obalu na levoj strani. I drugo kopno koje su videli nije bilo ništa sličnije Grenlandu od prvog. Međutim, nekoliko dana kasnije, kopno je sada bilo drugačije — više planinsko i ledničko. Onda su Bjarni i njegova posada zaokrenuli na istok prema otvorenom moru i najzad pronašli Grenland i nordijsku koloniju Erika Crvenog.

Nastupa Leif Erikson

Možda su baš na ovaj način Evropljani prvi put ugledali kopno jednog kontinenta na koji nisu kročili a koje je kasnije postalo poznato kao Severna Amerika. Izveštaj o tome šta je Bjarni video zaintrigirao je njegove zemljake Nordijce koji su bili na Grenlandu. Na njihovoj studenoj zemlji bilo je malo drveća; da bi sagradili ili popravili svoje brodove i kuće, morali su da donose debla ili dovoze građu preko mora što je bilo skupo. Ali, na izgled odmah zapadno preko vode, bila je zemlja puna šuma s nebrojeno mnogo drveća!

Ta nova zemlja je naročito privlačila mladog Leifa Eriksona, sina Erika Crvenog. Leif je prikazan kao „stamen, jak, naočit i mudar muškarac“. Oko 1000. n. e., Leif Erikson je kupio Bjarnijev brod i s posadom od 35 ljudi krenuo u potragu za obalama koje je video Bjarni.

Tri nove zemlje

Ukoliko je ova saga tačna, onda je Leif prvo pronašao ogoljenu zemlju s velikim lednicima po uzvisinama. Budući da je ta zemlja bila nalik jednoj ravnoj kamenoj ploči, Leif ju je nazvao Heluland — što znači „zemlja kao kamena ploča“. Ovo je možda momenat kad su Evropljani prvi put kročili na tlo Severne Amerike. Istoričari danas veruju da je Heluland bilo Bafinovo ostrvo na severoistoku Kanade.

Nordijski pronalazači su produžili na jug. Naišli su na drugu zemlju, ravničarsku s puno šuma i plaža od belog peska. Leif ju je nazvao Markland, što znači „zemlja puna šuma“, a danas se ona obično poistovećuje sa Labradorom. Ubrzo su otkrili i treću, još bolju zemlju.

Saga nastavlja: „Otisnuli su se na more i dva dana proveli na moru pod severoistočnim vetrom pre nego što su ugledali kopno.“ Ta zemlja im se toliko dopala da su rešili da sagrade kuće i tamo prezime. Tokom zime, „temperatura nije  padala ispod nule, a trava se samo malo osušila“. Kasnije je neko od njih čak pronašao grožđe i vinovu lozu; zato je Leif Erikson ovu zemlju nazvao Vinland, što možda znači „zemlja vina“. Na proleće su se vratili na Grenland s brodovima krcatim izobiljem s Vinlanda.

Izučavaoci bi danas voleli da znaju gde se tačno nalazio Vinland sa zelenim pašnjacima i vinogradima, ali njegova lokacija ostaje zamagljena. Neki izučavaoci smatraju da topografska obeležja Njufaundlenda odgovaraju opisu iz tih drevnih saga. Jedan teren s iskopinama u Njufaundlendu pokazuje da su Nordijci stvarno posetili to ostrvo. Međutim, neki naučnici smatraju da je Vinland morao biti južnije, a da je to mesto u Njufaundlendu Nordijcima služilo kao baza ili prolaz do njega. a

Koji dokazi?

Niko ne zna kako da uklopi detalje ove nordijske sage s današnjom geografijom. Nepotpuni i zagonetni detalji ove sage dugo zaokupljaju istoričare. Međutim, najbitniji dokaz o prisutnosti Nordijaca u Americi pre Kolumba jesu iskopine iz jednog mesta u Njufaundlendu, otkrivene  tokom 1960-ih i 1970-ih, u blizini sela L’Ans O Medo. Na tom mestu se nalaze ruševine kuća koje su bez pogovora nordijske kao i nameštaj od gvožđa i drugi predmeti koji potiču iz vremena Leifa Eriksona. Pored toga, jedan danski istraživač koji je radio na jugu Njufaundlenda nedavno je otkrio jedan pažljivo obrađen kameni balast verovatno korišćen na nekom vikinškom brodu.

Ova putovanja Nordijaca u nove zemlje daleko na zapadu nisu držana u tajnosti. Leif Erikson je putovao u Norvešku da norveškom kralju podnese izveštaj o onome što je video. Kada je negde oko 1070. Adam od Bremena, nemački istoričar i poglavar jedne teološke škole, putovao u Dansku da bi učio o severnim zemljama, danski kralj Sven mu je ispričao priču o Vinlandu koji ima odlično vino. Deo saznanja koje je prikupio ušlo je u njegovu hroniku. Tako su mnogi učeni Evropljani saznali o zapadnim zemljama koje su Nordijci posetili. Pored toga, drevni islandski anali iz 12. i 14. veka pominju neka kasnija putovanja Nordijaca na Markland i Vinland zapadno od Grenlanda.

I Kristifor Kolumbo je verovatno mogao da zna za putovanja u Vinland koja su se desila 500 godina pre njega. Prema jednoj knjizi o Vinlandu, postoje ukazivanja da je Kolumbo pre svog čuvenog puta 1492/93. čak otputovao na Island kako bi ispitao tamošnje zapise.

Šta se desilo s Nordijcima?

Ne postoji neki izveštaj o trajnoj nordijskoj naseobini u Americi. Bilo je možda kratkih, bezuspešnih pokušaja naseljavanja; ali su uslovi bili teški a starosedeoci Amerike — koje su Vikinzi zvali skralings — bili su prevelik zalogaj za osvajače. Potomcima Erika Crvenog i Leifa Eriksona bilo je teško na Grenlandu. Klima je bila sve surovija, a namirnica sve manje. Nakon četiri do pet vekova, izgleda da su Nordijci potpuno nestali s Grenlanda. Poslednji zapisi Nordijaca s Grenlanda pominju venčanje održano u jednoj crkvi 1408. Više od jednog veka kasnije, nemački trgovački brod je na mestu nekadašnje grenlandske kolonije pronašao samo jedno nesahranjeno telo muškarca s nožem na boku — sve je bilo opustošeno. Nakon toga se više ništa ne zna o Nordijcima s Grenlanda. A onda su u 18. veku naseljenici iz Norveške i Danske stigli i osnovali trajnu koloniju.

Međutim, Grenland je bilo mesto odakle su se neustrašivi nordijski navigatori uputili prema novom svetu. Još uvek možemo zamisliti te neustrašive moreplovce kako upravljaju svojim brodovima s četvrtastim jedrima po nepoznatim vodama, dok na horizontu začuđeni ne ugledaju neku nepoznatu obalu — ne naslućujući da će pet vekova kasnije Kristifor Kolumbo biti slavljen kao onaj koji je otkrio taj Novi svet.

[Fusnota]

[Okvir/Slika na 20. strani]

KAKO SU SE VIKINZI ORIJENTISALI NA MORU?

Nordijski Vikinzi nisu imali nikakav kompas. Kako su onda bili tako odlični moreplovci? Kada nisu plovili po otvorenom moru, onda su uvek plovili tako da se mogla videti obala. Kada je to bilo izvodljivo, prešli bi moreuz tamo gde se moglo videti kopno s obe strane. Pored toga, znali su da se orijentišu po Suncu i zvezdama. Recimo jednim prostim sistemom su utvrđivali geografsku širinu koristeći jednu tablu s brojevima za svaku sedmicu u godini i jedan štap za merenje kako bi izmerili visinu podnevnog sunca iznad horizonta. Budući da nisu imali neki sistem za utvrđivanje geografske dužine, onda su na otvorenom moru radije plovili pravo na istok ili pravo na zapad, sledeći odabranu geografsku širinu.

Ukoliko su recimo želeli da sa Grenlanda plove do nekog mesta na primorju Vinlanda, onda su plovili južno od Grenlanda dok ne bi našli tačnu geografsku širinu; zatim bi okrenuli pravo na zapad do željene luke. Vikinškoj posadi na otvorenom moru pomagalo je i posmatranje ptica. Bili su stručnjaci u tome da na osnovu posmatranja ptica u letu zaključe gde se nalazi kopno — i kakvo je to kopno. Katkad su sa sobom nosili gavrane; kada bi ih pustili, ptice bi se vinule i krenule prema najbližoj obali. Tada je posada Vikinga znala gde da pronađe najbliže kopno.

Još jedna pomoć u plovidbi bile su sonde. Jedan vikinški moreplovac bi spustio jedno uže na kom je bilo pričvršćeno olovo. To je imalo dvostruku ulogu. Kao prvo, omogućavalo je moreplovcu da odredi dubinu vode. Nakon što bi olovo palo na dno, moreplovac bi izvukao uže i raširivši ruke merio dužinu. I sve do današnjeg dana, mornari mere dubinu u hvatima (1,8 metara), što je reč izvedena od stare nordijske reči koja znači „raširene ruke“. Ali, olovo je imalo još jednu funkciju. Obično je pravljeno s jednom šupljinom na dnu napunjenom lojem. Tako bi komad olova doneo i uzorak morskog dna. Moreplovac bi ispitao sastav tog uzorka i pogledao u svoje pomorske karte u kojima su se nalazili opisi izgleda morskog dna na raznim lokacijama. Bez obzira na njihove proste instrumente, Vikinzi su bili izuzetni moreplovci.

[Izvor]

Photo: Stofnun Arna Magnússonar, Iceland

[Mapa na 18. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

NOVA ŠKOTSKA

Bjarni Herjulfson putuje sa Islanda oko 986. n. e.

NJUFAUNDLEND

LABRADOR

BAFINOVO OSTRVO

GRENLAND

Leif Erikson putuje sa Grenlanda oko 1000. n. e.

GRENLAND

BAFINOVO OSTRVO

LABRADOR

NJUFAUNDLEND

[Izvor]

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na 18. strani]

Levo, rekonstrukcija kuće Erika Crvenog na Grenlandu

[Slika na 18. strani]

Kopija vikinškog broda u prirodnoj veličini koji ide putem Leifa Eriksona

[Izvor]

Vikinški brodovi na stranama 2 i 18: Photos: Narsaq Foto, Greenland

[Slika na 21. strani]

Kip Leifa Eriksona na Islandu

[Slika na 21. strani]

L’Ans O Medo (Njufaundlend)

[Izvor]

Parks Canada

[Izvor slike na 20. strani]

Izloženi artefakti: Museum of National Antiquities, Stockholm, Sweden