Pogled u svet

Savremene galije „robova“

„Desetine hiljada mornara na trgovačkim brodovima tretiraju se kao robovi“, beleži International Herald Tribune. Jedan izveštaj Međunarodne komisije špediterstva otkrio je da su ti mornari „podvrgnuti lošim bezbednosnim uslovima, prekovremenom radu, neisplaćenim zaradama, gladovanju, silovanju i batinanju“. U nekim posadama, mornari koji se žale ili traže pomoć od sindikata rizikuju da budu stavljeni na crnu listu ili bačeni u more. Glavne žrtve ovog „savremenog ropstva“ su iz zemalja u razvoju. Zbog ekonomskih problema u svojoj domovini, mnogi nemaju drugi način za sticanje zarade. Zato, prema ovom izveštaču, oni moraju da se izlože „opasnosti... prevari i porobljavanju“.

Gubitak „tajni prirode“

UN procenjuju da čak 90 posto jezika u svetu može izumreti u toku narednog veka, a s njima i veoma vredno znanje o prirodi“, navodi novinski izveštaj Bi-Bi-Sija. Narodni jezici, koji često služe kao riznice predanja, pesama i priča koje se prenose s kolena na koleno, usađuju vredne pouke o lokalnoj sredini i životinjskom svetu. Primera radi, ljudi iz oblasti Turkana na severozapadu Kenije već dugo posmatraju ponašanje nekih ptica kako bi odredili kada će pasti kiša. To im pomaže da odrede vreme sejanja useva. Ukoliko njihov jezik izumre, biće izgubljeno vredno znanje mnogih generacija. Sada se zna da su već 234 urođenička jezika izumrla, a 2 500 njih je na ivici nestanka. „Tajne prirode, skrivene u pesmama, pričama i ručnim radovima urođenika, mogu biti zauvek izgubljene“, navodi izveštaj UN, koji upozorava na srazmerno povećanje rizika od podbacivanja letine.

Papir i dalje omiljeniji

Pre više od četvrt veka, predviđalo se da će se korišćenje papira smanjiti kada kompjuteri postanu deo kancelarija i kad se podaci budu čuvali u elektronskom obliku. Međutim, potražnja za papirom i dalje raste. Prema novinama Vancouver Sun, kada je reč o papiru koji se koristi u aparatima za kopiranje i faks-mašinama, Kanađani su 1999. koristili 25 posto više papira nego 1992. To je „30 kilograma papira godišnje po stanovniku, uključujući i decu“. Jedno ispitivanje kancelarijskih radnika pokazalo je da iako ljudi isprva koriste kompjuter da bi videli informacije, oni još uvek žele štampani primerak. Isto je i kod onih koji imaju kućne računare, navodi Sun. Deca postaju „glavni korisnici papira“, jer žele da odštampaju sve što naprave ili vide na ekranu.

Pretnja organizovanog kriminala

„Međunarodni organizovani kriminal sada je veća pretnja ljudskoj bezbednosti nego rat.“ To je naglašeno na nedavnoj konferenciji o međunarodnom kriminalu, kako izveštava novinska služba Frans-Pres. Govoreći na konferenciji u Tokiju, Pino Arlaki, zamenik generalnog sekretara Kancelarije Ujedinjenih nacija za kontrolu droge i sprečavanje kriminala, rekao je: „Nivo i intenzitet međunarodnog kriminala idu iznad onoga što su vlade i stanovništvo uopšte spremni da podnesu.“ Naveo je trgovinu ljudima kao vrstu međunarodnog kriminala koja najbrže raste, gde kriminalističke grupe ostvaruju ogromne profite tajno prebacujući preko granice čak i milion žena i dece. „Nijedna zemlja samostalno ne može da se izbori s međunarodnim, organizovanim kriminalom“, rekao je Bunmeji Ibuki, bivši šef policije u Japanu. „Zato regionalni, odnosno svetski napori kriminalističkih službi postaju sve bitniji.“

Naše smetlište u svemiru

Otkako se čovek pre oko 40 godina odvažio i vinuo u svemir, otada taj prostor oko zemlje pretvara u smetlište. Prema meksičkim novinama The News, lansirano je skoro 4 000 raketa što je  stvorilo „preko 23 000 ’primetnih‘ letećih objekata, od kojih je svaki veći od lopte za kriket“. Od toga je oko 6 000 njih „smeće“, ukupne težine od oko 1 800 tona. Usled sudara objekata koji lete u svemiru nastalo je oko 100 000 manjih otpadaka. Iako nisu pretnja za zemlju, zbog svoje brzine predstavljaju ozbiljnu opasnost za svemirska putovanja. Sićušna trunka metala koja putuje 50 000 kilometara na čas može razbiti prozor na nekoj svemirskoj stanici, napraviti rupu na panelu sa sunčanim ćelijama ili probušiti odelo nekog astronauta dok lebdi u svemiru. „NASA radi na projektu Orion, jednoj ’kosmičkoj metli‘ kako bi se nebo očistilo od smeća“, navodi The News. „Postoji zamisao da se otpaci unište laserima... i odguraju u stratosferu gde će bezopasno sagoreti.“

Porast beskućništva

„U Univerzalnoj deklaraciji o pravima čoveka, sastavljenoj 1948, UN su opisale posedovanje prikladnog smeštaja kao osnovno pravo, ali više od pola veka kasnije, to pravo na bezbedan dom ni u kom slučaju nije zagarantovano“, navodi se u vestima Bi-Bi-Sija. Nedavni izveštaj UN procenjuje da su 100 miliona ljudi širom sveta beskućnici — uključujući i preko 30 miliona dece — i upozorava da situacija postaje još gora. U zemljama u razvoju, UN kaže da je glavni problem rapidna urbanizacija. Pored toga, u jugoistočnoj Aziji i Africi, oko 600 miliona ljudi živi na pretrpanim, lošim prostorima bez prikladnih sanitarnih uređaja i vode. Nisu imune ni bogatije zemlje. U Sjedinjenim Državama na ulici živi i do 700 000 ljudi. U nekim delovima Zapadne Evrope, na svakih 1 000 osoba 12 su bez krova nad glavom.

„Umetnost koja iščezava“?

„Džeparenje je u Osaki umetnost koja iščezava“, zato što „mladi nisu više zainteresovani za razvijanje te veštine“, navodi Asahi Evening News. Prema rečima jednog lokalnog policajca, potrebno je nekoliko godina vežbanja da bi neko postao vičan ovoj vrsti krađe. Izgleda da mladi kriminalci više vole jednostavnije načine krađe. Naglo su porasli slučajevi otimanja tašni. Trećina svih osumnjičenih koji su prošle godine uhapšeni zbog džeparenja u prefekturi Osake imali su 60 ili više godina. Najstariji, jedan 78-godišnjak, uhvaćen je 12. put dok je iz torbe jedne starije žene uzimao futrolu za naočare. „Njegov vid je toliko oslabio da je uzeo futrolu za naočare misleći da je novčanik“, navodi islednik.

Uzori u vožnji

„Roditelji treba da budu svesni da mogu svojoj deci biti uzori i pre nego što ona dobiju vozačku dozvolu i dok uče da voze“, kaže Suzan Ferguson iz Osiguravajućeg zavoda za bezbednost na autoputevima. Kao što je izvešteno u časopisu New Scientist, ona i njene kolege su proverili zapise o saobraćajnim udesima u 140 000 američkih porodica, poredeći roditelje i njihovu decu uzrasta od 18 do 21 godinu. Za 22 posto je bila veća verovatnoća da će deca roditelja koji su u toku pet godina imali tri ili više saobraćajnih nesreća i sama slupati kola nego deca roditelja koji nisu imali udese. Ista stvar je i s kršenjem saobraćajnih propisa kao što su ograničenja brzine ili prolazak kroz crveno svetlo. U tim slučajevima je verovatnoća da će deca učiniti isto što i roditelji bila 38 posto veća. „Roditelji treba da pruže primer“, kaže Džejn Ison iz Britanskog kraljevskog društva za prevenciju saobraćajnih nesreća. „Nikada nije prerano učiti ljude o bezbednosti na putu.“

„Najveći živi organizam na svetu“

„Najveći živi organizam, gljiva zvana Armillaria ostoyae, puzi polako nevidljiva kroz zimzelene šume istočnog Oregona“, kaže se u časopisu National Wildlife. „Ta gljiva je stara barem 2 400 godina i prekriva više od 900 hektara površine — to jest skoro 1 700 fudbalskih terena — navode naučnici iz američke Šumske službe koji su je otkrili.“ Gljiva živi pod zemljom i širi se polako često koristeći korenje drveća da bi išla od drveta do drveta. Ali gljiva ima i „lošu stranu“, kažu šumari. „Armillaria dovodi do oboljenja korena što na kraju može uništiti drveće“, izveštava ovaj časopis.