Istina o popularnim slavljima

VEŠTICE i duhovi, bundeve i logorske vatre, dečji nestašluci ukoliko im se ne daju slatkiši. Spoljašnji znaci večeri uoči Svih svetih lako su prepoznatljivi. Ali šta se krije iza ovog i njemu sličnih slavlja? Iako navodno ima hrišćanski naziv, ono krije svoje poreklo koje je daleko od svetog. U stvari, izučavaoci kažu da koreni večeri uoči Svih svetih sežu mnogo pre hrišćanstva — do ere kada su drevni Kelti naseljavali Britaniju i Irsku. Koristeći lunarni kalendar, Kelti su godinu podelili na dva godišnja doba — mračne zimske mesece i svetle letnje mesece. Na pun mesec najbliži 1. novembru, Kelti su svetkovali Samain, što znači „Kraj leta“. a

 Ova svetkovina koja je označavala početak keltske nove godine padala je na kraj leta kad je počela da se skuplja letina, i kad su stada i krda dovedena sa ispaše u sklonište. Kelti su verovali da je putem raznih obreda i žrtava potrebno dati novu snagu suncu, budući da se dani skraćuju. U simbolici umiranja stare godine, sve vatre bi bile pogašene, a nova godina je uvedena svetim logorskim vatrama od koje su svi članovi zajednice ponovo zapalili vatru u svojim ognjištima. Te logorske vatre — obeležje koje u Britaniji postoji još i danas za vreme noći Gaja Foksa kao i u junskim festivalima u Brazilu — takođe su bile namenjene da uplaše i oteraju zle duhove.

Verovalo se da se za vreme Samaina zastor između ljudskog i natprirodnog sveta podiže i da duhovi, i dobri i loši, tumaraju zemljom. Mislilo se da se duše mrtvih vraćaju u svoje domove, i porodice bi pripremale hranu i piće za svoje goste duhove u nadi da će ih odobrovoljiti i odbraniti se od nesreće. Tako i danas, kada deca obučena kao duhovi ili veštice idu od kuće do kuće tražeći neki slatkiš ili kad prete da će napraviti neku vragoliju, oni nesvesno spasavaju od zaborava drevne rituale Samaina. Žan Markal u svojoj knjizi Halloween, histoire et traditions komentariše: „Kad nešto dobiju u svoje ruke, ona u simboličnom smislu koji sama ne razumeju uspostavljaju bratsku razmenu između vidljivog i nevidljivog sveta. Upravo zbog toga su maskarade uoči Svih svetih... u stvari svete ceremonije.“

Pošto su ljudi verovali da su prepreke između fizičkog i natprirodnog sveta porušene, mislili su da mogu lako preći i u duhovni svet. Zato je Samain bio naročito povoljno vreme da se otkriju tajne budućnosti. Jabuke i lešnici, oboje smatrani plodovima svetog drveća, koristili su se za dobijanje informacija od božanstava u vezi s brakom, bolešću i smrću. Primera radi, jabuke sa žigom vlasnika stavljane su u vedro s vodom. Hvatajući jabuku samo ustima, mladić ili devojka bi navodno mogli da otkriju svog budućeg bračnog druga. Ovaj pogađački običaj preživeo je sve do danas u jednoj igri uoči Svih svetih u kojoj se ustima hvataju jabuke koje plutaju.

Samain je takođe bio propraćen terevenkama i neobuzdanim ponašanjem. „Ukoliko nisu bile izrugivane, tradicionalne vrednosti su bile izvrtane“, navodi Markal. „Zabranjeno je bilo dopušteno, a dopušteno je bilo zabranjeno.“  Veče uoči Svih svetih još uvek odražava isti duh, što u velikoj meri nesumnjivo objašnjava njegovu sve veću popularnost. Komentarišući o tome, The Encyclopedia of Religion opisuje veče uoči Svih svetih u naše doba kao „vreme kad i odrasli mogu prekoračiti kulturne granice i odbaciti svoje vrednosti prepuštajući se večeri nesputane razuzdanosti. Tako je osnovno keltsko obeležje ove svetkovine kao večeri godišnjeg bega od uobičajene stvarnosti i očekivanja ostalo sve do dvadesetog veka“.

Religiozno rivalstvo

Posle gladi koja je u 19. veku nastala usled propasti krompira, imigranti iz Irske poneli su u Sjedinjene Države običaje večeri uoči Svih svetih. Odatle su se običaji zadnjih godina ponovo vratili u Evropu. Međutim, ne sviđa se svima sve veća popularnost večeri uoči Svih svetih. Kao što novine Le Monde beleže „veče uoči Svih svetih...usrećuje trgovce, a stvara paniku kod sveštenstva“.

Crkveni predstavnici u Francuskoj izrazili su zabrinutost zbog zamiranja tradicionalnih katoličkih praznika u korist večeri uoči Svih svetih, i oni to vide kao znak „paganizacije društva“. Za Stanislasa Lalana, predstavnika Francuske konferencije katoličkih biskupa, veče uoči Svih svetih ’iskrivljuje značenje života i smrti‘. Biskup iz Nice, Žan Bonfis, naveo je da „taj praznik i njegovi obredi nemaju ništa zajedničko s našom mediteranskom i hrišćanskom kulturom“, i upozorio je katolike protiv „najvažnije svetkovine satanista širom sveta“.

Komentarišući o napuštanju katoličkih tradicija Francuza zbog takvih paganskih praznika, Hipolit Simon, biskup u Klermon-Feranu, zapaža: „To je kao da francusko društvo traži neku vrstu civilne religije koja bi mogla zameniti hrišćansku simboliku.“ On piše: „Tokom večeri uoči Svih svetih, oponašaju se mrtvi i vraćaju se njihovi ’duhovi‘ da bi nas plašili i pretili nam smrću. Za razliku od toga, na dan Svih svetih mi tvrdimo da su pokojnici živi i da i mi imamo obećanje da ćemo im se pridružiti u Božjem Gradu“ (Vers une France païenne?).

Na sličan način je i Karlo Marija Martini, milanski kardinal,  podsticao Italijane da ne napuštaju katoličke praznike navodeći da je veče uoči Svih svetih „strano našoj tradiciji koja ima ogromnu vrednost i koja se mora nastaviti. Dušni dan je slavlje koje je deo naše istorije. To je trenutak kada se otkriva nada u večni život, trenutak kada nam Gospod otkriva da život podrazumeva više od samo života na zemlji“. Mnogi iskreni katolici nesumnjivo misle isto. Međutim, da li je razlika između večeri uoči Svih svetih i Dušnog dana tako jasna kao što nas ovi komentari navode da poverujemo? Šta bliže ispitivanje otkriva o korenima ovih katoličkih praznika?

Maskarada tokom večeri uoči Svih svetih

The Catholic Encyclopedia definiše Sve svete kao svetkovinu u „čast svih svetaca, poznatih i nepoznatih“. Takozvani hrišćani su krajem drugog veka počeli da obožavaju one koji su nastradali mučeničkom smrću zbog svoje vere, i budući da su verovali da su oni već s Hristom na nebu, molili su im se da se zauzimaju za njih. Redovno proslavljanje je započelo 13. maja b 609. ili 610. n. e., kada je papa Bonifacije IV posvetio Panteon — rimski hram posvećen svim bogovima — Mariji i svim mučenicima. Markal komentariše: „Rimski bogovi su ustupili mesto svecima pobedničke religije.“

Ovaj datum je promenjen na novembar pod papom Grgurom III (731-741. n. e.) koji je u Rimu posvetio jednu kapelu svim svecima i naredio da oni budu slavljeni 1. novembra. Ne zna se tačno zašto je to učinio. Možda zato što se tog datuma u Engleskoj već slavio takav praznik. The Encyclopedia of Religion navodi: „Samain je i dalje bio popularan običaj kod Kelta tokom hristijanizacije Velike Britanije. Britanska crkva je nastojala da skrene ovo interesovanje za paganskim običajima tako što je u kalendar dodala jedan hrišćanski praznik koji je padao tačno na dan kad je Samain... Srednjovekovna proslava Svih svetih u Britaniji možda je preko hrišćanske crkve ubrzala širenje ovog slavlja po celom svetu.“

Markal ukazuje i na sve veći uticaj irskih kaluđera u to vreme širom Evrope. New Catholic Encyclopedia takođe primećuje: „Irci su obično za prvi dan u mesecu vezivali važne svetkovine, a pošto je 1. novembar bio i početak keltske zime, to bi verovatno bio prihvatljiv datum za neku svetkovinu posvećenu svim svecima.“ Na kraju je 835. n. e., papa Grgur IV učinio ovaj praznik sveopštim.

Tokom 11. veka, kaluđeri Klinija u Francuskoj utvrdili su 2. novembar  za Dušni dan, tokom kog se recituju molitve da bi se pomoglo dušama u čistilištu da dođu do nebeskog blaženstva. Iako je Dušni dan tobože katolički praznik, jasno je da je u mislima običnog naroda postojala zbrka. New Catholic Encyclopedia zapaža da je „tokom srednjeg veka bilo popularno verovanje da se duše iz čistilišta mogu pojaviti na taj dan kao svetlost lutalica, veštice, žabe krastače, itd“.

Pošto nije mogla da iskoreni paganska verovanja iz srca pripadnika svog stada, crkva ih je jednostavno krila iza „hrišćanske“ maske. Naglašavajući ovu činjenicu, The Encyclopedia of Religion kaže: „Ovo hrišćansko slavlje, Svi sveti, slavi poznate i nepoznate svece hrišćanske religije kao što je Samain priznavao keltska božanstva i odavao im poštovanje.“

Popularna slavlja i vi

Ali koliko treba da vas je briga za mračnu prošlost večeri uoči Svih svetih i njoj sličnih slavlja? Na kraju krajeva, veče uoči Svih svetih u mislima većine ljudi nije ništa više nego vreme za doterivanje i provod. Ali zar se ne slažete da je važno da roditelji utvrde je li rekreacija njihove dece uvek zdrava i da im neće naškoditi?

Jedan školski inspektor iz Francuske, koji ima preko 20 godina iskustva u poučavanju, upitan je o uticaju večeri uoči Svih svetih na malu decu. On je prokomentarisao: „Brine me da bi obilaženje odraslih od kuće do kuće u potrazi za slatkišima moglo imati dugotrajne negativne posledice na decu. To može unapređivati sebičnost i egocentričnost. Ona uče da vršeći pritisak, tražeći pod pretnjama i plašeći druge, mogu doći do onoga što žele.“ Zato se roditelji moraju pitati: ’Koje će „pouke“ moja deca izvući iz slavljenja ovog praznika?‘

Nije ništa čudno što su mnoge porodice otkrile da prepuštanje detinjastim zahtevima za slatkišima i kostimima može biti skup poduhvat. „Veče uoči Svih svetih... nije praznik“, primećuje Robert Rošfor, generalni direktor Francuskog istraživačkog centra za izučavanje i posmatranje životnih uslova, „to je trgovanje događajem.“ Veče uoči Svih svetih popunjava prodajno zatišje pred Božić. Drugim rečima, to je još samo jedna stvar koja nagoni ljude  da troše novac — novac koji sebi u mnogim slučajevima ne mogu priuštiti da potroše. Da li u ovome zaista treba da se povodite za mnoštvom?

Međutim, za hrišćane je još važnija činjenica da su veče uoči Svih svetih i druge proslave prožete paganizmom. Apostol Petar je napisao: „Ja neću da ste vi zajedničari sa zlim duhovima. Ne možete piti čaše Jehovine i čaše đavolske“ (1. Korinćanima 10:20-22, Ba). Takođe je upitao: „Šta imaju zajedničko pravednost i bezakonje? Ili šta imaju zajedničko svetlost i tama? Nadalje, u čemu se slažu Hrist i Velijal? Ili kakav udeo ima verni s nevernikom?“ (2. Korinćanima 6:14-16). Tako Biblija osuđuje celokupnu ideju da se na neki paganski običaj stavi hrišćanska maska!

Nadalje, Biblija upozorava na opasnost praktikovanja spiritizma (Ponovljeni zakoni 18:10-12). Iako je tačno da će velika većina onih koji slave veče uoči Svih svetih tvrditi kako se gnuša na satanističke postupke, ipak treba da budemo svesni da je ovaj događaj, gledano iz istorijskog ugla, tesno povezan s okultnim. Na taj način to slavlje može poslužiti kao put do spiritizma, naročito za prijemljive mlade. Paganski obredi i običaji uprljani spiritizmom jednostavno nemaju mesta u hrišćanskom obožavanju i nikako nisu bezazleni.

Tu je na kraju i činjenica da su i veče uoči Svih svetih, i Svi sveti i Dušni dan utemeljeni na verovanjima da mrtvi pate ili da nekako mogu nauditi živima. Međutim, Biblija jasno pokazuje da takva verovanja nisu istinita, navodeći: „Živi znaju da će umreti, ali mrtvi ništa ne znaju“ (Propovednik 9:5). Zbog toga Biblija savetuje: „Sve što ruka tvoja tvojom snagom može učiniti, učini; jer nema ni dela ni misli, ni znanja, ni mudrosti u predelu smrti u koji ideš“ (Propovednik 9:10). Budući da su mrtvi bez svesti te tako ne mogu nikome naškoditi, niti se oni sami muče, nema razloga da ih se plašimo. Isto tako ni molitve u njihovu korist nemaju nikakvu vrednost. Da li to znači da ne postoji nada za naše voljene koji su umrli? Ne. Biblija nas uverava da će „biti uskrsenje i pravednika i nepravednika“ (Dela apostolska 24:15). c

Sa spoznanjem dolazi i sloboda izbora. Od nas se ne može očekivati da donesemo pametne odluke ukoliko nemamo sve činjenice. Nakon što ste razmotrili činjenice iznesene u ovoj seriji članaka, šta ćete odlučiti?

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 6. strani]

Veče uoči Svih svetih je produžetak laži da mrtvi u stvari žive

[Istaknuti tekst na 7. strani]

Keltski pogađački obredi su ostali u igrama za vreme večeri uoči Svih svetih

[Slika na 6. strani]

Veče uoči Svih svetih vuče poreklo od jednog keltskog praznika, verovatno obožavanja boga svetlosti, Luga

[Slika na 6. strani]

Groblje s drevnim keltskim krstovima

[Slike na stranama 6, 7]

Hvatanje jabuka je jedna od igara keltskog porekla

[Izvor]

Iz časopisa: The Delineator October 1911

[Slika na 8. strani]

Papa Bonifacije IV posvetio je paganski rimski Panteon Mariji i svim crkvenim mučenicima

[Slike na 9. strani]

Kakav uticaj veče uoči Svih svetih ima na vašu decu?

[Slika na 10. strani]

Pravi hrišćani uživaju u zdravoj porodičnoj rekreaciji