Gledište Biblije

Koliko je Bog tolerantan?

„BOG, IAKO JE HTEO DA POKAŽE GNEV I DA OBZNANI SVOJU MOĆ, S PUNO DUGOTRPLJIVOSTI [JE] TOLERISAO POSUDE GNEVA KOJE SU UČINJENE PRIKLADNIMA ZA UNIŠTENJE“ (RIMLJANIMA 9:22).

BOG je kroz istoriju tolerisao mnogo iskvarenosti i otvorenog zla. Pre više od 3 000 godina, Jov je jadikovao: „Zašto bezdušnici žive, i starost dožive, i snagu steku? Porod njihov se utvrđuje pored njih i pred njima, i njihova deca napreduju pred očima njihovim. U kućama njihovim je mir; nema onde straha i prut Božji ih ne bije“ (Jov 21:7-9). I drugi ljubitelji pravde, kao što je prorok Jeremija, izražavali su zabrinutost zbog toga što je izgledalo da Bog toleriše zle ljude (Jeremija 12:1, 2).

Šta vi mislite? Da li vas zbunjuje to što Bog dopušta zlo? Da li ponekad pomislite kako Bog treba da požuri i smesta uništi sve zle ljude? Pogledajte šta Biblija kaže o granicama Božje tolerancije i o razlozima za nju.

Zašto je Bog tolerantan?

Pre svega, moramo se pitati: zašto Bog, koji ima najviša merila za pravednost, uopšte toleriše zlo? (Ponovljeni zakoni 32:4; Avakum 1:13). Da li to znači da on prelazi preko zla? Nikako! Uzmite u obzir sledeće poređenje: zamislite jednog hirurga koji krši osnovna pravila higijene i koji pored toga svojim pacijentima nanosi veliki bol. Kad bi radio u bolnici, zar ne bi bio brzo otpušten? Ali, postoje neke okolnosti kada je potrebna izvanredna tolerancija. U izuzetno hitnim slučajevima, na bojnom polju na primer, zar nije potrebno tolerisati rad hirurga u primitivnim i opasnim uslovima, možda čak i ako koristi ono što bi se u normalnim okolnostima smatralo lošom opremom i lošim hirurškim instrumentima?

Na sličan način, Bog danas strpljivo toleriše mnoge stvari koje smatra potpuno neprihvatljivim. Iako mrzi zlo, on privremeno dopušta da ono traje. Za to postoje dobri razlozi. Kao prvo, to ostavlja vremena da se jednom zasvagda reše presudna sporna pitanja koja su postavljena Sataninom pobunom u Edenskom vrtu. Ova sporna pitanja su tesno povezana sa ispravnošću Božjeg vladanja i njegovim pravom da vlada. Pored toga, njegovo strpljivo podnošenje zla daje vreme i pruža priliku da se promene oni koji su upleteni u nešto loše.

Milosrdan, strpljiv Bog

Naši praroditelji, Adam i Eva, pridružili su se Sataninoj pobuni protiv Boga. Bog ih je s punim pravom mogao uništiti na licu mesta. Umesto toga, on je pokazao da je milosrdan i strpljiv, i s puno ljubavi im je dozvolio da imaju decu. Ali ta deca, a i cela ljudska porodica koja je potekla od njih, rođena su u stanju greha (Rimljanima 5:12; 8:20-22).

Bog je namerio da izbavi čoveka iz njegovog žalosnog stanja (Postanje 3:15). Međutim, u međuvremenu, pošto razume  kako na nas utiče nesavršenost nasleđena od Adama, on pokazuje jako veliko strpljenje i milost (Psalam 51:7; 103:13, NW). On je ’bogat dobrotom‘ i spreman je i voljan da „mnogo prašta“ (Psalam 86:5, 15; Isaija 55:6, 7).

Granice Božje tolerancije

Međutim, s Božje strane bilo bi bezosećajno i nerazumno da dopusti da se činjenje zla nastavi u nedogled. Nijedan otac pun ljubavi ne bi beskonačno tolerisao loše vladanje deteta koje namerno nanosi veliki bol drugim članovima porodice. Zato će Božja strpljivost u tolerisanju greha uvek biti uravnotežena s drugim osobinama kao što su ljubav, mudrost i pravda (Izlazak 34:6, 7). Kada se svrha njegove dugotrpljivosti jednom ispuni, njegovo tolerisanje zla će se okončati (Rimljanima 9:22).

Apostol Pavle je jasno ukazao na to. Jednom prilikom je rekao da je Bog „u prošlim naraštajima dozvolio da sve nacije idu svojim putevima“ (Dela apostolska 14:16). Drugom prilikom je govorio kako „Bog nije gledao na vremena takvog neznanja“ ljudi koji nisu bili poslušni njegovim zakonima i načelima. „Sada“, nastavlja Pavle, „[Bog] govori čovečanstvu da se svi svuda pokaju.“ Zašto? „Jer je odredio dan u koji namerava da sudi celoj nastanjenoj zemlji u pravednosti“ (Dela apostolska 17:30, 31).

Sada izvucite korist iz Božje tolerancije

Sigurno je da onda niko ne treba da pretpostavlja kako može ignorisati Božje zakone, a onda olako tražiti Božji oproštaj kada želi da izbegne posledice svojih postupaka (Isus Navin 24:19). Mnogi u drevnom Izraelu su mislili da to mogu raditi. Oni se nisu promenili. Oni su promašili svrhu Božje tolerancije i stpljenja. Bog nije zauvek tolerisao njihovu pokvarenost (Isaija 1:16-20).

Biblija pokazuje da se osoba, da bi izbegla Božji konačni sud, mora ’pokajati‘ — to jest, da pred Bogom pokajnički prizna svoje nesavršeno, grešno stanje i da se zatim iskreno odvrati od onoga što je loše (Dela apostolska 3:19-21). Onda će Jehova Bog na osnovu Hristove otkupne žrtve dati oproštenje (Dela apostolska 2:38; Efešanima 1:6, 7). U vreme koje odredi, Bog će poništiti sve žalosne posledice adamskog greha. Tada će postojati ’novo nebo i nova zemlja‘ gde on više neće tolerisati „prisustvo... stvari koje vape za uništenjem“ (Otkrivenje 21:1-5; Rimljanima 9:22, Phillips). Kakav divan ishod Božje izvanredne, ali ne i bezgranične tolerancije!

[Slika na 23. strani]

Bog je dozvolio Adamu i Evi da imaju potomstvo