Mladi pitaju. . .

Šta ima loše u osveti?

„On me je uvredio“ (petnaestogodišnji Konel, u popravnom domu zbog ubistva).

Četrnaestogodišnji Endru koji je ubio jednu nastavnicu na školskoj igranci, izjavio je da mrzi nastavnike i svoje roditelje i da je ljut na devojčice jer ga odbijaju.

ČASOPIS Time ovo naziva „smrtonosnim obrascem“. Jedan razbesneli mladić krijumčari smrtonosno oružje u svoju školu i otvara vatru na svoje drugove i nastavnike. Ovakvi nemili događaji su u Sjedinjenim Državama izgleda sve učestaliji da je taj trend jedna televizijska mreža nazvala „eksplozijom nasilja“.

Na svu sreću, pucnjave u školi su još uvek relativno retke. Pa ipak, ova nedavna kriminalna dela počinjena iz besa otkrivaju koliko su neki mladi zaista razdražljivi. Šta izgleda dovodi do takvih izliva? Neki od ovih mladih su se po svemu sudeći razbesneli zbog neke nepravde ili zloupotrebe moći od onih koji imaju autoritet. Druge je očigledno razjarilo stalno zadirkivanje njihovih školskih drugova. Jedan dvanaestogodišnjak koji je ubio školskog druga — a zatim i sebe — bio je zadirkivan da je debeljko.

Naravno, većina mladih verovatno ne bi ozbiljno pomišljala da se upusti u tako ekstremno nasilje. Pa ipak, nije lako boriti se s osećanjima bola i povređenosti ukoliko si žrtva rasizma, kinjenja ili okrutnog zadirkivanja. Prisećajući se svojih školskih dana, Ben kaže: „Uvek sam bio niži od većine vršnjaka. I pošto sam bio obrijan do glave, druga deca su me stalno zadirkivala i čvrkala po glavi. To me je jako ljutilo. Ono što je bilo još gore jeste da kad sam se obratio nadležnima, oni su me ignorisali. To me je još više razljutilo!“ Ben dodaje: „Jedino što me je zadržavalo da ne uzmem pištolj i da ih sve ne pobijem bilo je to što nisam mogao doći do pištolja.“

Kako treba da gledaš na mlade koji nastoje da uzvrate onima koji su ih povredili? I šta ti treba da radiš ukoliko postaneš žrtva nekog maltretiranja? Pogledaj šta o tome ima da kaže Božja Reč.

Samokontrola — pokazatelj snage!

Teško bi se moglo reći da su maltretiranje i nepravda nešto novo. Jedan biblijski pisac je pružio sledeći savet: „Zbaci gnev i ostavi jarost, ne draži se, jer to ka zlu vodi“ (Psalam 37:8). Bes veoma često podrazumeva gubitak samokontrole i ispoljava se bez obzira na posledice. Ako bismo sebi dopustili da se  ’razdražimo‘ tada bismo lako planuli od besa. A do čega bi onda to moglo dovesti?

Pogledaj biblijski primer Kaina i Avelja. „Kajin se mnogo rasrdi“, na svog brata Avelja. Kao posledica toga, „kad behu u polju Kajin skoči na Avelja, brata svoga, i ubi ga“ (Postanje 4:5, 8). Još jedan primer nekontrolisanog besa odnosi se na kralja Saula. Pošto je bio ljubomoran na vojne podvige mladog Davida, on je bacio koplje na njega — i to ne samo na njega već i na svog sina Jonatana! (1. Samuilova 18:11; 19:10; 20:30-34).

Istina, ima dana kada smo s pravom ljuti. Ali čak i tada, opravdano ogorčenje ukoliko nije kontrolisano može dovesti do zla. Primera radi, Simeon i Levi su sigurno imali pravo da se naljute na Sihema kad su saznali da je silovao njihovu sestru Dinu. Ali umesto da su ostali pribrani, oni su se napunili žestokim gnevom, koji se video iz onog što su kasnije rekli: „Zar sa sestrom našom kao s bludnicom da se radi“ (Postanje 34:31). A kada je njihov bes došao do vrhunca, oni „uzeše svaki svoj mač, navališe na grad koji mišljaše da je bezbedan, i pobiše sve muškarce“ koji su živeli u Sihemovom selu. Ovaj gnev je bio prelazan jer su im se i drugi „sinovi Jakovljevi“ pridružili u ovom ubitačnom napadu (Postanje 34:25-27). Čak i godinama kasnije, Simeonov i Levijev otac Jakov osuđivao je njihov nekontrolisani bes (Postanje 49:5-7).

Iz ovoga učimo jednu važnu stvar: nekontrolisani bes je pokazatelj slabosti, a ne snage. Poslovice 16:32 navode: „Ko je spor na gnev bolji je no junak, a ko sobom vlada bolji je od onog koji gradove otima“ (kurziv naš).

Ludost osvete

Pismo stoga daje ovaj savet: „Nikome ne vraćajte zlo za zlo... Ne osvećujte se“ (Rimljanima 12:17, 19). Osveta — bilo da je telesno nasilje ili samo grube reči — jeste bezbožno delo. Istovremeno je takva osveta jednostavno nepraktična i nerazumna. Stvar je u tome da nasilje dovodi samo do još većeg nasilja (Matej 26:52). A grube reči obično pokrenu na još grublje reči. Ne zaboravi i da je ljutnja često neopravdana. Na primer, da li stvarno možeš znati da osoba koja te je uvredila oseća neprijateljstvo prema tebi? Možda je samo bila nepromišljena ili gruba? A čak ako je u pitanju i zloba, da li je osveta rešenje?

Pogledaj reči iz Biblije zapisane u Propovedniku 7:21, 22: „Ne obaziri se na svaku reč koja se govori, da ne bi i svog slugu čuo kako te kune. Jer je srce tvoje više puta čulo kako si ti druge kleo.“ Da, nije nimalo prijatno čuti kako drugi govore loše o tebi. Ali Biblija potvrđuje da je to životna činjenica. Zar nije tačno da si i ti verovatno rekao nešto o drugima što bi bolje bilo da nisi? Stoga, zašto preterano reagovati ako neko kaže nešto neljubazno o tebi? Često je najbolji način da se izboriš sa zadirkivanjem taj da se jednostavno ne obazireš.

Na sličan način je nerazumno i preterano reagovanje kad se neko loše ophodi prema tebi. Jedan tinejdžer po imenu David priseća se šta se desilo kada je igrao košarku s nekim suhrišćanima. „Neko iz drugog tima me je udario loptom“, kaže David. Pošto je prebrzo zaključio da je to učinjeno iz zlobe, David je uzvratio bacivši loptu na drugog igrača. „Bio sam stvarno ljut“, priznaje David. Ali pre nego što se stvar još više pogoršala, David se pomolio Jehovi. Rekao je sebi: ’Šta ja to radim, bijem se sa hrišćanskim bratom?‘ Kasnije su se izvinili jedan drugom.

U takvim situacijama je dobro setiti se primera Isusa Hrista. „Kad su ga vređali, nije vraćao uvredom. Kad je stradao, nije pretio“ (1. Petrova 2:23). Da, kad si pod stresom, umesto da reaguješ, moli se Bogu i zatraži pomoć od njega da bi zadržao samokontrolu. On će velikodušno dati „svetog duha onima koji ga mole“ (Luka 11:13). Umesto da se svetiš nekome ko te je uvredio, možda bi trebalo da  mu priđeš i porazgovaraš s njim (Matej 5:23, 24). Ili ukoliko si žrtva nekog ozbiljnog uznemiravanja koje traje, kao što je možda kinjenje u školi, nemoj gledati da se zlobno suprotstaviš. Umesto toga, treba da preduzmeš neke praktične korake da se zaštitiš. a

Devojka koja je odbacila gnev

Mnogi mladi primenjuju ova biblijska načela s dobrim rezultatima. Katrina je, na primer, data na usvajanje kada je bila mala. Ona kaže: „Često sam se gnevila jer nisam razumela zašto me je ostavila moja prava majka. Zato sam se istresala na pomajku. Iz nekakvog glupog razloga osećala sam da ukoliko povredim nju, ja se u stvari na neki način svetim svojoj pravoj majci. Zato sam svašta radila — verbalno sam je zlostavljala, lupala nogama, izlivala svoju srdžbu. Lupanje vratima mi je bila omiljena stvar. Imala sam običaj da joj kažem: ’Mrzim te!‘ — sve to zato što sam bila tako ljuta. Kad se setim svega toga, ne mogu da verujem da sam sve to radila.“

Šta je Katrini pomoglo da kontroliše svoj bes? Ona kaže: „Čitanje Biblije! To je jako važno jer Jehova zna kako se osećamo.“ Katrina pronalazi utehu i kad zajedno s porodicom čita članke iz Probudite se! koji se posebno bave porodičnom situacijom kao što je njena. b „Svi bismo zajedno seli i mogli smo razumeti kako se svako od nas oseća“, priseća se ona.

I ti možeš naučiti da kontrolišeš bes. Kada se suočavaš sa zadirkivanjem, kinjenjem ili lošim ophođenjem, seti se reči iz Biblije u Psalmu 4:4 (DK): „Gnjeveći se ne griješite“ (kurziv naš). Ove reči mogu ti pomoći da se ne prepustiš razornom besu.

[Fusnote]

[Slika na 15. strani]

Često je najbolji način da se izboriš sa zadirkivanjem taj da se jednostavno ne obazireš