Najmlađi planinski venac

JAKO UMORNI, izvadili smo rešo za kampovanje i počeli da pripremamo doručak. Za pet dana prešli smo skoro 5 000 kilometara, putujući od Njujorka do Vajominga. Dok smo doručkovali razgledali smo okolinu.

Sunčeva svetlost je bila zaslepljujuće blistava, a vazduh oštar i svež. Ovo nije ličilo ni na jednu od naših prethodnih pauza pored puta — pogled je bio zadivljujuć! Jeli smo blizu obale jezera Džekson u Nacionalnom parku Grand Teton. Pred nama je ležao veličanstven planinski pejzaž. Ništa se na našem 16 000 kilometara dugom putovanju po zapadnom delu Sjedinjenih Država nije pokazalo tako spektakularnim. Znali smo da ćemo se vratiti na to mesto ako nam se ikada ponovo bude ukazala prilika za to.

Grand Teton je visok oko 4 200 metara, a desetine drugih vrhova u ovom vencu dostižu visinu od preko 3 700 metara. Iako ove planine nisu baš male, ipak nisu ni najveće. Zavisno od toga s koje strane priđete automobilom, može vam se desiti da čak i ne primetite venac Teton. Sa zapadne strane, jedva možete i da nazrete da se zemlja lagano uzdiže — što i nije nešto naročito! Ali kada im se priđe sa istočne strane, ove planine se iz ravnica strmo uzdižu više od kilometar i po iznad doline. Stvarno zavređuju pažnju.

Naša ponovna poseta

Posle godina priželjkivanja, konačno smo uspeli da se vratimo. Ovoga puta smo sleteli u Džekson Hol (Vajoming), i odvezli se na sever do Tetona. Pridružite nam se dok započinjemo dan na ledenom jezeru Dženi koje liči na dragulj, a leži baš ispod najviših vrhova ovog venca.

Koža nam se ježi od hladnog jutarnjeg vazduha. Sunce još nije izašlo, ali ipak nismo sami. I druge hrabre duše već su na nogama. Neki  fotografi žele da uhvate lepotu planina koje se kupaju u ružičastim i zlatnim senama prvih tračaka jutarnje svetlosti. Odjednom smo zastali kao ukopani — pravo u nas gleda velika ženka kanadskog jelena! Ukočila se, sva na oprezu, jer se njeno lane hrani desetak metara od nas. Sasvim lagano smo posegli za foto-aparatom. Gotovo ne dišući, uperili smo ga, fokusirali i uslikali. Odahnuli smo; naš dan na jezeru Dženi upravo počinje.

Pridružili smo se jednoj grupi izletnika koja se ukrcavala u čamac, i ubrzo smo stigli na početak kilometar i po duge staze koja vodi uzbrdo do Mesta inspiracije. Izašli smo iz čamca i odmah nas je okružila svežina šume. Dok nas strma staza vodi uzbrdo, jezero nestaje za nama. Do nas dopire grmljavina udaljenih vodopada. Zadihani, izašli smo iz šume i napravili pauzu na jednoj stenovitoj izbočini. Uživamo u blistavoj jutarnjoj svetlosti i duboko udišemo hladan planinski vazduh. Ispod nas leži jezero Dženi; treperavi komadić safirno plave boje. Udenuto između drvoreda na jednom istaknutom brežuljku, jezero izgleda kao da je rad veštog juvelira.

Iznad nas se uzdižu šiljati vrhovi planina poznati kao Katedrale. Dr Frajksel, prirodnjak koji je proučavao ovaj venac, 1930-ih je napisao: „Izdižući se iznad svega ostalog, [ove planine] svojim šiljatim vrhovima još više uzdižu čovekovu maštu i njegove misli.“ Ispunjeni divljenjem, očarani smo veličanstvenošću Mesta inspiracije. Već osećamo da smo dobro nagrađeni za svoj trud. Ali to nije sve.

Staza se začuđujuće spušta i kao da krivuda duž dna Kaskadnog kanjona.  Stenovite litice se uskoro uzdižu iznad nas, a potoci se slivaju niz njih. Pitamo se ’kakve su sile oblikovale ovo mesto‘? Iznenada je pred nas stalo jedno uzbuđeno dete. Jedva uspeva da se kontroliše. Bez daha je prošaptalo: „Videli smo losa! Požurite, i vi možete da ga vidite!“

Razmišljanje o tome kako su oblikovane ove planine ostavili smo po strani. Zgrabili smo foto-aparat i spremili se da fotografišemo jednu od veličanstvenih životinja koje tumaraju ovim parkom. Devojčica nas vodi do mesta odakle možemo dobro da ga vidimo. Glasovi su utihnuli, a ostatak njene porodice je pokazivao gde je los. Tamo smo u močvarnom tresetištu kraj reke ugledali mužjaka losa. Gledajući u čudu, podižemo foto-aparat i šapućemo kako smo srećni što smo se našli tu u pravom trenutku.

Geologija i zemljine ploče

Pored toliko toga što može videti, lako se može desiti da čovek zaboravi da se zapita o istoriji ovog izvanrednog krajolika. Međutim, park se svim silama trudi da informiše i obrazuje javnost i zbog toga objavljuje brojne pamflete i grupama izletnika obezbeđuje vodiče.

Objašnjeno je da je zemlja pod našim nogama, na izgled prilično čvrsta, na neki način poput zaleđenog jezera u proleće — ne baš tako čvrsta kao što izgleda! Geolozi veruju u teoriju po kojoj je zemljina kora sačinjena od brojnih tektonskih ploča koje leže na moru rastopljenih stena i pomeraju se. Za nas je u toj teoriji bio interesantan detalj da planinski venci nastaju kada te tektonske ploče udare jedna o drugu.

U slučaju venca Teton, čini se da je jedna ploča delovala poput poluge i izdigla drugu. Rezultat je ono što geolozi nazivaju igra raseda. Oni kažu da je, geološki rečeno, venac Teton nastao relativno skoro. Zato ga pamflet koji smo dobili u parku naziva „najmlađim i najdramatičnijim vencem u lancu Stenovitih planina“.

 Voda i led kao vajari

Odgovori su bili fascinantni, ali samo su izazvali daljna pitanja. Pomislili smo na naš izlet na jezeru Dženi. Šta je odgovorno za šiljatost ovih vrhova? A šta je s karakterističnim brežuljkom oko jezera, koji je tako obrastao drvećem? Šta kažu geolozi? Voda stoji iza svega toga. Teorija je da su nekada u davnoj prošlosti, glečeri izrezali kanjone venca Teton. Taj brežuljak oko jezera, poznat kao morena, nastao je kretanjem leda. Ova morena je zadržala neke od ovih sada istopljenih glečera i takođe je sačuvala plodnije zemljište.

Tom teorijom bi se moglo objasniti i bogatstvo biljnog sveta oko jezera, posebno kada se uporedi s pustim kamenitim područjima i kaduljom sa obližnjih ravnica. Zaintrigirani time, ohrabrili smo vodiča da nam kaže više o tome. Rekla je da jedan drugi fenomen stoji iza šiljatog oblika vrhova ovih planina. Nazvala ga je fenomen zamrznutog klina. Voda je pronašla put do pukotina u stenama i širila ih je kada se zamrzne. Ova sila je na kraju napravila otvor u steni koji izgleda kao da ga je neko napravio klinom. Srdačno smo joj zahvalili za njeno izlaganje i za njeno oduševljenje ovim planinama.

Životinje

Pored izuzetne geologije, ovo područje obiluje životinjskim svetom. To je naše putovanje niz čuvenu reku Snejk učinilo još nezaboravnijim. Dok smo uživali u pejzažu, posmatrali smo beloglave orlove i orlove ribare kako jedre, a onda se obrušavaju ka reci ne bi li ulovili ribu. Naš splavar, vešti biolog, istakao je nešto što nas je iznenadilo. Iako je beloglavi orao veći i izgleda strašnije, orao ribar je kudikamo bolji ribolovac. Rekao nam je da je viđao kako druge vrste orlova kradu ribu od orlova ribara. I mi smo videli kako je beloglavi orao napao mladog orla ribara. Orao ribar je ostavio svoj plen i pobegao.

Za nas je stvarno bilo uzbudljivo da posmatramo divlje životinje u njihovom prirodnom staništu. U blizini je Nacionalni park za vapitije i mnogi od njih provode leto u Nacionalnom parku Grand Teton. Često smo zastajali pored puta da posmatramo krda vapitija kako se lenjo hrane. U drugim prilikama bismo sedeli na verandi naše kolibe i posmatrali losove kako se mirno hrane među vrbama. Preko noći je izgledalo kao da se ova stvorenja šepure pred gomilama ljudi koji su se skupljali da ih gledaju kako pasu. Premda umorni, odugovlačili bismo sa odlaskom na spavanje samo da bismo posmatrali ono što mi ljudi koji živimo u gradu retko kad vidimo — skoro potpuno crno nebesko prostranstvo na kome sijaju zvezde.

Zadnji dan nam je doneo oproštajno zadovoljstvo. Strah pomešan sa strahopoštovanjem obuzimao nas je dok smo vozili pravo kroz krdo bizona. Krdo ovih krupnih, kosmatih životinja raširilo se sa obe strane puta. Kako nam se nije odlazilo! Ali bilo je vreme za to.

Dok smo sedeli u avionu i čekali poletanje, prisećali smo se naše prve posete. Naslađivali smo se onim što je nakratko bilo naše — planinama, planinskim vazduhom i životinjama. Koliko je uzbudljivo što smo uspeli da ostvarimo ono za čime smo dugo čeznuli, da ponovo posetimo venac Teton! Najmlađi potomak Stenovitih planina je stvarno lepo dete.

[Okvir/Slika na 19. strani]

Neki predlozi za posetioce

Dajte sebi vremena da se priviknete na razređeniji vazduh. Samo dno doline je na visini od preko 1 800 metara iznad nivoa mora. Neki turisti s nižih nadmorskih visina mogu osećati posledice visinske bolesti, kao što su glavobolje ili razdražljivost. Mudro je da stariji ljudi, posebno oni koji imaju problema sa srcem ili imaju respiratorna oboljenja, pre nego što krenu na ovakav put razgovaraju sa svojim lekarem.

Dobro se pripremite pre nego što pođete na izlet. Imajte na umu da velike nadmorske visine i polusuvi uslovi mogu vrlo brzo da izazovu dehidraciju. Ponesite dosta vode.

Ovo je divlji park s mnogim velikim i lepim, ali divljim životinjama. Neki posetioci žele da im priđu blizu, ali životinje mogu nepredvidivo reagovati. Slušajte i sledite savete vodiča o tome kako da se ophodite s divljim stvorenjima u njihovoj sredini. Pored toga što su interesantne, vodičeve reči mogu biti i životospasavajuće.

[Mape na 17. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

NACIONALNI PARK GRAND TETON

[Slika na stranama 16, 17]

Planina Moran, venac Teton

[Slika na 17. strani]

Gornji deo Kaskadnog kanjona

[Slika na 18. strani]

Bizon

[Slika na 18. strani]

Beloglavi orao

[Slika na 18. strani]

Zalazak sunca nad Tetonom

[Slika na 18. strani]

Mužjak losa