Pogled u svet

U Evropi sve više privrednog kriminala

Prema jednom izveštaju koji su usvojili članovi parlamenta Saveta Evrope, „privredni kriminal je od 1998. znatno uzeo maha“. Šta je privredni kriminal? Izveštaj Komiteta za ekonomska pitanja i razvoj navodi „trgovanje“ ljudima, protivzakonito krijumčarenje droge i druge robe, falsifikovanje, zločin protiv prirode, sajberkriminal, utaju poreza, pranje novca, korupciju i trgovanje uticajem“. Zapažajući da ova vrsta kriminala postaje sve tesnije povezana s politikom, izveštaj upozorava: „Volja Evrope da se bori protiv toga može lako oslabiti i bitka može biti izgubljena.“ Autorka tog izveštaja, Vera Zkvarčalupi iz Italije, kaže: „Zakonsko pravilo, koje je životna snaga civilizovanog društva, biće prvo na udaru.“

Preživljavanje avionskih nesreća

„Više od 95% putnika preživi nesreće putničkih aviona“, kažu kanadske novine National Post. Prema ovim novinama, studija Nacionalnog odbora Sjedinjenih Država za bezbednost saobraćaja utvrdila je da većina putnika preživi čak i „ozbiljne nesreće“ koje na avionu prouzrokuju veliku štetu. Art Laflam, generalni direktor civilne avijacije Kanadskog transporta, objašnjava: „Većina nesreća se dogodi u fazi sletanja i poletanja. Ovakve nesreće ne dospevaju na naslovnu stranu novina i ljudi uglavnom većinu njih prežive. Zbog toga mnogo naglašavamo bezbednosna uputstva.“ Ljudi koji često putuju obično ne obraćaju pažnju na bezbednosne instrukcije. Ali kao što je predstavnica jedne avio-kompanije rekla, „vrlo je važno da ljudi obrate pažnju. U slučaju opasnosti njihov život će zavisiti od toga“.

„Tehno stres“

Kaže se da je sve više „tehno stresa“ — frustracije koja se javlja usled pritiska da se koristi nova tehnologija — izveštava kanadski časopis Maclean’s. Studije navode uzroke koji se kreću od „beskrajnog procesa učenja kako se koriste nove tehnologije pa do sve bleđe granice između posla i privatnog života što je posledica nekih inovacija poput E-pošte, preusmerenih poziva i mobilnih telefona“. Kako se možete suočiti s tim stresom? Stručnjaci preporučuju da postavite granice. Utvrdite da li će korišćenje određene naprave stvarno pojednostaviti život ili će dodati novu komplikaciju. Sračunajte koliko će vam vremena trebati da novu tehnologiju savladate toliko dobro da vam ona u potpunosti koristi. „U svakom danu odvojte vreme da ugasite tehnologiju“ i posvetite vreme drugim prioritetima. „Ljudi počinju dan tako što naprave jednu osnovnu grešku — otvore E-poštu, umesto da se drže rasporeda aktivnosti“, zapaža ekspert za produktivnost iz Vankuvera, Den Stemp. „Najboljih sat i po u danu potroši se na najobičnije gluposti.“

Deca pišu sopstvene knjige

S namerom da se unapredi čitanje, učenici u Zambiji su ohrabreni da pišu i ilustruju sopstvene kratke knjige, izveštava Zambia Daily Mail. „Većina školskih biblioteka ima za čitanje neko štivo o stvarima i situacijama koje su potpuno nepoznate zambijskoj deci“, kaže jedan vladin izveštaj. „To što deca pišu sopstvene knjige ima prednost u tome što su te knjige na njihovom nivou i sadrže ono što ih zanima.“ Neke od priča mogu postati deo školskih ili razrednih biblioteka, mogu biti pročitane na radiju ili čak objavljene. Daily Mail zapaža: „To je vrlo jeftin način da se prikupi štivo za čitanje, jer su potrebni samo papir i olovka. Pored toga, to je i način da se iskoristi izvor koji je obilan (učenici), da bi se stvorio izvor koji je oskudan i skup (knjige).“

Lek protiv malarije više nije delotvoran

’Hlorokinin, lek koji se u Zambiji najviše prepisivao protiv malarije, i koji je bio prvo sredstvo za lečenje ove bolesti, postepeno će biti uklonjen iz državnih dispanzera i biće zamenjen efikasnijim lekom‘, izveštava Times of Zambia. Do prestanka upotrebe došlo je nakon jedne studije koja je ukazala da je „otpornost na hlorokinin odgovorna  za 12 000 od 25 000 smrtnih slučajeva dece ispod pet godina, koliko ih godišnje u ovoj zemlji umre od malarije“. Promena je uvedena i u većini drugih zemalja na istoku i zapadu Afrike. „Iako je hlorokinin za više od 30 godina u toj zemlji učinio dosta dobra, on više nije delotvoran u lečenju malarije, koja je i dalje ubedljivo ubica broj jedan u zemlji“, kaže Times.

Alkohol i bicikl ne idu zajedno

Časopis New Scientist izveštava da vožnja bicikla posle konzumiranja alkohola može biti isto toliko opasna koliko i vožnja automobila posle konzumiranja alkohola. „Vožnja bicikla zahteva viši nivo psihomotornih sposobnosti i fizičke koordinacije nego vožnja kola, tako da alkohol ima čak i jače dejstvo“, kaže Guohua Li sa Univerziteta Džons Hopkins u Merilendu (SAD). Li i njegove kolege su proučavale 466 biciklista i otkrili su da su oni koji su popili četiri ili pet pića u 20 puta većoj opasnosti da se ozbiljno povrede ili poginu. Čak i samo jedno piće čini da vožnja bicikla bude šest puta opasnija. „Da stvari budu još gore“, kaže New Scientist, „što biciklista više popije, manje je verovatno da će kasnije staviti kacigu.“

Papir od banane

Kad se banane oberu, stabljike se često jednostavno ostave na zemlji kao đubrivo. Međutim, japanske novine Asahi Shimbun izveštavaju da je profesor Hiroši Morišima sa Univerziteta u Nagoji uspeo da od stabljika banane napravi papir. Vlakna ove biljke su „dugačka i jaka i otprilike su istog kvaliteta kao i sirovi materijal za pravljenje papira od manilske konoplje“. Mašinski napravljen papir od stabljika banane po kvalitetu se može uporediti s dobrim papirom za fotokopiranje i pokazalo se da je čvršći od recikliranog papira za fotokopiranje. „Banane se gaje u 123 zemlje širom sveta i godišnje se proizvede 58 000 000 tona što ih čini izvorom od kojeg se može mnogo očekivati“ kažu ove novine.

Isceliteljske moći meda

Pored lepog ukusa, med je dugo poznat i po svojim isceliteljskim sposobnostima. Prema novinama The Australian, jedan tim istraživača sa univerziteta u Kvinslandu i Sidneju pokazao je zbog čega je med potencijalni ubica bakterija. Kada se med pomeša s vodom i nanese na rane i opekotine, jedan enzim u medu reaguje sa šećerom i proizvodi vodonik-peroksid, koji je dobro poznat zbog toga što se u domaćinstvu koristi kao izbeljivač. Ova hemikalija ne samo što ubija bakterije kao što je Staphylococcus aureus, već i pomaže tkivu da se obnovi.

Izumiranje eksera

„Vrhunac slave običnog eksera je bez sumnje prošao“, kaže The Toronto Star. Novine izveštavaju da se prodaja običnih eksera „skoro prepolovila u poslednjih par godina“. Razvoj pneumatskih eksera, to jest eksera za pneumatske pištolje, u Severnoj Americi smanjio je potražnju za običnim ekserima. Gvožđare u Sjedinjenim Državama izveštavaju da profesionalni preduzimači retko kada kupuju obične eksere, jer se umesto njih opredeljuju za eksere za pneumatske pištolje koji postaju sve lakši. Zašto se proizvođači običnih eksera ne preorjentišu na proizvodnju pneumatskih eksera? „Iz istog razloga zbog kojeg se fabrike koje proizvode vozove nisu preorijentisale na avione“, odgovara Star. „To je potpuno drugačiji proizvod.“

Učenje pravila ponašanja

Masačusetski tehnološki institut u poslednjih osam godina svim svojim studentima nudi besplatan tečaj o pravilima ponašanja. Zašto? Trevis Merit, bivši dekan za studentska pitanja, opisuje studente kao tipičan primer osoba kojima „nedostaju stil, ukus i dobri maniri“, izveštava časopis New Scientist. Jednodnevni tečaj uključuje uputstva o manirima za stolom, o odevanju, pravilima ponašanja prilikom poslovanja i razgovora mobilnim telefonom kao i o načinima kako se upoznati s drugima. Studenti su poučeni stvarima kao što su kako da hodaju i kako da kijaju diskretno, i takođe se podsećaju da je „ćaskanje dijalog, a ne saslušanje“. Jedna instruktorka, Rozen Tomas, ističe koliko je važno reći „hvala“ kada se dobije kompliment. „To su osnovne stvari koje su neophodne bilo gde u životu“, kaže Tomasova. „Mislim da se ljudi pomalo šokiraju kada shvate koliko su veštine kontaktiranja s drugim ljudima važne za uspeh.“