Ujedinjeno bratstvo neuzdrmano

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ SALVADORA

DANA 13. JANUARA 2001. U 11.34 PRE PODNE ZEMLJOTRES JAČINE 7,6 STEPENI RIHTEROVE SKALE POGODIO JE CEO SALVADOR I OSETIO SE OD PANAME DO MEKSIKA. MALO JE ONIH KOJI ĆE IKADA ZABORAVITI ŠTA SU RADILI U TRENUTKU KADA SE DOGODIO.

„KADA je najgori potres prošao, pogledali smo gore i videli kako se vrh planine odvojio i činilo se kao da je zastao nekoliko sekundi“, priseća se Mirijam Kezada. „Moja ćerka je vrisnula: ’Mama! Trči! Trči!‘“ Zatim je gornji deo planine kliznuo i survao se ka njima. U Las Kolinasu koji pripada opštini Nueva San Salvador, to jest Santa Tekla, zbrisano je oko 500 života i uništeno 300 kuća.

„Upravo sam izašla iz kuće i čekala sam autobus na stanici, kada se dogodio zemljotres“, priseća se Roksana Sančez. „Kada je prestalo da trese, pomogla sam jednoj  gospođi da pokupi svoje torbe i pomislila: ’Bolje da se vratim kući jer će se moji brinuti gde sam.‘“ Kada je Roksana zašla iza ugla, videla je kako je njena ulica za tren oka nestala pod obrušenom planinom. Njene kuće više nije bilo!

Pružanje hitne pomoći

U Salvadoru ima više od 28 000 Svedoka, a hiljade njih živi na području koje je pogodila katastrofa — području duž salvadorske obale. Iako su još uvek patili zbog sopstvenih trauma, mnogi su brzo počeli da se usredsređuju na potrebe drugih. Mario Suarez, jedan putujući nadglednik Jehovinih svedoka koji služi u Santa Tekli, priseća se: „Oko sat vremena posle zemljotresa, primio sam poziv za pomoć. Čuli smo da su neka hrišćanska braća i sestre zarobljeni u svojim kućama. Odmah je organizovana jedna grupa dobrovoljaca.

„Mislili smo da su možda neki zidovi pali i da je samo stvar u tome da se ukloni krš i napravi prolaz kako bi oni koji su bili zarobljeni mogli da izađu. Ali niko od nas nije mogao ni da zamisli kolika je to katastrofa bila. U stvari, kad smo stigli na to mesto, pitali smo se gde su kuće. Bili smo užasnuti kada su nam rekli da stojimo na njima! Kuće su bile zatrpane ispod tri metra zemlje. To je bilo vrlo uznemirujuće!“

Kako su poslepodnevni sati prolazili, oko 250 Svedoka iz obližnjih skupština došlo je u to područje da pomogne. Samo s krampovima, lopatama, plastičnim kofama i golim rukama, dobrovoljci su očajnički pokušavali da dođu do preživelih. Međutim, u Santa Tekli je vrlo malo njih spaseno. Među stotinama koji su nestali — od kojih su se neki ugušili, a neki su bili zdrobljeni pod tonama zemlje — bilo je i pet Jehovinih svedoka.

Organizovano pružanje pomoći

Skupštine Svedoka su širom zemlje učestvovale u pružanju pomoći. U Komasagvi, Ozatlanu, Santa Eleni, Santjago de Mariji i Usulutanu, mnogo Svedoka je izgubilo svoj dom. Dvorane Kraljevstva i privatni domovi su pretvoreni u sabirne centre. „Pomoć je bila ogromna“, kaže putujući nadglednik Edvin Ernandez. „Braća su dolazila s hranom, odećom, dušecima, lekovima, pa čak i s novcem za troškove sahrana.“

Odbor za humanitarnu pomoć, koji je naimenovala podružnica Jehovinih svedoka iz te zemlje, organizovao je da grupe iz manje pogođenih skupština brinu o trenutnim potrebama onih koji su bili teže  pogođeni. Formirane su radne grupe od 10 do 20 Svedoka koje su brinule o potrebnim popravkama.

Pored toga, Regionalni odbori za gradnju Jehovinih svedoka, koji inače služe za izgradnju Dvorana Kraljevstva, organizovali su grupe za izgradnju privremenog smeštaja za one čiji su domovi bili potpuno uništeni. U Salvadoru je cena valovitog lima jako skočila, tako da je podružnica Jehovinih svedoka iz Gvatemale velikodušno priložila veliku količinu tog materijala. Drvnu građu za izgradnju skloništa obezbedile su podružnice iz Sjedinjenih Država i Hondurasa.

Usred ovih užurbanih aktivnosti, potresi su se nastavili. Čitavi gradovi su spavali na ulicama pod ceradama i starim prekrivačima. Bilo je napeto. Do 12. februara, zabeleženo je ukupno 3 486 manjih potresa.

Drugi veliki zemljotres

Dana 13. februara 2001. u 8.22 ujutru, mesec dana nakon prvog zemljotresa, drugi je pogodio centralni deo Salvadora i njegova jačina je bila 6,6 stepeni Rihterove skale. Jehovini svedoci su još jednom brzo organizovali akcije spasavanja i pružanja pomoći. Starešina po imenu Noe Iraeta je objasnio: „Svaki voditelj Skupštinskog studija knjige je tražio Svedoke koji su bili dodeljeni njegovoj grupi kako bi bio siguran da su svi dobro.“

Gradovi San Visente i Kohutepeke, kao i njihove periferije, bili su teško pogođeni. Gradovi San Pedro Nonualko, San Miguel Tepezontes i San Huan Tepezontes bili su u ruševinama. U Kandelariji (Kuskatlan), gde je skoro sve bilo uništeno, jedna parohijska škola se srušila i ubila više od 20 dece. Salvador Treho, jedan lokalni Svedok, priseća se: „Oko sat vremena kasnije, na ulici sam čuo neki glas kako viče: ’Brate Treho!‘ U prvi mah zbog prašine ništa nisam mogao da vidim. Onda su se odjednom pojavili Svedoci iz Kohutepekea. Došli su da vide kako smo!“

Svedoci iz okolnih skupština su se ponovo organizovali kako bi žrtvama ove druge katastrofe pružili ono što im je neophodno. Oni su sledili primer hrišćana iz Makedonije u prvom veku koji su molili za prednost da daju, iako su i sami bili u oskudici. Na primer, oni iz skupština u gradu Santjago Tehakuangos, koji su tokom prvog zemljotresa pretrpeli velike gubitke, pripremili su toplu hranu koju su odneli svojoj braći u obližnji San Miguel Tepezontes.

 Procenjuje se da je u zemljotresima u Salvadoru sveukupno nestalo više od 1 200 ljudi, a u susednoj Gvatemali je stradalo još osmoro.

Trud se cenio

Druge grupe za pružanje pomoći su cenile organizovane napore Svedoka da pomognu žrtvama. Jedno vozilo Nacionalnog komiteta za hitne situacije stiglo je da isporuči hitne potrepštine u Dvoranu Kraljevstva koja se koristila kao sklonište. Jedna predstavnica tog komiteta je rekla: „Od svih skloništa koja smo posetili, ovo je prvo koje je uredno. Čestitam vam!“ Tamo niko nije navalio na kamion, niti se gurao kao što se dešavalo na drugim mestima. Štaviše, stariji su prvi dobili ono što im je bilo potrebno.

Svedoci svoju humanitarnu pomoć nisu pružili samo suvernicima. U San Visenteu, na primer, desetine suseda koji nisu Svedoci, potražili su utočište na placu koji pripada Dvorani Kraljevstva. „Ovde u Dvorani Kraljevstva Jehovinih svedoka“, kaže Rehina Duran de Kanjas, „ljudi imaju srce od zlata. Oni su otvorili svoje kapije i rekli: ’Uđite!‘, i zato smo ovde. Čak se i noću smenjuju i paze nas dok mi spavamo.“

 Pripremanje smeštaja

Kad je procenjena šteta, podružnici su upućene preporuke za pružanje neophodnog smeštaja. Onima koji su izgubili svoje domove počele su da se grade privremene kuće. Pored toga, izvršene su popravke na kućama koje su bile samo delimično oštećene. Vredni, efikasni timovi za izgradnju privlačili su dosta pažnje i komšije su izlazile da ih gledaju kako rade.

Jedna žena je, misleći da su ti radnici pomoć koju je opština tako dugo obećavala, došla da se žali kako niko nije došao da joj pomogne da raščisti svoj krš. Deca iz komšiluka su joj objasnila: „Ne tetka, nisu oni iz opštine. Oni su iz Kraljevstva!“ Jedan drugi čovek, Mojses Antonio Dijaz, koji nije Svedok, prokomentarisao je: „Lepo je videti kako Jehovini svedoci pomažu onima kojima treba pomoć. To je vrlo ujedinjena organizacija, i zahvaljujući Bogu, oni imaju dobru volju da pomognu nama siromašnim ljudima. Radio sam s njima i nameravam da nastavim.“

Jedna sestra kojoj je izgrađen privremeni dom, kroz suze je rekla: „Moj muž i ja nemamo reči kojima bismo opisali svoju zahvalnost — prvo Jehovi, a onda i ovoj braći koja su nam brzo priskočila u pomoć, iako nas čak i ne poznaju.“

Do sredine aprila, Jehovini svedoci su žrtvama zemljotresa izgradili 567 privremenih kuća i još skoro 100 domaćinstava je dobilo materijal za popravku svojih oštećenih kuća. Čim su porodice kojima je to bilo potrebno dobile krov nad glavom, Svedoci su svoju pažnju usmerili na 92 Dvorane Kraljevstva koje je trebalo popraviti ili ponovo izgraditi.

Ponovno izgrađivanje života

Pored rekonstrukcije objekata i kuća, mnogi su bili posebno zahvalni za jačanje njihove duhovnosti i emocionalne dobrobiti.

„Usled takvih okolnosti, to jest zbog toga što su se potresi nastavili, bilo je trenutaka kada su me živci izdavali, ali braća su bila stalni izvor topline i ohrabrenja“, kaže Mirijam, spomenuta ranije. „Gde bismo bili bez braće?“

Jehovina briga puna ljubavi preko skupštine na iznenađujuće načine je motivisala žrtve zemljotresa. U Komasagvi je prvi zemljotres oštetio ili uništio skoro sve kuće Svedoka. Pa ipak, od 17 Svedoka koliko ih tamo ima, 12 ih je u aprilu i maju učestvovalo u punovremenoj službi, a dvoje su otada postali stalne punovremene sluge.

Skupštine u provinciji Kuskatlan, jednom od područja koje je drugi zemljotres najteže pogodio, u martu su održale dan posebnog sastanka. Bilo je prisutno 1 535 osoba, što je do tada najveći broj prisutnih i krstilo se 22. Na iznenađenje organizatora, prisutni su priložili znatnu sumu novca za Kongresnu dvoranu, uprkos činjenici da je toliko mnogo njih upravo izgubilo svoje kuće.

Izražavajući osećanja zahvalnosti mnogih, jedan Svedok iz San Visentea je prokomentarisao: „U publikacijama sam čitao kako organizacija reaguje u vreme katastrofe, ali sada sam to lično doživeo, i osetio sam podršku bratstva. Videli smo hrišćansku ljubav na delu. Kakva je prednost pripadati ovom ujedinjenom narodu!“

[Slika na 23. strani]

Odron zemlje prouzrokovan zemljotresom zatrpao je više od 300 kuća u Las Kolinasu

[Izvor]

Dole na stranama 23-5: Courtesy El Diario de Hoy

[Slika na 24. strani]

Meštani su u delu spasavanja koristili krampove, lopate i kofe

[Izvor]

Courtesy of La Prensa Gráfica (photograph by Milton Flores/Alberto Morales/Félix Amaya)

[Slika na 25. strani]

Ruševine Dvorane Kraljevstva u Tepekojou

[Slika na 26. strani]

Braća u Tepekojou su odmah napravila sklonište kako bi održavala svoje sastanke

[Slika na 26. strani]

Svedoci su brzo izgradili Dvorane Kraljevstva i više od 500 privremenih kuća

[Slika na 26. strani]

Zahvalna samohrana majka i njena ćerka posmatraju rekonstrukciju njihove oštećene kuće