Zašto ljudi pokleknu pred životom

„Svako samoubistvo je priča za sebe: veoma lična, nedokučiva i strašna“ (Kej Redfild Džejmison, psihijatar).

„MUČNO je živeti.“ Ovo je napisao Riunosuke Akutagava, popularni japanski pisac s početka 20. veka, malo pre nego što je izvršio samoubistvo. Međutim, tu izjavu je započeo sledećim rečima: „Naravno da ne želim da umrem, ali...“

Poput Akutagave, mnogi koji sebi oduzmu život ne žele toliko da umru koliko žele da „prekinu ono što im se dešava“, naveo je jedan profesor psihologije. To potvrđuju i poruke sa uobičajenom sadržinom koje samoubice ostavljaju za sobom. Izjave poput: ’Nisam više mogao da podnesem‘ ili ’Zašto i dalje živeti?‘, pokazuju duboku želju da se izbegne surova realnost. Ali kao što je to jedan stručnjak opisao, izvršiti samoubistvo je kao „lečiti prehladu nuklearnom bombom“.

Iako su razlozi zbog kojih neko izvrši samoubistvo različiti, izvesni događaji u životu mogu biti uobičajeni uzročnici koji vode do samoubistva.

Događaji koji mogu biti uzročnici

Nije ništa neobično što mladi padnu u očaj i izvrše samoubistvo čak i zbog stvari koje drugima mogu biti sitnice. Kada su povređeni i ništa ne mogu učiniti u vezi s tim, oni na svoju smrt gledaju kao na sredstvo osvete onima koji su ih povredili. Hiroši Inamura, specijalista iz Japana koji se bavi samoubilački nastrojenim  osobama, napisao je: „Deca gaje unutrašnji nagon da putem svoje smrti kazne osobu koja ih muči.“

Jedno nedavno istraživanje u Britaniji pokazalo je da su deca koja su izložena ozbiljnom kinjenju skoro sedam puta sklonija pokušaju samoubistva. Emocionalna patnja koju ta deca osećaju je stvarna. Jedan trinaestogodišnjak koji se obesio ostavio je za sobom jednu poruku s imenima pet osoba koje su ga mučile i čak iznuđivale novac od njega. „Molim vas spasite drugu decu“, napisao je.

Drugi mogu pokušati sebi oduzeti život kad dođu u sukob sa zakonom ili kad imaju probleme u školi, kad im se raspadne neka romantična veza, dobiju loše ocene u knjižici, dožive stres zbog ispita ili kad ih savladaju brige vezane za budućnost. Kod adolescenata koji su dobri đaci i možda skloni perfekcionizmu, neki neuspeh ili propust — bilo da je stvaran ili imaginaran — može dovesti do pokušaja samoubistva.

Finansijski ili poslovni problemi su uobičajeni događaji koji vode do samoubistva kod odraslih. U Japanu se posle više godina privrednog pada, broj samoubistava nedavno popeo na 30 000 godišnje. Kako Mainichi Daily News navodi, skoro tri četvrtine sredovečnih muškaraca koji su izvršili samoubistvo učinili su to „zbog problema nastalih usled dugova, zbog poslovnih neuspeha, siromaštva i nezaposlenosti“. Porodični problemi takođe mogu voditi do samoubistva. Jedne finske novine su navele: „Sredovečni muškarci koji su skoro razvedeni“ spadaju u najrizičniju grupu. Jedna studija u Mađarskoj otkrila je da su većina devojaka koje su razmišljale o samoubistvu odgajane u razorenim domovima.

Odlazak u penziju i fizička bolest takođe su bitni faktori koji mogu dovesti do samoubistva, naročito kod starijih. Obično se kao izlaz izabere samoubistvo, i to ne uvek kada je bolest smrtonosna već kada pacijent smatra da je patnja nepodnošljiva.

Međutim, ne reaguje svako na ovakve događaje tako što izvrši samoubistvo. Naprotiv, suočena sa ovako stresnim situacijama, većina sebi ne oduzme život. Zašto onda neki smatraju da je samoubistvo rešenje, dok većina drugih ne misli tako?

Prikriveni činioci

„Odluka da se okonča život umnogome zavisi od toga kako se tumače događaji“, kaže Kej Redfild Džejmison, profesorka psihijatrije na Medicinskom fakultetu pri Univerzitetu Džon Hopkins. Ona dodaje: „Većina zdravih umova, ne tumači bilo koji događaj kao dovoljno porazan da bi opravdao samoubistvo.“ Iv K. Mošćicki sa Američkog nacionalnog instituta za mentalno zdravlje zapaža da mnogi činioci zajedno — od kojih su neki prikriveni — dovode do samoubilačkog ponašanja. Ti prikriveni činioci podrazumevaju mentalne poremećaje, poremećaje vezane za zavisnost, genetsku građu i hemijske reakcije u mozgu. Hajde da osmotrimo neke od njih.

Najistaknutiji među ovim činiocima su mentalni poremećaji i poremećaji koji nastaju usled zavisnosti kao što su depresija, bipolarni poremećaji raspoloženja, šizofrenija  i zloupotreba alkohola i droge. Istraživanje i u Evropi i u Sjedinjenim Državama pokazuje da je preko 90 posto izvršenih samoubistava povezano s ovim poremećajima. U stvari, švedski istraživači su ustanovili da među onima kod kojih nije bio dijagnostikovan nijedan poremećaj ove vrste, broj samoubistava je bio 8,3 na 100 000 osoba, ali je među depresivnima taj broj skočio na 650 od 100 000 osoba! Stručnjaci kažu da su činioci koji vode do samoubistva slični i u zemljama na Istoku. Pa ipak, čak ni depresija zajedno s događajima koji mogu biti uzročnici samoubistva ne dovodi obavezno i do samoubistva.

Profesorka Džejmison, koja je jednom i sama pokušala samoubistvo, kaže: „Ljudi izgleda mogu da podnose ili izdrže depresiju dokle god veruju da će biti bolje.“ Međutim, ona je ustanovila da kad nagomilani očaj postane nepodnošljiv, sposobnost mentalnog sistema da se odupre samoubilačkim nagonima postepeno slabi. Ona to povezuje sa situacijom kada na kolima popuste kočnice usled konstantnog pritiska.

Važno je da se to naginjanje prepozna jer se depresija može lečiti. Osećanja bespomoćnosti se mogu promeniti. Kada se pažnja posveti prikrivenim činiocima, ljudi mogu drugačije reagovati na duševni bol i stresove koji često dovode do samoubistva.

Neki misle da nečija genetska građa može biti prikriveni činilac u mnogim samoubistvima. Istina je da geni imaju ulogu u određivanju nečijeg temperamenta, i studije otkrivaju da neke porodične linije imaju više slučajeva samoubistva nego druge. Pa ipak, „genetske predispozicije prema samoubistvu ni u kom slučaju ne znače da je ono neizbežno“, navodi Džejmisonova.

Prikriveni činilac mogu biti i hemijske reakcije u mozgu. Milijarde neurona u mozgu komuniciraju elektrohemijskim putem. Na razgranatim krajevima nervnih vlakana nalaze se mali otvori zvani sinapse putem kojih neurotransmiteri hemijskim putem prenose informacije. Nivo jednog neurotransmitera zvanog serotonin može biti upleten u biološku sklonost neke osobe ka samoubistvu. Knjiga Inside the Brain objašnjava: „Nizak nivo serotonina... može presušiti izvore životne sreće, slabeći zanimanje čoveka za postojanjem pri čemu se povećava rizik od depresije i samoubistva.“

Međutim, činjenica je da nikom nije suđeno da izvrši samoubistvo. Milioni ljudi se bore s duševnim bolom i stresovima. Način na koji um i srce reaguju na pritiske dovodi neke do samoubistva. Treba se pozabaviti i prikrivenim činiocima, a samo neposrednim uzročnicima.

Šta se onda može učiniti da bi se stvorio pozitivniji stav koji će povratiti određenu meru životnog poleta?

[Okvir na 6. strani]

Pol i samoubistvo

Prema jednoj studiji iz Sjedinjenih Država, verovatnoća pokušaja samoubistva kod žena je dva do tri puta veća nego kod muškaraca, dok je kod muškaraca verovatnoća da će uspeti četiri puta veća. Verovatnoća pojavljivanja depresije kod žena je barem dvaput veća nego kod muškaraca, što je možda razlog za veći broj pokušaja samoubistva. Međutim, njihova depresija je manje agresivna i zato će one pribeći manje agresivnim sredstvima. S druge strane, muškarci su skloni da koriste agresivnija i odlučnija sredstva kako bi zasigurali uspeh.

Međutim, u Kini više žena nego muškaraca počini samoubistvo. U stvari, jedna studija otkriva da se u svetu oko 56 posto samoubistava kod žena dogodi u Kini, naročito na seoskim područjima. Kao jedan od razloga za ove impulsivne pokušaje samoubistva kod žena koji na kraju stvarno dovedu do smrti, navodi se lak pristup smrtonosnim pesticidima.

[Okvir/Slika na 7. strani]

Samoubistvo i usamljenost

Usamljenost je jedan od faktora koji dovodi do depresije i samoubistva. Jouko Lenkvist, koji je vodio jedno istraživanje o samoubistvima u Finskoj, rekao je: „Veliki broj [onih koji su počinili samoubistvo], vodili su usamljenički život. Imali su puno slobodnog vremena, ali malo kontakta s ljudima.“ Kenširo Ohara, jedan psihijatar s Medicinskog fakulteta pri Univerzitetu Hamamatsu u Japanu, primetio je da se iza nedavnog talasa samoubistava sredovečnih muškaraca u toj zemlji krila „izolovanost“.

[Slika na 5. strani]

Finansijski i poslovni problemi su uobičajeni uzročnici samoubistva kod odraslih