Zašto muškarci tuku žene?

NEKI stručnjaci kažu da postoji veća verovatnoća da neku ženu ubije njen bračni drug, nego što joj preti opasnost od svih drugih zločinaca zajedno. Da bi se zaustavio taj talas zlostavljanja bračnog druga, sprovode se brojne studije. Kakav tip muškarca tuče svoju ženu? Kakvo je bilo njegovo detinjstvo? Da li je bio nasilan u toku zabavljanja? Kako reaguje na lečenje?

Jedna stvar koju su stručnjaci saznali jeste da nisu svi muškarci koji tuku svoje žene isti. Na jednom kraju je muškarac koji je povremeno nasilan. On ne koristi oružje i nije poznat kao neko ko zlostavlja svog bračnog druga. Za njega je nasilan ispad protivan karakteru i izgleda da je pokrenut nekim spoljašnjim činiocima. Na drugom kraju nalazi se pak muškarac koji je okoreo u batinanju svoje žene. Njegovo zlostavljanje traje i ima malo, ako i uopšte, znakova kajanja.

Međutim, to što postoje različiti tipovi muškaraca koji tuku svoje žene ne znači da neki vidovi maltretiranja nisu opasni. Zaista, bilo koja vrsta telesnog zlostavljanja može naneti povredu — čak i smrt. Stoga, činjenica da je nasilje nekog muškarca manje učestalo ili manje intenzivno od nasilja drugog ne znači da je ono opravdano. Jednostavno ne postoji „opravdano“ batinanje. Međutim, koji činioci mogu muškarca navesti da fizički zlostavlja ženu za koju se zakleo da će je paziti do kraja života?

Odnosi u porodici

Nije nikakvo čudo što je priličan broj nasilnih muškaraca odgajan u nasilnim porodicama. „Većina muškaraca koji tuku svoje žene odrasla je na porodičnim ’ratištima‘“, piše Majkl Greč koji je više od dve decenije proveo istražujući zlostavljanje supružnika. „Još dok su bebe i mala deca, oni rastu u neprijateljskom okruženju gde je emocionalno i fizičko nasilje ’normalno‘.“ Prema jednom stručnjaku, muškarac koji je odrastao u takvom okruženju „može u vrlo ranom uzrastu usvojiti očev prezir prema ženama. Takav dečak uči da muškarac uvek mora ženu držati pod kontrolom i da bi tu kontrolu postigao treba da je zastrašuje, povređuje i ponižava.  Istovremeno uči da je oponašanje oca siguran način da zadobije njegovo priznanje“.

Biblija jasno pokazuje da ponašanje roditelja može imati značajan uticaj na dete, bilo u dobrom ili u lošem smeru (Poslovice 22:6; Kološanima 3:21). Naravno, porodična atmosfera nije izgovor da muškarac tuče ženu, ali to može biti pomoć da bi se objasnilo gde je posejano seme nasilne naravi.

Uticaj kulture

U nekim zemljama je prihvatljivo, čak i normalno, da se žena tuče. „Pravo muškarca da tuče ili fizički zastrašuje svoju ženu duboko je ukorenjeno uverenje u mnogim društvima“, navodi jedan izveštaj Ujedinjenih nacija.

Čak i u zemljama gde takvo zlostavljanje nije prihvatljivo, mnogi usvajaju nasilan obrazac ponašanja. Šokantno je to koliko neki muškarci nerazumno razmišljaju na tu temu. Kako afrički Weekly Mail and Guardian navodi, jedna studija izvršena na poluostrvu Kep ustanovila je da je većina muškaraca koji su tvrdili da ne zlostavljaju svoju suprugu smatrala da je udariti ženu prihvatljivo i da takvo ponašanje nije nasilno ponašanje.

Očigledno da takvo iskrivljeno gledište često započinje u detinjstvu. U Britaniji je, primera radi, jedna studija pokazala da 75 posto dečaka od 11 i 12 godina misli da je prihvatljivo da muškarac, ukoliko je isprovociran, udari ženu.

Nema opravdanja za udarce

Gore navedeni činioci mogu pomoći da se objasni zašto neki zlostavljaju svog  bračnog druga, ali to nikako nije i opravdanje. Jednostavno rečeno, u Božjim očima je veliki greh ako neko tuče svog bračnog druga. U njegovoj Reči Bibliji čitamo: „Muževi treba da vole svoje žene kao svoja tela. Ko voli svoju ženu voli samog sebe, jer niko nikada nije omrznuo svoje telo; nego ga hrani i neguje, kao i Hrist skupštinu“ (Efešanima 5:28, 29).

Biblija je još davno prorekla da će u ’poslednje dane‘ ovog sistema stvari mnogi biti ’zlostavljači‘ koji ’nemaju prirodnu naklonost‘ i ’besni‘ (2. Timoteju 3:1-3, The New English Bible). Brojni slučajevi zlostavljanja bračnog druga jednostavno su još jedan pokazatelj da živimo baš u onom vremenu o kom govori ovo proročanstvo. Ali šta se može učiniti da bi se pomoglo žrtvama fizičkog zlostavljanja? Ima li nade da se osobe koje tuku svog bračnog druga promene?

[Istaknuti tekst na 5. strani]

„Muškarac koji udari svoju ženu nije ništa manji kriminalac od muškarca koji udari nekog stranca“(Kad muškarci tuku žene).

[Okvir na 6. strani]

MAČIZAM — Svetski problem

Latinska Amerika je mnogim jezicima, uključujući i srpski, podarila reč „mačizam“. Ona ukazuje na agresivni muški ponos i podrazumeva pogrdno mišljenje o ženama. Ali mačizam nikako nije ograničen samo na Latinsku Ameriku, kao što ukazuju naredni izveštaji.

Egipat. Jedna tromesečna studija iz Aleksandrije ukazuje da je nasilje u porodici glavni uzrok povreda žena. Ono je uzrok 27,9 posto svih poseta žena lokalnim centrima za pružanje pomoći (Résumé 5 of the Fourth World Conference on Women).

Tajland. U najvećem predgrađu Bangkoka, 50 posto udatih žena redovno dobija batine (Pacific Institute for Women’s Health).

Hongkong. „Broj žena koje kažu da su dobile batina od svog partnera skočio je prošle godine za više od 40 posto“ (South China Morning Post, 21. juli 2000).

Japan. Broj žena koje traže pomoć skočio je sa 4 843 u 1995. na 6 340 u 1998. „Oko trećinu žena je zatražilo sklonište zbog nasilničkog ponašanja svojih muževa“ (The Japan Times, 10. septembar 2000).

Britanija. „Svakih šest sekundi u nekom domu u Britaniji dođe do silovanja, udaraca ili uboda.“ Prema izveštaju Skotland Jarda „policija svakog dana primi 1 300 poziva od žrtava nasilja u porodici — što je više od 570 000 godišnje. Od toga su 81 posto žene koje su napali muškarci“ (The Times, 25. oktobar 2000).

Peru. Sedamdeset posto svih kriminalnih dela prijavljenih policiji odnosi se na žene koje su pretukli njihovi muževi (Pacific Institute for Women’s Health).

Rusija. „U toku jedne godine, 14 500 Ruskinja ubili su njihovi muževi u porodičnom nasilju, a daljnjih 56 400 je bilo obogaljeno ili teško povređeno“ (The Guardian).

Kina. „To je novi problem. U rapidnom je porastu, posebno u urbanim sredinama“, kaže profesor Čen Jijun, direktor Centra za porodice „Jinlun“. „Komšiluk više nema tako veliki uticaj koji bi ograničio porodično nasilje“ (The Guardian).

Nikaragva. „Nasilje nad ženama u Nikaragvi je u velikom usponu. Jedno istraživanje je navelo da je samo prošle godine 52 posto Nikaragvanki pretrpelo neki oblik nasilja od strane svojih muževa“ (BBC News).

[Okvir na 7. strani]

Faktori rizika

Studija koju je vodio Ričard Dž. Džels s Univerziteta Rod Ajland u SAD, navodi sledeće faktore rizika za fizičko i emocionalno zlostavljanje u porodičnom okruženju:

1. Muškarac je i ranije bio upleten u porodično nasilje.

2. Nema posao.

3. Barem jednom godišnje se drogira.

4. Kada je živeo s roditeljima video je kako otac udara majku.

5. Par je nevenčan; žive zajedno.

6. Ukoliko je muž zaposlen, ima malu platu.

7. Nije završio srednju školu.

8. Ima između 18 i 30 godina.

9. Jedan roditelj ili oba roditelja su u kući nasilni prema deci.

10. Plata je niža od minimalnih primanja.

11. Muž i žena su različitog kulturnog porekla.

[Slika na 7. strani]

Nasilje u porodici može ozbiljno uticati na decu