Šta nam donosi budućnost?

ČOVEK je samo deo celokupne slike sveta. Sva stvorenja na zemlji imaju svoje mesto u skladu sa ulogom koju im je Bog dodelio. Mnoge stvari delimo s bićima oko nas — iznad svega i samo čudo života. Zbog toga mnogi jednostavno osećaju ogroman gubitak kada neki oblik života nestane.

Naučnik Entoni Č. Dženets, pišući za časopis Consequences, naveo je: „Mnogi će se složiti da kao društvo nosimo etičku odgovornost da zaštitimo staništa na našoj planeti i da se ponašamo kao odgovorni upravitelji njenih bioloških bogatstava za sadašnju i buduću dobrobit ljudske vrste. Da bi se to ostvarilo treba da cenimo vrednost biodiverziteta — kako onoga što on pruža svetu prirode tako i načine na koje ga možemo koristiti — i da i dalje osećamo predanost njegovom očuvanju.“

Šta se sve čini?

Zaista, svetska zabrinutost zbog gubitka živih resursa okupila je predstavnike vlada i drugih agencija da sastave jednu konvenciju o biološkoj raznovrsnosti. Ovaj opsežan sporazum priznaje da je očuvanje biodiverziteta zajednička briga svih ljudi.

Kao daljnji korak u razumevanju biodiverziteta, biolozi, ekolozi i drugi naučnici širom sveta proglasili su 2001-2. godinu Međunarodnom godinom za posmatranje biodiverziteta (IBOY). Dajana Vol, biolog s Državnog univerziteta Kolorado, koja je i predsednica IBOY-a, navodi: „Istraživanje biodiverziteta pružiće  mnoge koristi otkrivanjem novih gena i hemikalija koji će moći da se koriste za lekove, poboljšanje useva ili za obnavljanje zagađene zemlje.“ Ona dalje kaže: „Što je još važnije saznanje o tome gde se nalaze nove vrste, koja je njihova uloga u očuvanju zdravih ekosistema i kako se mogu sačuvati od vitalnog su značaja za donošenje odluka temeljenih na informacijama o zemljištu, rekama i morima.“

Stvari treba menjati iz temelja

Iako je donekle postignut hvale vredan napredak, takvi napori su uglavnom više usmereni na simptome nego na uzroke. Na tom nivou, kako tvrde istraživači, čovek nema mnogo vremena budući da je vreme luksuz. U svom razmatranju onoga što je nazvala „potencijalno smanjenje biodiverziteta“, Rut Patrik s Akademije prirodnih nauka u Filadelfiji (SAD) zaključila je da je „suština u vremenu... Oštra i hitna akcija je od primarne važnosti“. Da bi se taj pravac ka istrebljenju promenio, treba da postoji hitna promena načina na koji se čovek ophodi prema ovoj planeti i živim bićima na njoj. Potrebno je više od kontrolisanja učinjene štete. „Problemi očuvanja biološke raznovrsnosti stoga ne mogu da se odvoje od većih problema socijalnog... razvoja“, objavljuje Svetski institut za zaštitu resursa.

Za postizanje takvog cilja biće potrebno ni manje ni više nego promeniti ljudsko društvo iz temelja. Knjiga Caring for the Earth priznaje da odgovorno upravljanje iziskuje postojanje „vrednosti, privrede i društava drugačijih od većine onih koji danas postoje“.

Biblija jasno pokazuje da ljudi jednostavno nisu sposobni da sprovedu takve promene. Jeremija 10:23 kaže: „Znam Jehova! Put čoveka nije njemu u vlasti, ne može čovek kada hodi da upravlja koracima svojim“ (Poslovice 20:24). Ova istina je tokom istorije zaista potvrđena, a posledice čovekovog odbacivanja ovog načela dovele su nas pravo do ’kritičnih vremena s kojima se teško izlazi na kraj‘, o kojima se govori u 2. Timoteju 3:1-5. Ovi stihovi nam takođe pokazuju da su i pogrešna razmišljanja ljudi dovela do kritičnih vremena. Zato, sve dok se ljudi ne promene, sva rešenja problema s kojima se suočavamo u najbolju ruku samo su privremena.

Renomirani svetski naučnik dr Džejn Gudal primetila je u jednom intervjuu da je uništavanje staništa „često povezano s ekonomskom pohlepom i materijalizmom razvijenog sveta“. A botaničar Piter Rejven, bivši sekretar američke Nacionalne akademije nauka, upozorio je da „neznanje, ravnodušnost, siromaštvo i pohlepa stvaraju isprepletene probleme koji prete da do kraja pogoršaju stanje na Zemlji“. Otuda su neki stavovi koje treba promeniti sebičnost, pohlepa, neznanje, kratkovidost i egocentričnost.

Konačna zaštita biodiverziteta

Razumljivo je da je Stvoritelj neverovatno raznovrsnih životnih oblika živo zainteresovan za budućnost svog stvarstva. Biblija kaže da će Bog uskoro preduzeti akciju i ’uništiti oni koji uništavaju zemlju‘ (Otkrivenje 11:18).

Da li će Bog povratiti životne oblike koji su izumrli zbog čovekovog razaranja zemlje? Ukoliko Stvoritelj želi da se izumrle vrste ponovo pojave na zemlji, on ih sigurno može opet stvoriti u budućnosti. Isto se može primeniti i na izumrlu vegetaciju. Ali, budući da nam o tome Biblija ništa ne govori, ne bi bilo mudro spekulisati.

Ono što Božja vladavina zasigurava jeste blagoslov za sva živa bića na zemlji. „Nek se raduje zemlja“, kaže psalmista. „Nek popljeska more i sve što je u njemu. Neka slavi polje i sve što je u njemu i nek poklikuju sva drveta šumska“ (Psalam 96:11, 12).