Italijanske kameje — minijaturna remek-dela

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ ITALIJE

Došli smo u Tore del Greko u napuljskom zalivu da bismo videli izradu jedne od umetničkih rukotvorina tipičnih za ovaj kraj Italije. Reč je o kamejama — nakitu izrezbarenom od morskih školjki. Planiramo da u ovom gradu posetimo jednu od mnogih radionica u kojima se prave kameje, ali pre nego što krenemo, možda biste voleli da saznate nešto o kamejama i njihovoj dugoj istoriji.

KAMEJE mogu biti izrađene od dragog kamenja, čvrstih kamenčića ili školjki izrezbarenih u vidu reljefa. Ahat, oniks, sardoniks i neke velike spiralne školjke naročito su pogodne za ovakvu rukotvorinu, budući da raznobojni slojevi omogućuju postizanje lepih kontrasta. Kaže se da se koristi tehnika slična pravljenju skulptura, ali samo u minijaturi.

Mnoge kameje od čvrstog ili dragog kamenja opstale su još od persijskog i grčko-rimskog doba, svedočeći o svojoj popularnosti u drevnim vremenima. Kameje od školjki su novijeg datuma. Tokom 14. i 15. veka u Francuskoj, Nemačkoj i Flandriji koristio se sedef. Na luksuznim i rafiniranim francuskim dvorovima izgleda da su se veoma cenili radovi od školjki. Putovanja u nepoznate zemlje su tokom tih godina dovela do priliva retkih i egzotičnih materijala u Evropu — kornjačine kože, narvalovih kljova, žada, ćilibara i neobičnih morskih školjki. To je povećalo zanimanje za prirodnu istoriju i pokrenulo maštu veštih umetnika, draguljara i rezbara.  Verovatno je tokom 16. veka otkriveno da su velike spiralne školjke iz porodice Cassidae i Cypraeidae naročito pogodne za rezbarenje kameja.

Zatim je u takozvanom neoklasičnom periodu oživelo zanimanje za drevnu umetnost, i tokom 18. veka kameje od školjki su doživele procvat uprkos negodovanju nekih koji su to smatrali samo imitacijom, jer je vrednost školjki manja od vrednosti dragog kamenja. Otada broj centara za proizvodnju kameja opada. Ta umetnost još i sada živi u dva grada — Idar-Oberštajnu u Nemačkoj, koji je specijalizovan u mašinskoj obradi ahata, i Tore del Greku u Italiji, gde se kameje od školjki i dalje ručno izrađuju.

Sada kad nešto znamo o kamejama, pogledajmo kako se izrađuju današnje kameje od školjki.

U radionici gde se prave kameje

Radionica koju ćemo posetiti nalazi se u jednoj uskoj ulici u centru Tore del Greka. Majstorov radni sto je zatrpan alatom i kamejama u različitoj fazi izrade. Zastaje nam dah nad lepotom komada koji završava — složenom pastoralnom scenom na kojoj je nekoliko likova.

Školjke od kojih se prave kameje potiču s Bahamskih ostrva, mesta na Karibima i iz voda istočne Afrike. Različite vrste školjki daju različite  boje kameja. Primera radi, kameje rađene od školjke Cassis madagascariensis (obično poznate kao školjka sardoniks) imaju bele slike na tamno braon pozadini; kameje od školjke Cypraecassis rufa (školjka karneol) imaju svetlije i tamnije nijanse crvenkastobraon boje. Najcenjenije su one s najvećim kontrastom boja.

Prvi korak je da se pomoću vodom hlađenog diska za sečenje odvoji poklopac — deo školjke koji će se koristiti. Oblik po kojem će se kameje izrađivati, obično ovalan ili okrugao, obeležen je s unutrašnje strane poklopca, koji se onda grubo seče na manje poligonalne delove. Obično se od jedne prosečne školjke može napraviti jedna velika kameja i dve manje. Potrebno je stručno oko da bi se procenio potencijal svake školjke, to jest, na koji način je seći. Recimo, tri ispupčenja sa spoljašnje strane parčeta školjke omogućuju izradu tri lika. Kada se iseče, tada se brusilicom daje željeni oblik svakom izrezanom delu. Zatim se on pričvrsti na kratak drveni štap što olakšava rukovanje, a grublji spoljašnji omotač se brusi do željene debljine. Sada se umetnik prepušta nadahnuću isečenog dela i bira temu svog rada. Brzo olovkom na površini pravi skicu i počinje da rezbari.

Jedna glodalica — neka vrsta bušilice s abrazivnim dletom — koristi se za odstranjivanje suvišnog materijala. Kada je crtež grubo istesan, počinje ručno rezbarenje pomoću niza izuzetno oštrog alata različitih veličina, takozvanim rezaljkama. Crtež mora biti rezbaren do dubine gde boja školjke prelazi sa svetlije na tamniju. Različitom dubinom rezbarenja, vešt umetnik može stvoriti utisak prozirnog vela. Na kraju izranja reljef lika s izuzetno puno detalja na tamnijoj pozadini!

Spisak mogućih tema je beskonačan. Možda ste videli profil otmene dame — koji je uvek omiljen. Mali profili ili cvetovi postavljaju se u obliku prstenova ili minđuša. Veće kameje, veličine i do 7,5 centimetara, koriste se za izradu broševa ili privezaka i na njima mogu biti prikazane složenije teme — pejzaži i pastoralne ili klasične kompozicije. Najveća kameja, koja može dostići i maksimum od oko 20 centimetara, može da se urami ili stavi na neko postolje. Vrednost kameja ne zavisi samo od veličine i korišćenih materijala već posebno od majstorstva i pažnje poklonjene tokom izrade. Neke su prava umetnička dela.

Pošto je majstor u toku pravljenja krajnjeg proizvoda vođen nepravilnostima materijala koji koristi, nikada neće biti moguće mehanizovati izradu kameja od školjki i nikada se neće naći dve potpuno istovetne. One su zaista jedinstveni i prekrasni ornamenti — prava remek-dela u minijaturi.

[Slike na 16. strani]

IZRADA KAMEJE

Školjke od kojih se prave kameje

Poklopac se odvaja za izradu kameja

Oblik kameje je označen na ovom komadu

Komad se seče do otprilike željene veličine

Nakon oblikovanja komada, zanatlija radi za svojim stolom

[Slika na 17. strani]

Gema Augusta, napravljena između 10. i 20. n. e. Njena veličina iznosi 19 centimetara puta 23 centimetra

[Izvor]

Erich Lessing/Art Resource, NY