Vrati se na sadržaj

Vrati se na sadržaj

Kako da izađem na kraj s gnevnim ljudima?

Kako da izađem na kraj s gnevnim ljudima?

Mladi pitaju. . .

Kako da izađem na kraj s gnevnim ljudima?

„Kipteo je od besa. Pretpostavljam da je hteo da me istuče zato što je video da sam sitan. Dok sam se povlačio, rekao sam: ’Stani malo! Čekaj malo! Čekaj malo! Zašto hoćeš da me istučeš? Ništa ti nisam uradio. Ne znam ni zašto si ljut. Možemo li da porazgovaramo?‘“ (Dejvid, 16 godina).

DA LI si ikada bio meta nekog besnog siledžije? Biblija je prorekla da će ljudi u današnje vreme biti „brutalni, bez ljubavi prema dobroti“ (2. Timoteju 3:3). I pored toga što činiš sve što možeš kako bi izbegao da se ’družiš s gnevnim čovekom‘, ponekad jednostavno ne možeš izbeći gnevne ljude (Poslovice 22:24). Kako treba da reaguješ kada se nađeš u takvoj situaciji?

Kako reagovati na bes

Danas mnogi mladi mogu reagovati tako što i sami ispoljavaju gnev. Ali to samo izaziva još više bola. Osim toga, ako izgubiš kontrolu nad sobom, spustićeš se na nivo onoga ko je besan. Poslovice 26:4 kažu: „Ne odgovaraj bezumniku po bezumlju njegovom, da kao on i ti ne izgledaš.“ Mladi Džeremi je na težak način shvatio koliko su ove reči istinite. On se priseća kada je jednom u školi sedeo za stolom i ručao: „Tamo je bila jedna grupa dečaka koja je uvek zbijala šale među sobom i na račun drugih ljudi. Veoma često bi govorili o meni. Uglavnom nisam obraćao pažnju na to što pričaju. Međutim, kada je jedan od njih počeo da priča nešto o mojoj majci, ja sam izgubio kontrolu i sav besan poleteo ka njemu.“ Šta je bilo od svega toga? „Pošteno me je isprebijao“, kaže Džeremi.

Biblija daje sledeći mudar savet: „Blag odgovor utišava jarost, a reč preka srdnju izaziva“ (Poslovice 15:1). Da, odgovoriti na gnev sa ’prekom rečju‘ samo pogoršava situaciju. Međutim, blag odgovor često može smiriti stvari i stišati napetu situaciju.

Priseti se Dejvida koji je spomenut na početku. Razgovarao je sa siledžijom i ovaj mu je objasnio zašto je bio besan. Ispostavilo se da mu je neko ukrao ručak, i on je jednostavno hteo da iskali svoj bes na prvoj osobi koja mu se našla na putu. „To što ćeš me istući, neće vratiti tvoj ručak“, rezonovao je Dejvid. Zatim mu je predložio da zajedno odu do menze. „Pošto sam poznavao kasirku“, priseća se Dejvid, „mogao sam da mu ponovo nabavim ručak. Rukovali smo se i posle toga se prijateljski ophodio sa mnom.“ Da li vidiš koliko blage reči mogu da budu moćne? Baš kao što jedna poslovica kaže, „mio [’blag‘, NW] jezik može i kosti da lomi“ (Poslovice 25:15).

Blagost — slabost ili jačina?

Doduše, misao da se ima „blag jezik“ možda ne zvuči baš privlačno. Gnevom uzvratiti na gnev može izgledati kao znak jačine ili muškosti. Možda se čak plašiš da će zbog toga što si blag drugi misliti da si stvarno slabić. Ali šta u stvari znači biti blag? Prema jednom referalnom delu, biti blag znači biti umeren. Međutim, taj isti izvor dodaje: „Iza te umerenosti stoji snaga čelika.“ Stoga, umesto da je znak slabosti, blagost može biti znak jačine. Kako to?

Pa, kao prvo, osoba blage naravi se kontroliše i nije lako izbaciti je iz ravnoteže. S druge strane, osoba kojoj nedostaje blagost izgleda nesigurno, nervozno ili čak očajno. Njoj nedostaje i samokontrola. Pošto ne može da kontroliše svoje emocije, verovatno je da će uvek iznova upadati u sukobe. Da, „onaj koji ne ume sebe da savlada, on je ko razvaljen grad bez zidova“ (Poslovice 25:28). Zaista, blaga osoba je jaka osoba!

Biblijski primeri blagosti

Razmisli o Isusu Hristu. On je sebe opisao kao osobu „blage naravi i ponizna srca“ (Matej 11:29). On nikada nije bio grub niti nerazuman, i nije vraćao uvredu za uvredu. U stvari, apostol Petar, Isusov lični prijatelj, izvestio je: „Kad su vređali [Isusa], nije vraćao uvredom. Kad je stradao, nije pretio, nego je sebe poveravao onome koji pravedno sudi“ (1. Petrova 2:23). Međutim, priseti se da je taj isti Isus ’ušao u hram i isterao sve koji su prodavali i kupovali‘ (Matej 21:12). I da mu je ikada zatrebala Božja podrška, mogao je da pozove „više od dvanaest legija anđela“! (Matej 26:53). Ne, on sigurno nije bio slabić.

Uzmi u obzir i primer koji je ostavio sudija Gedeon, što je u Bibliji zabeleženo u Sudijama 8:1-3. Posle velike vojne pobede, neki vojnici iz Jefremovog plemena bili su uvređeni jer su mislili da im nije bila pružena prilika da učestvuju u slavi koju je donela ta bitka. „Zašto da tako postupaš s nama? Zašto nas nisi zvao kad si išao u boj na Madijance?“, izazivali su ga. „I oni se žestoko posvadiše [’pokušaše da zapodenu svađu‘, NW] sa njim.“ Gedeon je bio ’hrabar junak‘ (Sudije 6:12). Lako je na njihovu provokaciju mogao da odgovori nasiljem. Umesto toga, on je dao blagi odgovor koji je potpuno umirio te usijane glave. „Šta sam učinio prema onome što ste vi učinili?“, pitao je Gedeon. Kakav je bio rezultat ovog blagog odgovora? „Utiša se gnev njihov prema njemu.“

Na kraju, osmotri biblijski izveštaj o ženi koja se zvala Avigeja. David se kao begunac krio od svog neprijatelja Saula, kralja Izraela. Iako su bili progonjeni, Davidovi ljudi su često branili i štitili svoje sunarodnike. Jedan čovek kome su pomogli bio je Avigejin muž, Naval, vrlo bogat čovek. Međutim, Naval je bio „tvrd i rđav u delima svojim“. Kada je Davidovim ljudima trebalo hrane oni su Navala zamolili da im da. Umesto da izrazi zahvalnost za besplatnu zaštitu koju je dobio od Davidovih ljudi Naval je ’oterao‘ Davidove glasnike i poslao ih praznih ruku (1. Samuilova 25:2-11, 14).

Kad je to čuo, David se razbesneo i svojim ljudima naredio: „Pripašite svaki svoj mač!“ David i njegovi ljudi su krenuli da ubiju Navala i sve nedužne muškarce iz njegovog domaćinstva, ali onda se umešala Avigeja. Izašla je pred Davida s velikodušnim darom u obliku hrane i pića. Izvinila se zbog neoprostivog ponašanja svog muža i molila je Davida da poštedi nedužne živote (1. Samuilova 25:13, 18-31).

Avigejine ponizne molbe utišale su Davidov gnev. U stvari, kada je shvatio koliko je njegov gnev postao opasan, David je rekao: „Da je blagosloven Jehova, Bog Izraelov, koji te danas posla meni na susret! Nek je blagosloven razum tvoj i da si ti blagoslovena, koja me odvrati danas da idem na krv, i koja si zadržala ruku moju“ (1. Samuilova 25:32-35). Da, ’blag odgovor‘ u mnogo slučajeva može odvratiti gnev drugih. Međutim, šta ako tvoj blag odgovor ne postigne takav efekat?

„Ukloni se“

Možeš izbeći da dodaješ ulje na vatru tako što ćeš jednostavno otići. „Kad nestane drva ugasi se vatra“, kaže Biblija. Ona takođe savetuje: „Ukloni se pre no raspra se raspali“ (Poslovice 17:14; 26:20). „Prišao mi je jedan mladić koji je popularan u školi i hteo je da razgovara“, kaže 17-godišnja Merisa. „Rekao mi je da sam lepa. Njegova devojka je za tren oka sva besna došla kod mene. Optužila me je da flertujem s njenim momkom i htela je da se bije sa mnom! Pokušala sam da objasnim šta se desilo, ali nije htela da me sluša. Posle škole se vratila s još nekim devojkama da bi me istukle! Brzo sam otrčala kod domara i objasnila besnoj devojci da ja neću da se bijem i da je njen momak prišao meni. Posle toga sam otišla.“ Merisa se nije predala svojim emocijama. Ne samo što nije htela da se tuče već je i preduzela korake da bi se zaštitila. U Poslovicama 17:27 se kaže: „Mudri meri svoje reči, tiha duha je razuman čovek.“

Ali šta ako si, možda nenamerno, stvarno izazvao nečiji gnev? Izvini se, i to brzo! To može biti sve što je potrebno da bi umirio gnev druge osobe. Ovo su vremena s mnogo pritisaka i mnogi ljudi lako planu. Ali ako u svom ophođenju s drugima primenjuješ biblijska načela, verovatno možeš izbeći da budeš žrtva nečijeg gneva.

[Slike na 24. strani]

„Blag odgovor utišava jarost“

[Slika na 25. strani]

Ponekad jednostavno moraš otići