Složen ekosistem Zemlje

„Raznovrsnost života je naša polisa osiguranja. Od toga zavisi naš život i izvori koji nas održavaju na životu“ (PROGRAM UJEDINJENIH NACIJA ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE).

ZEMLJA obiluje životom koji je neizmerno raznolik. Izraz „biološki diverzitet“ ili kraće „biodiverzitet“, ukazuje na sve vrste na zemlji, počev od najmanje bakterije do džinovske sekvoje; od kišne gliste pa do orla.

Sva ta raznolikost života na zemlji jeste deo većeg i međusobno zavisnog ekosistema u koji spadaju i neživi elementi. Život zavisi od neživih stvari kao što su zemljina atmosfera, okeani, slatke vode, stene i zemljišta. Ova zajednica života naziva se biosfera, a ljudi su njen sastavni deo.

Biodiverzitet obuhvata sve bakterije i druge mikrobe. Za mnoge se zna da imaju važne hemijske funkcije u radu ekosistema. Biodiverzitet, to jest ekosistem, takođe obuhvata i zelene biljke koje pomoću fotosinteze proizvode kiseonik pri čemu upijaju sunčevu energiju i skladište je u obliku šećera koji su glavni izvori energije za većinu drugih životnih oblika.

Raznolikost koja iščezava

Nažalost, uprkos lepoti i raznolikosti životnih oblika, priličan broj istraživača kaže da čovek alarmantnom brzinom istrebljuje vrste. Na koje načine?

◼ Uništavanje staništa. To je vodeći uzrok izumiranja. U to spada seča stabala, kopanje, pretvaranje šuma u pašnjake i izgradnja nasipa i autoputeva po ranije pustim krajevima. Dok se ekosistemi smanjuju, vrste gube izvore potrebne za opstanak. Prirodna sredina se parceliše, kvari i uništava. Remete se migracioni putevi životinja. Uništava se genetička raznovrsnost. Živi organizmi na tom području ne mogu se oporaviti od bolesti i drugih šokova. Tako jedna po jedna vrsta postepeno izumire.

Izumiranje određenih vrsta može čak pokrenuti lančanu reakciju, jer kada nestane jedan deo ekosistema, to može uticati  i na druge. Izumiranje osnovnih vrsta — kao što su oprašivači — može uticati na bezbroj drugih vrsta.

◼ Unošenje drugih vrsta. Kada ljudi unesu nove vrste u neki ekosistem, te vrste mogu preuzeti prebivališta u kojima su nastanjene prvobitne vrste. Unete vrste bi takođe mogle indirektno promeniti ekosistem i izgurati domaće vrste, ili bi mogle doneti bolesti na koje su domaće vrste neotporne. Naročito na ostrvima gde vrste dugo vremena žive u izolaciji i gde nisu imale doticaja s novim vrstama prvobitni stanovnici možda neće moći da se prilagode i prežive.

Tipičan primer je alga „ubica“, Caulerpa taxifolia, koja uništava druge morske vrste u Sredozemnom moru. Ova alga je slučajno doneta sa obala Monaka i sada se širi po morskom dnu. Otrovna je i nema poznatih neprijatelja. „Mogli bismo biti očevici početka ekološke katastrofe“, kaže Aleksandre Menež, profesor biologije na polju morskog života, sa Univerziteta u Nici (Francuska).

◼ Preterano iskorišćavanje. Ovo je dovelo do istrebljenja nekoliko vrsta. Klasičan primer je golub selac. On je početkom 19. veka bio najbrojnija ptica u Južnoj Americi. Ove ptice su za vreme seobe danima prekrivale nebo — u jatima od po milijardu i više. Međutim, zbog lova su do kraja 19. veka dovedene do ivice istrebljenja, a onda je septembra 1914. u jednom zoološkom vrtu u Sinsinatiju, umro i poslednji golub selac. Slično je i s američkim bizonom, to jest bivolom koji živi u Prerijama i koji je zbog lova umalo istrebljen.

◼ Porast ljudske populacije. Sredinom 19. veka u svetu je bilo oko milijardu ljudi. Vek i po kasnije, kada na zemlji ima šest milijardi stanovnika, ljudi počinju da se pitaju da li su u opasnosti da prekorače granice svojih resursa. S porastom stanovništva, svake godine se vrste istrebljuju alarmantnom brzinom.

◼ Opasnosnot od globalnog zagrevanja. Prema Međunarodnoj komisiji za promenu klime, moguće je da u ovom veku temperature skoče čak za 3,5 stepeni Celzijusa. To bi mogao biti preveliki skok za opstanak nekih vrsta. Neki istraživači kažu da je dodatni uzrok izumiranja koralnih grebena (u velikoj meri utočišta pomorskog biodiverziteta) zagrevanje vode.

Naučnici kažu da bi porast nivoa mora za jedan metar mogao uništiti veliki deo priobalnog močvarnog zemljišta, koje predstavlja dom mnogih vrsta. Neki veruju da globalno zagrevanje može zahvatiti i ledene gromade na Grenlandu i Antarktiku. Ako bi se one otopile, moglo bi doći do ekološke katastrofe.

 Izumiranje epidemijskih razmera

Kojom brzinom nestaju vrste? Odgovor na ovo pitanje je veoma neodređen. Većina vrsta koje nestanu za naučnike su još uvek zagonetka. Prvo, naučnici moraju utvrditi koliko vrsta postoji. Džon Hart, naučnik na polju ekologije s Kalifornijskog univerziteta Berkli, kaže da „na zemlji ima oko milion i po vrsta čije nazive znamo, ali znamo da postoje i mnoge vrste čije nazive ne znamo, a njihov ukupan broj je verovatno između 5 i 15 miliona“. Neki taj broj procenjuju na 50 ili više miliona vrsta. Utvrditi tačan broj je gotovo nemoguće zato što će „neke vrste izumreti i pre nego što dobiju i naziv i opis“, kaže naučnik Entoni Č. Džanetsa.

Savremena nauka je tek počela da dešifruje složene ekološke mehanizme koji zajednicama u prirodi omogućuju glatko funkcionisanje. Ako ljudi ne znaju koliko vrsta postoji, kako onda mogu u potpunosti shvatiti složen ekosistem i kako na njega utiče nestajanje vrsta? Kako mogu da kažu šta bi nestanak vrsta mogao da znači za sistem koji podržava život na planeti?

Kada naučnici pokušaju da utvrde stopu izumiranja vrsta, njihove procene, iako variraju, često su obeshrabrujuće. „Oko 50 posto svetske flore i faune moglo bi se za sto godina naći na putu istrebljenja“, navodi jedan pisac. Hartove prognoze su još sumornije: „Biolozi procenjuju da će u narednih 75 godina krčenje tropskih šuma dovesti do gubitka polovine ili više postojećih vrsta na zemlji.“

National Geographic na temelju proračuna naučnika Stjuarta Pima sa Univerziteta u Tenesiju navodi da se „11 posto ptica, to jest 1 100 vrsta od oko 10 000 vrsta u svetu, nalazi na ivici istrebljenja; pod znakom je pitanja da li će većina ovih 1 100 vrsta živeti dugo nakon kraja [21. veka]“. Isti časopis je naveo: „Jedan tim uvaženih botaničara nedavno je izvestio da je svaka osma biljka u opasnosti od izumiranja. ’Nisu u pitanju samo ostrvske vrste odnosno vrste u kišnim šumama ili samo ptice odnosno veliki ljupki sisari‘, kaže Pim. ’U opasnosti je sve i posvuda... Posredi je svetsko izumiranje epidemijskih razmera.‘“

Da li su nam potrebne sve te vrste?

Da li ima razloga da budemo zabrinuti zbog nestanka biodiverziteta? Da li su nam stvarno potrebne sve te raznolike vrste? Mnogi uvaženi stručnjaci izričito tvrde da je odgovor potvrdan. Bogatstvo vrsta na Zemlji pruža ljudima hranu, korisne hemikalije i mnoge druge plodove i usluge. Razmislite i o potencijalnim koristima koje neotkrivene vrste možda skrivaju od ljudi. Primera radi, procenjuju se da je u Sjedinjenim Državama od vodećih 150 lekova koji se  izdaju na lekarski recept 120 njih na bazi prirodnih sastojaka. Na taj način, nestajanjem zemljine flore, čovečanstvo gubi i priliku da pronađe nove lekove i preparate. „Svaki put kad neka vrsta nestane, mi gubimo i jednu opciju za budućnost“, kaže ser Gilijen Prans, direktor Kju Gardensa u Londonu. „Gubimo potencijalni lek za sidu, odnosno gubimo plodove otporne na viruse. Zato moramo nekako zaustaviti nestanak vrsta, ne samo zbog naše planete već i zbog naših... potreba i koristi.“

Takođe su nam potrebni i prirodni ekosistemi koji pružaju osnovne usluge od kojih zavise sva živa bića. Proizvodnja kiseonika, pročišćavanje vode, filtriranje zagađivača i sprečavanje erozije zemljišta jesu vitalne funkcije koje obezbeđuju zdravi ekosistemi.

 Tu su i insekti koji vrše oprašivanje. Žabe, ribe i ptice kontrolišu štetočine; dagnje i drugi vodeni organizmi prečišćuju našu vodu; biljke i mikroorganizmi stvaraju naše zemljište. Ekonomska vrednost svih ovih usluga je ogromna. Jedan konzervator procenjuje da je novčana dobit od biodiverziteta, po cenama iz 1995, u svetu godišnje iznosila oko 3 000 milijardi dolara.

Međutim, uprkos tome što zavisimo od raznolikosti života, izumiranje vrsta u svetu nalazi se u veoma kritičnoj fazi koja preti zamršenom ekosistemu Zemlje. Sada kada počinju da shvataju koliko važnu ulogu igra biodiverzitet, ljudi toliko prouzrokuju istrebljenje kao nikada ranije! Da li je onda čovek u poziciji da reši taj problem? Kakva budućnost čeka sve te raznolike životne oblike na našoj planeti?

[Okvir/Slika na 6. strani]

U čemu je još vrednost života?

Sve ove diskusije o vrednosti biodiverziteta možda ukazuju da treba da vodimo računa o drugim životnim oblicima sve dotle dokle oni služe našim potrebama. Neki misle da je takvo razmišljanje uskogrudo. Paleontolog Najls Eldridž ukazuje na sledeću bitnu vrednost života: „Mi ljudi cenimo vrednost života oko nas — prekrasne vrste koje gode očima, divna netaknuta mesta u divljini — i zbog njegove suštinske vrednosti. Nešto u nama kaže da smo povezani s tim svetom prirode i da svaki put kad smo u njemu mi osećamo mir i zadovoljstvo.“

 [Okvir/Slike na 7. strani]

Crvena lista

„Crvenu listu“ je objavio Međunarodni savez za očuvanje prirode i prirodnih resursa, to jest organizacija koja utvrđuje stanje ugroženih vrsta. Nekoliko ugroženih vrsta s te „Crvene liste“ za 2000. godinu navedeno je na ovoj strani:

Albatros lutalica (Diomedea exulans)

To je jedna od 16 vrsta albatrosa koje su širom sveta u opasnosti. Kaže se da je priličan broj njih izvučen iz vode kada se slučajno zakačio za kuke na parangalima koje su postavili ribarski brodovi.

[Izvor]

Photo by Tony Palliser

Duk langur (Pygathrix nemaeus)

Simpatični azijski majmun kolobin živi u središnjem delu južnog Vijetnama i u delovima Laosa. On je ugrožen zbog uništavanja staništa i zbog lova. Love ga i zbog hrane, a i zbog delova tela koji se koriste kao sastojci za tradicionalne lekove.

[Izvor]

Majmun na 7. i 32. strani: Photo by Bill Konstant

Korzikanski puž (Helix ceratina)

Stanište ovog strašno ugroženog puža veliko je samo 7 hektara, u okolini Ajačija na jugozapadnoj obali Korzike. Njegov opstanak je ugrožen zbog društvenog razvoja koji podrazumeva izgradnju aerodroma i prilaznih puteva ka plaži.

[Izvor]

Photo by G. Falkner

Zlatna pagoda (Mimetes chrysanthus)

Ovaj lepi cvet je otkriven 1987. u Zapadnom Kepu u Južnoj Africi. Česti požari i najezde nepoznatih vrsta na mestima gde uspeva zlatna pagoda, predstavljaju stalnu pretnju ovog biljci.

[Izvor]

Photo by Craig Hilton-Taylor

Slatkovodne testerače (Pristis microdon)

Ova ugrožena riba živi u Indijskom okeanu i u zapadnom delu Tihog okeana, kao i u graničnim zalivima, rukavcima i rekama. Ribolov je strašno ugrožava pa joj se i broj ozbiljno smanjuje. Takođe je ugrožena i zbog nestajanja i sve goreg stanja njenih staništa.

[Izvor]

Photo courtesy of Sun International Resorts, Inc.

[Okvir/Slika na 8. strani]

Desetkovanje života u morima

Pokazalo se da bogatstvo okeana, nekada smatrano neiscrpnim, ipak ima granice. Paleontolog Najls Eldridž, koji piše za časopis Natural History, opisao je do koje se prevelike mere iskorišćuju okeani: „Savremena tehnologija je pecanje učinila toliko efikasnim da je ogoljavanje ogromnih područja morskog dna ekvivalentno krčenju šuma na kopnu. Međutim, ista ta tehnologija je strahovito rasipnička; morske kornjače i tuljani, zajedno s mnogim vrstama riba i beskičmenjaka koji nisu za tržište umiru pri svakom izvlačenju mreže ili kad prođe neki ribarski čamac.“

Komentarišući o onome što je nazvao „rasipno bdenje za lov na škampe“, časopis National Geographic objasnio je da se „duž [Meksičkog] zaliva uz obalu [Teksasa, SAD] desetine kilograma morskog života — od čega mnogo mladih riba — žrtvuje za samo pola kilograma škampi“. Sva ta neželjena riba i svi ti ljuskari nazivaju se usputnim lovom. Jedan federalni biolog je jadikovao: „U proseku ima četiri puta više ovog usputnog lova.“ Nije ni čudo što su naši okeani postali polja smrti za mnoge ugrožene vrste!

[Okvir/Slika na 9. strani]

Život sakriven u šumama

Šume vrve od života. Tu se nalaze i vrste koje čovek tek treba da otkrije. Naučnik na polju ekologije Džon Hart je zapazio: „Tropske kišne šume pokrivaju manje od dva posto naše planete, a ipak se barem 50 posto, a moguće je čak i 90 posto svih vrsta na zemlji nalazi samo u njima. Ova veća procena zasniva se na pretpostavci da će veliki deo još neotkrivenih vrsta biti tropske vrste budući da se biološko istraživanje vrši po malim međusobno nepovezanim područjima. Međutim, i druga staništa su slabo istražena i nesumnjivo skrivaju brojne vrste za koje nauka još uvek ne zna. Među njima su i umereno šumovita područja, kao što su vlažne stare šume na severozapadu Sjedinjenih Država uz Tihi okean.“

Ko zna kakva sve iznenađenja očekuju čoveka ukoliko ikada uspe da istraži život sakriven u šumama?

[Slika na 5. strani]

Golub selac koji je izumro

[Izvor]

U.S. Fish & Wildlife Service, Washington, D.C./Luther C. Goldman