Pogled u svet

Najgore svetske ubice

„Gledano na svetskom nivou, bolesti prouzrokovane virusima, bakterijama i parazitima još uvek su vodeći uzrok smrti“, navodi Frankfurter Allgemeine Sonntagszeitung. Od samo tri bolesti — side, malarije i tuberkuloze — „svake godine se inficira nekoliko stotina miliona ljudi, od kojih skoro 10 miliona umre“. Ove novine objašnjavaju: „Sve do sredine 20. veka čak su i mnogi stručnjaci bili ubeđeni da zarazne bolesti više neće biti toliko značajne. Međutim, izbijanjem side, bolesti ludih krava i nedavno slinavke i šapa, postalo je i suviše jasno da je pretnja od zaraznih klica za čoveka i životinju [još uvek] gorka realnost... U različitim mestima širom sveta, veoma opasni virusi i bakterije javljaju se potpuno neočekivano.“ Premda je često uzrok sama priroda mikroorganizama, takođe i način života ljudi i njihovo ponašanje pospešuju izbijanje i širenje ovih agenasa koji izazivaju oboljenja.

Religiozna pljačka

„Uprkos sve jačem zakonodavstvu, krađa religioznih predmeta i trgovina njima u Evropi ne opada“, komentarišu francuske katoličke novine La Croix. Ukradeni predmeti su krstovi, nameštaj, zlatni i srebrni tanjiri, skulpture, slike, pa čak i oltari. Prema Međunarodnom savetu muzeja, nedavnih godina je u Češkoj ukradeno između 30 000 i 40 000 predmeta, a u Italiji preko 88 000. Francuska, koja ima 87 katedrala, takođe je velika meta za lopove. Između 1907. i 1996. u verskim institucijama u Francuskoj ukradeno je oko 2 000 predmeta koji su smatrani „istorijskim spomenicima“, a vraćeno je manje od 10 posto. Ovakvu pljačku je teško kontrolisati, posebno što su crkve pristupačne i često imaju loše obezbeđenje.

Opasan nivo vode u Londonu

U Londonu se „buše rupe da bi se izvukla voda koja preti da proguta [grad]“, izveštava The Economist. Gornja granica podzemne vode je sada 40 metara ispod Trafalgar skvera. Početkom prošlog veka, kada je industrija izvlačila milione galona vode, gornja granica podzemne vode je ispod tog skvera bila oko 93 metra. Godišnje raste oko 3 metra i to može biti katastrofalno po londonski podzemni železnički sistem, njegove kilometrima duge podzemne električne instalacije i temelje mnogih zgrada. Predviđa se da će biti potrebno da se izbuši oko 50 rupa. „Zavod za očuvanje životne sredine procenjuje da se ispod Londona trenutno dnevno pumpa oko [50 miliona litara vode]“, navodi ovaj časopis, ali se za deset godina taj broj mora udvostručiti ukoliko se želi stabilizovati situacija.

„Nismo ništa posebno“

„Doživeli smo poniženje kao nikada pre“, navodi New Scientist. „Dok sebi čestitamo na značajnom otkriću rasporeda ljudskog genoma, sam genom nam poručuje da ipak nismo ništa posebno. Ispada da imamo samo pet puta više gena od neke bakterije, za trećinu više od crva i dvaput više od muve.“ Pored toga, „oko 40 posto naših gena su slični genima valjkastog crva, 60 posto su slični genima voćne mušice a 90 posto su slični genima miša“. Znanje o ljudskom genomu takođe menja naše gledište o rasama, kaže ovaj časopis. Dve osobe mogu biti sličnog izgleda i biti iste rase, ali genetski se mogu mnogo više razlikovati nego dve osobe iz veoma različitih etničkih grupa. Luiđi Kavali-Sforca sa Univerziteta Stanford kaže: „Razlike između ljudi iste rase toliko su velike da je besmisleno razmišljati o različitim rasama — čak i o tome da one postoje.“

Biznis u vidu pornografije

„Pornografija je unosniji biznis nego profesionalni fudbal, košarka i bejzbol zajedno. U Americi ljudi godišnje daju više para na pornografiju nego na bioskopske karte, čak i na sve predstave zajedno“, navodi The New York Times Magazine. „Pornografija je biznis koji u Sjedinjenim Državama godišnje vredi od 10 do 14 milijardi dolara, a dodajte tu i pornografske mreže  i plati-pa-gledaj filmove na kablovskoj i satelitskoj televiziji, Web-sajtove na Internetu, filmove u hotelskim sobama, fono-seks, seks-igračke i... časopise.“ Zatim ovaj članak dodaje: „S prihodom od 10 milijardi dolara, pornografija više nije neki sporedni trend, kao što je recimo brodvejska pozorišna industrija od 600 miliona dolara — pornografija je glavni trend.“ Primera radi, Holivud je prošle godine prezentovao 400 novih filmova, a pornografska industrija je izbacila 11 000 video-kaseta „za odrasle“. Međutim, samo će nekolicina Amerikanaca priznati da ih gleda. „Ne postoji biznis kao što je pornografija biznis“, kaže Times. „Pornografija je predstava koju niko ne gleda, ali koja na čudesan način nikada ne prestaje da se daje.“

Vatikan smanjuje svoj radio-prenos

„Radio Vatikan je pristao da smanji svoju izlaznu snagu zbog straha od mogućih posledica po zdravlje koje prouzrokuju moćni radio-prenosnici.“ Ovako izveštava časopis New Scientist. Vreme prenošenja radio-talasa srednje dužine bi se prepolovilo, a snaga signala bi se smanjila. Svakodnevno se vrše emitovanja na 60 jezika širom sveta i na veoma različitim frekvencijama. Kada je sagrađena pre 50 godina, njene 33 antene su bile smeštene na relativno nenaseljenom području van Rima. Danas u toj okolini živi oko 100 000 ljudi i postoje strahovi da su ti visokonaponski predajnici uzrok leukemije kod meštana. Ta stanica nema prekomorsku relejnu stanicu koja bi pojačavala signale. Kada je 1998. Italija postavila nova merila što se tiče radijacije, pozvala je i Vatikan da smanji snagu svojih stanica. Iako je poricao bilo kakvu opasnost po zdravlje i naveo da Italija nema nikakvu vlast nad njim budući da je on druga država, Vatikan je sada odlučio da smanji svoju prenosnu moć kao „izraz dobre volje“, naveo je New Scientist.

Voda iz flaše protiv vode iz česme

„Flaširana voda je toliko popularna da postoji preko 700 vrsta ove vode širom sveta“, izveštava The New York Times. Pa ipak, „u mnogim slučajevima jedina razlika između skupe flaširane vode i vode iz česme je ambalaža“. Kao što je ukazao i Svetski fond za prirodu (WWF), „u mnogim zemljama flaširana voda možda nije ni bezbednija ni zdravija od vode iz česme iako je i do 1 000 puta skuplja“. Korišćenje vode iz česme štedi novac ali i doprinosi očuvanju okoline, budući da se za proizvodnju flaša godišnje upotrebi 1,5 miliona tona plastike, gde se „u toku procesa obrade oslobađaju toksične hemikalije a prilikom uništavanja flaša mogu se osloboditi gasovi koji doprinose izmeni klime“. Prema dr Bikšamu Guđi, predsedniku Međunarodnog programa o slatkoj vodi pod pokroviteljstvom WWF, „u Evropi i Sjedinjenim Državama postoji više standarda za vodu iz česme nego što ih ima u industriji flaširane vode“.

Drevna Aleksandrija ucrtana u kartu

Posle pet godina iskopavanja i podvodnih istraživanja, drevna Aleksandrija je najzad kompletno ucrtana u kartu. Ta karta pokazuje gde su se nalazile faraonove palate i gde su bila brodogradilišta i hramovi. Francuski arheolog Frank Godio i njegov tim koristili su crteže temeljene na izveštajima ronilaca kao i elektronska istraživanja o potopljenom gradu, i bili su iznenađeni rezultatima. „Nakon prvih elektronskih istraživanja te luke, shvatili smo da je topografija drevnih aleksandrijskih četvrti bila potpuno drugačija od onog što se pretpostavljalo“, rekao je Godio.

„Verujete li u anđele?“

Na gornje pitanje, postavljeno više od 500 stanovnika Kvibeka, 66 posto ispitanika je odgovorilo potvrdno. Kao što je izvešteno u kanadskom Le Journal de Montréal, jedan istraživač pripisuje ovo rasprostranjeno verovanje u natprirodno ne samo rimokatolicizmu već i jakom budističkom uticaju u toj provinciji. Međutim, sociolog Martin Žofra je iznenađen da je samo jedna trećina ispitanika priznala da veruje u Đavola. „Ono što uznemiruje“, navodi on, „jeste pozitivizam. Verujemo u anđele ali ne i u đavola. Odbacujemo negativno.“