Šta to radimo s našom hranom?

MENJATI strukturu hrane nije ništa novo. U stvari, čovek je generacijama vešto menjao sastav hrane. Pažljive tehnike uzgajanja dovele su do mnogih novih vrsta žitarica, stoke i ovaca. Zaista, predstavnik Uprave za hranu i lekove SAD naveo je da su „doslovno sve namirnice koje kupite izmenjene tradicionalnim načinom uzgajanja“.

Uzgajanje nije jedini način menjanja hrane. Prehrambena industrija je razvila mnoge procese obrade i prerade hrane, bilo da je u pitanju poboljšanje ukusa odnosno boje ili standardizacija i njeno očuvanje. Ljudi su navikli da jedu hranu koja je na ovaj ili onaj način izmenjena.

Međutim, sve veći broj potrošača je uznemiren zbog onog što se sada čini s našom hranom. Zašto? Neki se plaše da savremena tehnologija koja se sada koristi ugrožava bezbednost naše hrane. Da li je ta uznemirenost opravdana? Osmotrimo tri područja zabrinutosti. a

Hormoni i antibiotici

U nekim mestima se od 1950-ih stavljaju male doze antibiotika u hranu za živinu, svinje i drugu stoku. Namera je da se smanji rizik od bolesti, naročito tamo gde su  životinje u neposrednom kontaktu. U nekim zemljama se stočnoj hrani dodaju i hormoni kako bi se ubrzao rast životinja. Kaže se da hormoni i antibiotici štite životinje od infekcija i čine tovljenje produktivnijim od čega i potrošač ima koristi jer plaća nižu cenu.

Do sada zvuči dobro. Ali, da li meso životinja hranjenih ovim aditivima nosi bilo kakav rizik po potrošača? Jedan izveštaj Ekonomskog i socijalnog odbora Evropske zajednice izneo je zaključak da postoji mogućnost da bakterije prežive antibiotike i da se prenesu na potrošača. „Neke od tih bakterija kao što su salmonela i kampilobakterija mogu putem lanca ishrane biti direktan uzrok ozbiljnih oboljenja kod ljudi“, otkrio je ovaj izveštaj. Nadalje, šta ako u tom lancu ishrane ne ostanu samo bakterije već i ostaci antibiotika? Strahuje se da bi klice koje izazivaju oboljenja kod ljudi mogle postepeno razviti otpornost prema antibioticima.

A šta je s mesom životinja kojima su davani hormoni? Prof. dr Hajnrih Karg iz Minhena komentariše: „Svi stručnjaci se slažu da meso životinja kojima su davani hormoni nije štetno po zdravlje, pod uslovom da su te supstance davane prema uputstvu.“ Međutim, novine Die Woche izveštavaju da „u toku proteklih 15 godina istraživači nisu mogli da usaglase jedno zajedničko gledište“ o tome da li je takvo meso bezbedno. U Francuskoj je na pitanje korišćenja mesa koje sadrži hormone glasno odgovoreno: ’Ne! Hormone ne treba koristiti!‘ Očigledno da ova polemika nikako nije blizu rešenja.

Zračenje namirnica

Nakon što su u Švedskoj 1916. godine izvršena ispitivanja u vezi sa zračenjem hrane, najmanje 39 zemalja su odobrile izlaganje namirnica kao što su krompir, kukuruz, voće i meso niskom nivou zračenja. Zašto se to radi? Kaže se da zračenje ubija većinu bakterija, insekata i parazita i tako kod potrošača smanjuje rizik obolevanja preko hrane. Takođe produžava rok trajanja samog proizvoda.

Naravno, stručnjaci kažu da bi bilo idealno da namirnice koje jedemo budu čiste i sveže. Ali ko ima vremena da redovno priprema svežu hranu? Prema časopisu Test, osoba u proseku potroši „deset minuta za doručak i petnaest minuta za ručak i večeru“. Nije ni čudo što mnogi potrošači više vole gotovu hranu i hranu koja ima dug rok trajanja. Ali da li je hrana izložena zračenju bezbedna?

Svetska zdravstvena organizacija je 1999. objavila studiju koju je sprovela jedna međunarodna grupa stručnjaka. Oni su se složili da je ozračena hrana „bezbedna i da sadrži adekvatne hranljive sastojke“. Zastupnici zračenja upoređuju zračenje namirnica sa sterilizovanjem zavoja — što se takođe vrši zračenjem — ili prolaskom prtljaga kroz elektronski skener na aerodromu. Međutim, kritičari insistiraju na mišljenju da zračenje smanjuje hranljivu vrednost namirnica i možda nosi neke skrivene opasnosti.

 Genetski modifikovana hrana

Nekada su genetičari mogli gen DNK jednog organizma prebaciti u DNK drugog organizma u okviru istih vrsta. Međutim, danas genetičari mogu mnogo više. Na primer, postoje jagode i paradajz koji su modifikovani jednim genom ribe koji ih je učinio manje osetljivima na niske temperature.

Već je izneseno puno toga za genetski modifikovanu hranu i protiv nje. b Njeni pobornici kažu da se ova vrsta biotehnologije može bolje predvideti i kontrolisati nego tradicionalne metode uzgajanja bilja, da će ona povećati prinose i smanjiti glad u svetu. Ali da li je genetski modifikovana hrana bezbedna za jelo?

Jedan tim naučnika, predstavnika akademija iz Engleske i Sjedinjenih Država, kao i iz Brazila, Kine, Indije, Meksika i drugih zemalja u razvoju pripremio je izveštaj na ovu temu. Izveštaj je objavljen jula 2000. i naveo je sledeće: „Do sada je uzgajano preko 30 miliona hektara transgenskih genetski modifikovanih useva i nije utvrđen nijedan slučaj zdravstvenog problema kod ljudi koji je konkretno vezan za konzumiranje transgenskih useva ili njihovih proizvoda.“ Na nekim područjima se genetski modifikovana hrana smatra bezbednom koliko i konvencionalna hrana.

Međutim, na drugim mestima postoji velika neizvesnost. U Austriji, Britaniji i Francuskoj neki na genetski modifikovanu hranu gledaju s podozrenjem. Jedan holandski političar je o genetski modifikovanoj hrani rekao sledeće: „Postoje neke vrste hrane koje jednostavno ne volimo.“ Kritičari ovakve hrane takođe ukazuju na etička pitanja i moguće opasnosti po okolinu.

Neki naučnici smatraju da je ovo tek početak genetski modifikovane hrane i da se mora izvršiti još provera o mogućim rizicima po potrošače. Primera radi, Britansko lekarsko udruženje smatra da genetski inženjering obećava velike koristi za stanovništvo. Međutim, ono navodi da postojanje nekih područja zabrinutosti — kao što je pitanje alergijskih reakcija na genetski modifikovanu hranu — znači da su „potrebna daljnja istraživanja“.

Praviti uravnotežene izbore

U nekim zemljama je čak 80 posto namirnica prerađeno. Često se koriste aditivi da bi se pojačali ili standardizovali ukus i boja i da bi se produžio rok trajanja. U stvari, jedno referalno delo zapaža da „mnogi savremeni proizvodi kao što su niskokalorične namirnice, grickalice i gotova jela ne bi bili mogući bez aditiva“. Takođe je verovatno da ove namirnice imaju i genetski modifikovane sastojke.

Poljoprivreda širom sveta godinama koristi postupke koje mnogi smatraju  štetnima. Korišćenje otrovnih pesticida je samo jedan primer. Štaviše, prehrambena industrija je jedno vreme koristila aditive koji su kod nekih potrošača možda izazivali alergijske reakcije. Da li su nove tehnologije prerade hrane opasnije nego ovi postupci? U tome se čak ni stručnjaci ne mogu složiti. U stvari, s obe strane ove diskusije iznose se ubedljivi naučni izveštaji koji izgleda da još više razjedinjuju mišljenja.

Zbog toga što smatraju da je nemoguće izbeći visoku tehnologiju u obradi hrane ili zato što misle da su druge stvari važnije, mnogi su rešili da se ne brinu oko ovoga. Drugi su međutim prilično zabrinuti. Šta možete učiniti ukoliko vi i vaša porodica niste sigurni da li da jedete prerađenu hranu koju je savremena tehnologija suviše zakomplikovala? Tu su neki praktični koraci koje možete preduzeti, a o kojima će biti reči u narednom članku. Međutim, možda je mudro prvo proveriti da li imamo uravnotežen pogled na ovo pitanje.

Bezbednost hrane je poput zdravlja. Trenutno nema načina za postizanje savršenstva. Prema nemačkom časopisu natur & kosmos, čak i kod ljudi za koje se zna da izuzetno vode računa o izboru i pripremanju hrane, ishrana uvek znači kompromise. Ono što je korisno za jednog čoveka može biti štetno za drugoga. Zar onda nije mudro da razvijamo uravnotežen stav i da izbegavamo krajnosti?

Naravno, Biblija ne kaže koju odluku da donesemo što se tiče današnje visokotehnološke hrane. Ali nas uči koju osobinu da razvijamo koja će biti od pomoći u ovoj stvari. Filipljanima 4:5 kažu: „Neka vaša razumnost bude poznata svim ljudima.“ Razumnost nam može pomoći da donosimo uravnotežene odluke i izbegavamo krajnosti. Ona nas može sprečiti da drugima diktiramo šta treba ili šta ne treba da rade u pogledu ove stvari. I može nas čuvati besmislenih, razdornih rasprava s onima koji o ovoj temi imaju drugačije mišljenje.

Međutim, mora se priznati da mnoge opasnosti vezane za hranu nisu toliko kontroverzne. Koje su neke od njih i koje mere predostrožnosti možete preduzeti?

[Fusnote]

[Slika na 4. strani]

Da li je potrošač pogođen time što se stoci daju hormoni i antibiotici?

[Slika na 6. strani]

Mudro je pročitati proizvođačku specifikaciju na namirnicama

[Slika na 7. strani]

Korisno je redovno kupovati svežu hranu