Šta učiniti da hrana bude bezbednija?

DA LI je uzimanje hrane opasno? Neki podaci bi vas mogli navesti da tako zaključite. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), svake godine se oko 130 miliona ljudi u evropskim zemljama na području SZO zarazi preko hrane. Samo u Ujedinjenom Kraljevstvu je 1998. zabeleženo preko 100 000 slučajeva trovanja hranom — što je dovelo do oko 200 smrtnih slučajeva. Procenjuje se da se u Sjedinjenim Državama svake godine zbog hrane razboli oko 76 miliona ljudi, od čega  325 000 biva smešteno u bolnice, a 5 000 umre.

Na svetskom nivou je teže doći do tačnih procena. Međutim, SZO izveštava da je 1998. oko 2,2 miliona ljudi umrlo usled dijareje — od toga su 1,8 miliona bila deca. Taj izveštaj beleži: „U velikom broju ovih slučajeva uzrok je bio zagađenje hrane i vode.“

Ove brojke možda zvuče šokantno. Ali da li zbog statističkih podataka treba da podignete paniku u vezi s bezbednošću vaše hrane? Verovatno ne. Osmotrite i drugi primer. Bolesti izazvane hranom u Australiji svake godine pogađaju oko 4,2 miliona ljudi — a to je oko 11 500 svaki dan! Ovo sada može zvučati prilično mnogo. Ali pogledajte to iz jednog drugog ugla. Australijanci uzimaju oko 20 milijardi obroka godišnje, od toga manje od jedne pedesetine procenta dovede do bolesti. Drugim rečima rizik uključen u svaki obrok je veoma mali.

Pa ipak, taj rizik je stvaran i otrežnjujući. Koji su uzroci bolesti prenesenih hranom i šta se može učiniti da bi se rizik smanjio?

Uzroci bolesti prenesenih hranom

Neverovatno veliki broj bolesti može se preneti hranom — preko 200 njih, navodi  žurnal Emerging Infectious Diseases. Ali, krivci za sve te bolesti nisu toliko brojni. Prema onom što navodi dr Ijan Svadlin, službenik za davanje informacija o namirnicama pri Međunarodnoj službi za posredovanje informacija o namirnicama, oko 90 posto svih slučajeva bolesti prenesenih hranom prouzrokovali su mikroorganizmi kojih „verovatno ima manje od 24“ vrste. Kako ti agensi koji izazivaju različita oboljenja — kao što su virusi, bakterije, paraziti, otrovi i tako dalje — pronađu svoj put do hrane?

Dr Svadlin navodi pet najuobičajenijih načina kako se hrana zarazi: „Korišćenje zagađenih svežih namirnica; zaraženi/bolesni ljudi pripremaju obroke; neadekvatno skladištenje zajedno s pripremanjem hrane nekoliko sati pre konzumiranja; zagađenje hrane tokom pripremanja; nedovoljno kuvanje ili podgrejavanje hrane.“ Koliko god ovaj spisak može izgledati mračan, ipak je tu i jedna pozitivna stvar. Većina bolesti koje se prenose hranom može se lako sprečiti. Da biste videli šta možete učiniti kako biste bili sigurni da je ono što jedete bezbedno, vidite okvir na 8. i 9. strani.

Praviti uravnotežene izbore

S obzirom na razne rizike i brige oko hrane, neki su rešili da izdvoje vreme za kupovinu, pripremanje i konzumiranje sveže hrane. Ukoliko vam se to dopada, onda potražite prodavnice ili pijace u vašem kraju gde se prodaje sveža, neprerađena roba. Jedan vodič za potrošače objašnjava: „Mnogi potrošači traže kontakt s proizvođačima — bilo na pijacama koje rade jednom nedeljno [gde se prodaje sveža hrana] ili na mestima gde se hrana proizvodi — kako bi kupili veoma svežu robu i da bi videli kako ona nastaje i odakle potiče.“  Ovo može biti od pomoći kada kupujete mesne proizvode.

Slično tome, možda je najbolje kupovati lokalne proizvode u sezoni, budući da su tada najzdraviji. Međutim, ukoliko se odlučite za ovako nešto, znajte da nećete imati tako veliki izbor voća i povrća tokom cele godine.

Da li treba da pređete na biološki čistu hranu? To je lična odluka. Biološki čista hrana ima mnoge oduševljene zagovornike, od kojih su neki nesumnjivo motivisani sumnjom u nove tehnologije koje se koriste u prehrambenoj industriji. Ali, ne misle svi da biološko uzgajanje nudi bezbedniju hranu.

Bez obzira kakvu hranu volite, pažljivo ispitajte ono što kupujete. „Što se tiče hrane“, žali se jedan stručnjak citiran u nedeljnim novinama Die Zeit, „potrošač gleda samo cenu.“ Dobro je što ste ekonomični, ali pogledajte i listu sastojaka. Procenjuje se da kada kupuje hranu, polovina potrošača u zapadnim zemljama ne pročita proizvođačku specifikaciju na etiketama. Istina, u nekim zemljama etikete nisu kompletne. Ali ukoliko želite bezbedne namirnice, onda učinite sve što možete da biste ispitali sastojke.

Šta god da odlučite u vezi s hranom koju jedete, verovatno će biti potrebno da povremeno popustite i da se prilagodite realnom stanju zemlje u kojoj živite. Za mnoge je danas jednostavno nemoguće — ili je preskupo, ili oduzima previše vremena ili je suviše problematično — da jedu hranu koja je provereno bezbedna u svakom pogledu.

Da li vam se ovo čini kao mračna slika današnjeg sveta? Jednostavno, to je realnost. Međutim, dobra vest je da će se stvari uskoro promeniti nabolje.

[Okvir/Slike na stranama 8, 9]

Koraci koje možete preduzeti

◼ Operite hranu. Obavezno pre pripreme svakog obroka operite ruke toplom vodom i sapunom. Uvek ih perite posle upotrebe kupatila, kad održavate higijenu vaše bebe odnosno deteta (kao što je promena pelene ili izduvavanje nosa), ili kada mazite neku životinju, uključujući i svoje kućne ljubimce. Posle pripreme svakog obroka operite sve posuđe, daske za sečenje i radne površine toplom vodom u kojoj je deterdžent — naročito ako je u pitanju bilo sirovo živinsko ili drugo meso, ili morski plodovi. „Operite voće i povrće u mlakoj vodi“, predlaže časopis Test kako biste se otarasili insekata i ostataka pesticida. Hranu ćete u mnogim slučajevima najbolje očistiti ako je ogulite, oljuštite i prokuvate. Kod zelene salate i kupusa bacite spoljašnje listove.

◼ Dobro skuvajte. Ukoliko je temperatura hrane čak i kratko vreme preko 71 stepen Celzijusa, skoro sve bakterije, virusi i paraziti biće ubijeni. Živinu treba kuvati čak i na višoj temperaturi od 82 stepena Celzijusa. Podgrejana hrana treba dostići temperaturu od 74 stepena Celzijusa ili treba biti vruća i da se puši. Nemojte jesti živinsko mesto koje je unutra još uvek crveno, jaja kod kojih nije dobro kuvano žumance ili belance, ili ribu koja je još uvek prozirna i ne može se lako kidati viljuškom.

◼ Držite namirnice odvojeno. Držite morske plodove i sveže živinsko i drugo meso uvek odvojeno — dok ste u kupovini, dok ih odlažete i pripremate. Ne dopustite da sok iz njih curi s jednog na drugo ili na druge namirnice. Nadalje, nikada nemojte spremljenu hranu stavljati na tanjir na kom je bilo sveže riblje, živinsko ili drugo meso, ukoliko tanjir nije dobro opran toplom vodom i deterdžentom.

◼ Pravilno skladištite i zamrzavajte hranu. Frižider može sprečiti razvoj opasnih bakterija, ali temperatura treba da bude 4 stepena Celzijusa. U zamrzivaču treba da bude –17 stepeni Celzijusa. Kvarljivu hranu bacite u roku od dva sata. Ukoliko pre obedovanja hrana stoji, pokrijte sve tanjire kako biste ih zaštitili od muva.

◼ Pazite kad jedete van kuće. Prema jednoj proceni, od oko 60 do 80 posto slučajeva trovanja hranom u nekim razvijenim zemljama bilo je zbog hrane koja je pripremljena i kupljena van kuće. Proverite da li restoran u koji idete udovoljava zakonskim higijenskim normama. Naručite dobro pečeno odnosno kuvano meso. Ako nosite gotovu hranu koju ste kupili, obavezno je pojedite u roku od dva sata nakon kupovine. Ukoliko prođe više vremena, podgrejte je na temperaturi od 75 stepena Celzijusa.

◼ Bacite sumnjivu hranu. Ukoliko niste sigurni da li je neka hrana dobra ili se pokvarila, sigurnije je da je bacite. Tačno je da nije mudro bacati dobru hranu. Ali ipak, skuplje vas može koštati ukoliko se zbog pokvarene hrane razbolite.

[Izvor]

— U velikoj meri temeljeno na publikaciji Food Safety Tips, od Veća tehnološki bezbedne hrane iz Sjedinjenih Država.