Koliko je bezbedna vaša hrana?

DA LI jedete tri puta dnevno? Onda ćete do svoje 70. godine uzeti preko 75 000 obroka. To će za jednog Evropljanina između ostalog značiti oko 10 000 jaja, 5 000 vekni hleba, 100 vreća krompira, 6 polutki govedine i 2 ovce. Da li je sve to jedenje zamorno? Daleko od toga! Kako nam je lepo kad neko kaže „prijatno“ to jest „guten apetit“ ili „bon apetit“! Direktorica jedne ugostiteljske škole otišla je toliko daleko da je izjavila: „Hrana je suština života.“

U većini slučajeva skloni smo da pretpostavljamo kako je hrana koju konzumiramo korisna i zdrava. Ali, ako bi u samo jednom od tih 75 000 obroka bilo nečeg štetnog, mogli bismo se ozbiljno razboleti. Možemo li biti sigurni da je ono što jedemo bezbedno? Danas sve više ljudi izgleda sumnja u to. U nekim zemljama je bezbednost hrane postala glavna briga. Zašto?

Razlozi za zabrinutost

U Evropi se od hrane svake godine razboli oko 15 posto stanovništva. Primera radi, u Španiji je zbog otrovnog jestivog ulja početkom 1980-ih umrlo 1 000 osoba, a 20 000 njih se ozbiljno razbolelo. Stanovništvo u Belgiji se 1999. veoma uplašilo kada je bilo objavljeno da je moguće da su jaja, živina, sir i maslac zatrovani otrovom zvanim dioksin. Nedavno su britanski potrošači bili prestravljeni — a industrija goveđeg mesa veoma oštećena — kada je stoka bila zaražena stočnom sunđerastom encefalopatijom (bolest ludih krava). Zatim se pojavila slinavka i šap zbog čega je bilo poklano i uništeno na milione krava, ovaca, svinja i koza.

Iako su ove opasnosti stvarno velike, tu su i drugi činioci koji ljude zabrinjavaju kada je reč o hrani. Potrošači su zabrinuti zbog novih tehnologija koje se koriste u proizvodnji i preradi prehrambenih proizvoda. Evropska komisija je 1998. napisala: „Nove tehnologije poput zračenja hrane i genetskog inženjeringa poljoprivrednih useva izazivaju mnogo kontroverzi.“ Da li takve savremene naučne tehnike poboljšavaju našu hranu ili je kvare? I šta mi možemo učiniti da bi naša hrana bila što manje rizična?