Od naših čitalaca

Izgnanstvo u Sibir Želim da vam duboko zahvalim za priču Fjodora Kaljina iz serije članaka „Religija u Rusiji — šta joj predstoji?“ (22. april 2001). Bilo je dirljivo čitati o deportovanju njegove porodice u Sibir i o tome kako su ostali verni i radosni i u najtežim okolnostima. Imala sam prednost da pre nekoliko godina posetim braću u Moldaviji i nikada neću zaboraviti njihove priče o deportovanju u Sibir. Njihovo poverenje u Jehovu i njihova vera ohrabrili su me da i sama ostanem verna.

G. F., Švedska

Gluva i slepa Hvala vam za članak o Dženis Adams, „Pronašla sam sigurnost iako sam i gluva i slepa“ (22. april 2001). Nisam ni sanjala da bi me neko ko je gluv i slep mogao toliko ohrabriti. Moj muž i ja prolazimo kroz mnoge probleme, kako fizičke tako i emocionalne. Članci poput ovih obnavljaju nam veru kako bismo mogli da istrajemo sve do kraja.

P. G., Sjedinjene Države

Ono što imamo često uzimamo zdravo za gotovo, možda propuštajući hrišćanski sastanak zbog najobičnije glavobolje. Ali iako je Dženis imala razloga da ostane kod kuće — kao što su depresija i zlostavljanje koje je doživela — oslonila se na Jehovu da joj da neophodnu snagu kako bi vodila duhovno aktivan život.

K. D., Italija

Imam odlično zdravlje tako da se moje iskustvo razlikuje od Dženisinog. Često sam u depresiji zbog kinjenja koje sam doživela u osnovnoj školi. Plačem i plačem i osećam se stvarno grozno. Suhrišćani me hrabre, a roditelji mi pružaju podršku. I pored toga, od srca vam zahvaljujem za priču Dženise Adams. Ohrabrila me je.

M. T., Japan

Bake i dede Hvala vam za članak „Mladi pitaju... Zašto je dobro da bolje upoznam baku i dedu?“ (22. april 2001). Moja baka i ja imamo vrlo poseban odnos. Kada su se moji roditelji razvodili, bila sam puna pitanja i suza. Baka je uvek bila uz mene. Vodila me je u propovedanje i tako usađivala u mene ljubav prema službi. Sledila sam njene korake i pre četiri godine postala sam punovremeni jevanđelizator. Čak i nakon što je obolela od Alchajmerove bolesti i nije znala ko sam, oči su joj blistale kada sam joj čitala stihove o Raju. Septembra 2000. zaspala je smrtnim snom. Mnogo vam hvala zato što mlade učite koliko su važne bake i dede.

K. R., Sjedinjene Države

Moji roditelji su razvedeni već deset godina. Zbog samonametnutog osećanja lojalnosti svojoj majci, prekinula sam odnose sa očevom rodbinom. Ali kad sam pročitala ove članke, shvatila sam koliko je važno i korisno da imam dobar odnos s bakom i dedom i sa očeve strane. Zbog tih članaka sada imam neke na Bibliji temeljene predloge za razvijanje tog odnosa.

G. V., Sjedinjene Države

Iako moje bake i dede nisu hrišćani, s njima imam dobar odnos. Osim njih, i u skupštini imam jednu „baku“ — jednu hrišćansku sestru koja ima blizu 70 godina. Kada imam neki problem, ona mi čita Bibliju i hrabri me. Ponekad me jednostavno drži za ruku ili me zagrli. Katkad ne izgleda da između nas postoji razlika u godinama.

M. K., Japan