Prelaženje granice

ČOVEK VEĆ DUGO SANJA O PUTOVANJU KROZ vreme, bilo da bi evocirao uspomene ili video budućnost. Stoga, da li bi vas iznenadilo kada biste saznali da ljudi u određenom smislu svakog dana putuju kroz vreme? Zamislite jednog biznismena koji iz Tokija leti za Njujork na neki sastanak. Ako njegov avion poleće u podne, tada će on, posle neprekidnog letenja oko skoro pola sveta, sleteti na svoje odredište tog istog jutra, na izgled ranije nego što je pošao.

Da li je stvarno moguće da krenete na dug put i da stignete pre nego što ste pošli? Ne, nije. Ali udaljeni gradovi se nalaze u različitim vremenskim zonama. U stvari, prelazak preko međunarodne datumske granice, jedne nevidljive linije na globusu, znači prelazak preko dogovorene granice koja razdvaja kalendarske dane. To je stvarno dezorijentišuće iskustvo! U zavisnosti od toga u kom pravcu putujete, to je kao da za trenutak dobijete ili izgubite jedan dan.

Pretpostavimo da biznismen iz Tokija ima povratni let iz Njujorka u utorak uveče. Kada nekih 14 sati kasnije bude izašao iz aviona, u Japanu će već biti četvrtak. Kako čudno izgleda preskočiti čitav dan! Jedna žena koja često putuje, prisećajući se prvog putovanja preko međunarodne datumske granice, priznala je: „Nisam mogla da shvatim gde je otišao taj dan koji nedostaje. To je bilo tako čudno.“

Pošto datumska granica može zbuniti putnike neki se možda pitaju zašto je takvo razgraničenje uopšte bilo uvedeno.

Moreplovci su došli do otkrića

Potreba za datumskom granicom postaće očigledna ako se osvrnemo na 1522, kada je posada Ferdinanda Magelana prvi put oplovila celu Zemlju. Posle tri godine na moru, u Španiju su stigli u nedelju, 7. septembra. Međutim, prema brodskom dnevniku datum je bio subota, 6. septembar. Otkud takvo neslaganje? Time što su se na njihovom putovanju oko sveta kretali u istom pravcu kao i sunce, videli su jedan izlazak sunca manje nego ljudi u Španiji.

Pisac Žil Vern je iskoristio promenljivost ovog fenomena za rasplet romana Put oko sveta za osamdeset dana. Da bi osvojio veliku svotu  novca, glavni junak te knjige morao je da putuje oko celog sveta za 80 dana. Na kraju svoje pustolovine, kući stiže razočaran, jer je stigao samo jedan dan kasnije da bi dobio veliku nagradu. Ili mu se tako činilo. Bio je zapanjen kada je saznao da je u stvari stigao na vreme. Kako knjiga objašnjava, „Fileas Fog je, ’ne sluteći‘, dobio na putu jedan dan — i to jedino zato što je putovao oko sveta idući na istok“ (kurziv naš).

Premda izgleda da je međunarodna datumska granica priči gospodina Verna dala srećan završetak, ona u svom današnjem obliku nije postojala kada je čuveni roman bio objavljen 1873. Kapetani brodova tog vremena bi prilikom prelaska preko Tihog okeana rutinski podesili kalendar za jedan dan, ali današnje datumske granice nije bilo na njihovim kartama. To je bilo pre nego što je usvojen opšte poznati sistem vremenskih zona. Tako, kada je Aljaska pripadala Rusiji, ljudi su tamo imali isti kalendarski dan kao i stanovnici Moskve. Ali 1867, kada su Sjedinjene Države kupile ovu teritoriju, Aljaska je prihvatila kalendarski datum Sjedinjenih Država.

Istorijski razvoj

Godine 1884, usred ovog haosa u merenju vremena, predstavnici 25 zemalja okupili su se u Vašingtonu na Međunarodnoj konferenciji o nultom meridijanu. Oni su uspostavili jedan međunarodni sistem od 24 vremenske zone i složili su se oko nultog meridijana — linije geografske dužine koja prolazi kroz Grinič u Engleskoj. a To je postalo početna tačka za merenje istočno-zapadnih pozicija na globusu.

Pošto je od Griniča planeta podeljena na dva dela — po 12 vremenskih zona na istoku i zapadu — to je izgledalo kao logično mesto za međunarodnu datumsku granicu. Iako na konferenciji iz 1884. nije bio zvanično usvojen, 180. meridijan je bio prihvaćen kao veoma pogodna pozicija, jer je bilo sigurno da datumska granica neće preći preko kontinenta. Možete li da zamislite do kakve bi konfuzije došlo kada bi u jednom delu države u kojoj živite bila nedelja, a u drugom delu ponedeljak?

Ako biste pogledali atlas sveta ili globus, videli biste da se 180. meridijan može naći zapadno od Havaja. Odmah biste primetili da međunarodna datumska granica ne ide tačno uz meridijan. Ona ide cikcak preko Tihog okeana kako bi u potpunosti izbegla kopno. I zbog toga što je datumska granica utvrđena običnim dogovorom, a ne međunarodnim ugovorom, podložna je promeni što zavisi od toga kako se kojoj zemlji sviđa. Na primer, 1995. godine, Kiribati je objavio da će međunarodna datumska granica, koja preseca tu grupu ostrva, odsada prolaziti oko najistočnijeg ostrva te zemlje. Zbog toga današnje najnovije karte prikazuju sva ostrva Kiribatija na istoj strani te granice. Tako imaju isti kalendarski dan.

Kako funkcioniše

Da bismo objasnili zašto se dan izgubi ili dobije kada se pređe datumska granica, zamislite da plovite oko sveta. I recimo da se krećete ka istoku. Možda toga niste svesni, ali računa se da svaki put kada prođete kroz jednu vremensku zonu dobijate po jedan sat. Kada ste konačno završili svoj put oko sveta, proputovali ste kroz 24 vremenske zone. Da nema međunarodne datumske granice, stigli biste jedan dan ispred lokalnog vremena. Međunarodna datumska granica ispravlja ovo neslaganje. Malo je zbunjujuće, zar ne? Ne čudi što su Magelanova posada i izmišljeni Fileas Fog pogrešno izračunali datum kada su završili svoja putovanja oko sveta!

Oni koji su prešli ovu granicu upoznati su s tim čudnim osećajem iznenadnog gubitka ili dobitka jednog dana. Ali putovanje svetom bilo bi još konfuznije da nema međunarodne datumske granice.

[Fusnota]

[Dijagram/Mapa na strani 13]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Mart | Mart

2 | 1

[Slike na 14. strani]

Iznad: Kraljevska opservatorija u Griniču

Desno: ova linija kaldrme obeležava nulti meridijan