Dan kada su se kule bliznakinje srušile

DOGAĐAJI koji su se 11. septembra 2001. godine odigrali u Njujorku, Vašingtonu i Pensilvaniji ostaće neizbrisivo urezani u mislima miliona, ako ne i milijardi stanovnika ove planete. Gde ste vi bili kada ste videli ili čuli vesti o napadu na Svetski trgovinski centar u Njujorku i na Pentagon u Vašingtonu?

To neverovatno brzo uništenje tolikih materijalnih dobara i, što je daleko važnije, smrt tolikog broja ljudi navelo je čovečanstvo da zastane i razmisli.

Šta smo iz svega toga naučili što se tiče naših prioriteta i izbora u životu? Kako su kroz ove tragične događaje istaknute neke bolje strane naše čovečnosti — samopožrtvovanost, saosećajnost, istrajnost i nesebičnost? Ovaj i naredni članak pokušaće da odgovore na ovo drugo pitanje.

Priče preživelih

Odmah posle nesreće u Njujorku, podzemna železnica je bila zatvorena, tako da je na hiljade ljudi iz donjeg Menhetna otišlo pešice — a mnogi od njih su prešli Bruklinski i Menhetnski most. Oni su mogli jasno da vide upravnu zgradu i fabrički kompleks koji pripadaju svetskoj centrali Jehovinih svedoka. Neki koji su bežali od te katastrofe išli su prema tim zgradama.

Ališa (desno), kćerka jedne Svedokinje, bila je među prvima koji su stigli. Bila je sva prljava od prašine i pepela. a Ispričala je: „Dok sam vozom putovala na posao, videla sam kako se Svetski trgovinski centar dimi. Kada sam stigla na mesto katastrofe, svuda okolo na zemlji je bilo stakla, i osetila sam toplotu. Ljudi su trčali na sve strane, dok je policija nastojala da evakuiše taj  kraj. Izgledalo je kao neko ratno poprište.

„Utrčala sam u obližnju zgradu da bih se sklonila. Tada sam čula eksploziju kad je drugi avion udario u južnu kulu. Prizor je bio neopisiv, i svuda je bilo crnog dima. Rekli su nam da se udaljimo iz te opasne zone. Stavili su me na jedan trajekt koji ide preko Ist Rivera do Bruklina. Kada sam stigla na drugu stranu, podigla sam pogled i videla veliki natpis: ’WATCHTOWER‘. Sedište religije moje majke! Smesta sam otišla u upravnu zgradu. Znala sam da sam na pravom mestu. Sredila sam se, a onda sam pozvala svoje roditelje.“

Vendel (desno) je bio portir u hotelu Mariot, koji se nalazio između dve kule. On je rekao: „Bio sam na dužnosti u foajeu kada je došlo do prve eksplozije. Video sam kako svuda okolo padaju krhotine. Pogledao sam preko ulice i video čoveka u plamenu kako leži na zemlji. Strgao sam sa sebe sako i košulju i potrčao ka njemu ne bih li ugasio vatru. Pomogao mi je još jedan prolaznik. Na čoveku je izgorela sva odeća, osim čarapa i cipela. Onda su pritrčali vatrogasci i odneli ga da mu se ukaže pomoć.

„Malo kasnije nazvao me Brajant Gambel, koji na CBS-u radi za televizijske  vesti, da bih mu iz prve ruke ispričao šta se dešava. Tako je moja porodica, koja živi na Virdžinskim ostrvima, videla sve to na televiziji i znali su da sam živ.“

Donald, snažan čovek visok 195 centimetara koji radi u Svetskom finansijskom centru, bio je na 31. spratu svoje zgrade, s pogledom pravo na kule bliznakinje i hotel Mariot. On je rekao: „Bio sam zaprepašćen i uplašen onim što sam video. Ljudi su padali i skakali kroz prozore severne kule. Uhvatila me histerija i istrčao sam iz svoje zgrade što sam brže mogao.“

Sledeće iskustvo su imale jedna majka, stara nešto preko 60 godina, i njene dve kćerke, koje imaju nešto više od 40 godina. Rut i njena sestra Džoni bile su sa svojom majkom Dženis u jednom hotelu blizu kula bliznakinja. Rut, koja je medicinska sestra, priča: „Bila sam u tuš-kabini. Iznenada su mama i sestra povikale da brzo izađem. Bile smo na 16. spratu, tako da su one mogle da vide krhotine kako padaju pored našeg prozora. Mama je u stvari videla telo nekog čoveka kako leti preko obližnjeg krova, kao da je katapultiran odnekud.

„Brzo sam se obukla i krenule smo niz stepenice. Mnogi ljudi su vrištali. Izašle smo na ulicu. Čule smo eksplozije i videle varnice. Naredili su nam da trčimo na jug ka parku Bateri, gde se nalaze trajekti za Stejten Ajlend. Usput smo izgubili mamu, koja ima hroničnu astmu. Hoće li uopšte ostati živa u svom tom dimu, pepelu i prašini? Tražile smo je pola sata, ali uzalud. Međutim, u početku se nismo toliko brinule zato što smo znale da je veoma snalažljiva i staložena.

„Na kraju su nas usmerili ka Bruklinskom mostu i rekli da pređemo na drugu stranu. Kako smo samo odahnule kada smo stigle do bruklinske strane mosta i videle ogroman natpis ’WATCHTOWER‘! Znale smo da smo na sigurnom.

„Tamo su nas lepo primili i smestili. Dali su nam odeću, pošto smo imale samo ono što je bilo na nama. Ali gde je bila mama? Celu noć smo pokušavale da je nađemo po bolnicama, ali uzalud. Sutradan, negde oko pola dvanaest pre podne, dobile smo poruku. Mama je bila dole u foajeu! Šta joj se desilo?“

Majka Dženis nastavlja priču: „Kad smo istrčale iz hotela, bila sam zabrinuta za jednu stariju prijateljicu koja nije mogla da izađe s nama. Htela sam da se vratim i povedem je. Ali bilo je suviše opasno. U svoj toj gužvi razdvojila sam se od svojih kćerki. Međutim, nisam se previše brinula, pošto su one inače pribrane a Rut je i medicinska sestra.

„Gde god da sam pogledala, ljudima je bila potrebna pomoć — posebno deci i  bebama. Gledala sam da pomognem što više ljudi. Otišla sam tamo gde je bila trijaža, gde su žrtve razvrstavane i zbrinjavane prema težini povreda. Pomagala sam tako što sam prala ruke i lice policajcima i vatrogascima, koji su bili garavi i prašnjavi. Ostala sam do oko tri sata ujutro. Onda sam uzela zadnji trajekt do Stejten Ajlenda. Mislila sam da su moje kćerke tamo potražile zaklon. Ali nisam ih našla.

„Ujutro sam probala da se ukrcam na prvi trajekt koji je išao nazad za Menhetn, ali nisam mogla da uđem zato što nisam bila među spasiocima. Onda sam videla jednog policajca kome sam pomogla. Pozvala sam ga: ’Džone! Moram nazad na Menhetn.‘ On je odgovorio: ’Pođi za mnom.‘

„Kad sam stigla na Menhetn, otišla sam ka hotelu Mariot. Možda sam još uvek mogla nekako da pomognem mojoj starijoj prijateljici. Ma kakvi! Hotel je bio u ruševinama. U tom poslovnom delu grada nije bilo ni traga od života. Tu su bili samo iscrpljeni policajci i vatrogasci, na čijim se licima mogla videti ogromna tuga.

„Krenula sam preko Bruklinskog mosta. Kad sam bila pri kraju, videla sam poznat natpis, ’WATCHTOWER‘. Možda ću tamo naći svoje kćerke. I stvarno, došle su u foaje da me pozdrave. Kako smo se samo izgrlile i isplakale!

„Za divno čudo, nisam imala nijedan napad astme, i to uprkos svom tom dimu, prašini i pepelu. Stalno sam se molila jer sam htela da pomognem ljudima, a ne da budem na teret.“

„Ovde nema gde da sleti!“

Rejčel, 24-godišnjakinja, ispričala je dopisniku Probudite se!: „Išla sam kroz svoj blok u donjem Menhetnu kada sam iznad sebe čula avion. Bilo je tako bučno da sam pogledala gore. Nisam mogla da verujem — videla sam ogroman mlazni putnički avion koji se očigledno spuštao. Pitala sam se zašto leti tako nisko i tako brzo. Ovde nema gde da sleti! Možda je pilot izgubio kontrolu. Onda sam čula jednu ženu kako viče: ’Avion je udario u zgradu!‘ Ogromna vatrena lopta se pojavila na severnoj kuli. Videla sam veliku crnu rupu na kuli.

„Bilo je to nešto najužasnije što sam videla u životu. Bilo je nestvarno. Samo sam stajala zabezeknuta. Malo kasnije još jedan avion je udario u drugu kulu, i na kraju su se obe kule srušile. Počela sam da histerišem. Toliko nisam mogla da podnesem.“

„Ako moram da plivam, plivaću“

Deniz, 16-godišnjakinja, upravo je stigla u svoju školu pored zgrade Američke berze, koja se nalazi tri bloka južno od Svetskog trgovinskog centra. „Bilo je nešto posle 9 sati ujutro. Znala sam da se nešto desilo, ali nisam znala šta. Bila sam na 11. spratu škole, na času istorije. Svi učenici su bili prestrašeni. Nastavnica je ipak htela da radimo test. Mi smo hteli da idemo kući.

„Onda se zgrada zatresla kad je drugi avion udario u južnu kulu. Ali još uvek nismo znali šta se desilo. Iznenada sam čula preko nastavničinog voki-tokija: ’Dva aviona su udarila u kule bliznakinje!‘ Pomislila sam: ’Nije pametno da ostanemo u školi. Ovo je teroristički napad, a sledeća će biti Berza.‘ Zato smo izašli.

„Trčali smo do parka Bateri. Okrenula sam se da vidim šta se dešava. Videla sam da južna kula samo što se nije srušila. Onda sam pomislila da će se sve visoke zgrade srušiti kao domine. Jedva sam disala, pošto su mi nos i grlo bili puni pepela i prašine. Potrčala sam prema Ist Riveru, misleći: ’Ako moram da plivam, plivaću.‘ Dok sam bežala, molila sam se Jehovi da me spase.

 „Na kraju su me smestili u trajekt za Nju Džersi. Mojoj mami je trebalo više od pet sati da me pronađe, ali sam bar bila živa i zdrava!“

„Da li je ovo poslednji dan mog života?“

Jošua, 28-godišnjak koji živi u Prinstonu, u Nju Džersiju, držao je čas na 40. spratu severne kule. On se seća: „Iznenada smo osetili kao da je eksplodirala bomba. Sve se treslo i ja sam pomislio: ’Ma ne, ovo je zemljotres.‘ Pogledao sam napolje, i bilo je neverovatno — dim i krhotine su kovitlale oko zgrade. Rekao sam prisutnima: ’Ostavite sve. Idemo!‘

„Sjurili smo niz stepenište, koje se punilo dimom, a iz hidranata je prskala voda. Ali nije bilo panike. Stalno sam se molio, tako da smo uspeli da izaberemo prave stepenice, kako ne bismo naišli na vatru.

„Dok sam jurio niz stepenice, mislio sam: ’Da li je ovo poslednji dan mog života?‘ Stalno sam se molio Jehovi, i osetio sam neki čudan mir. Nikada nisam doživeo takav unutrašnji spokoj. Nikada neću zaboraviti taj trenutak.

„Kad smo konačno izašli iz zgrade, policija je sve udaljavala odatle. Pogledao sam na kule i video da su obe zgrade bile probijene. Bilo je nestvarno.

„Onda sam čuo neki jeziv zvuk — neobjašnjivu tišinu kao da je na hiljade ljudi zaustavilo dah. Izgledalo je kao da se čitav Njujork skamenio. Posle toga je počelo vrištanje. Južna kula se rušila! Prema nama se kovitlao talas dima, pepela i prašine. Izgledalo je poput specijalnih efekata na nekom filmu. Ali ovo je bilo stvarno. Kad nas je oblak stigao, jedva smo disali.

„Uspeo sam da stignem do Menhetnskog mosta, i tamo sam se okrenuo i video kako se ruši severna kula sa ogromnom televizijskom antenom. Dok sam prelazio most, stalno sam se molio da stignem do Betela, svetske centrale Jehovinih svedoka. U životu nisam bio toliko srećan što vidim to mesto. A tu na zidu fabrike bio je veliki natpis koji na hiljade ljudi mogu da vide svakog dana, naime: ’Čitajte Božju Reč, Bibliju, svakodnevno‘! Mislio sam: ’Još samo malo. Izdrži.‘

„Razmišljajući o tim događajima, postao sam i te kako svestan da stvarno treba da imam ispravne prioritete u životu — ono što je na prvom mestu mora i da bude na prvom mestu.“

„Videla sam kako ljudi skaču iz kule“

Džesika, 22-godišnjakinja, videla je šta se događa kad je izašla iz stanice podzemne železnice u centru grada. „Pogledala sam gore i videla kako padaju pepeo, krhotine i razni komadi metala. Ljudi su čekali pred javnim telefonskim govornicama dok ih je sve više hvatala histerija zbog odugovlačenja drugih. Molila sam se da ostanem pribrana. Onda je usledila još jedna eksplozija. S neba su padali komadi čelika i stakla. Čula sam kako ljudi viču: ’Još jedan avion!‘

„Pogledala sam gore, i bilo je strašno — ljudi su skakali s gornjih spratova odakle su kuljali dim i plamen. Jedan prizor mi je još pred očima — jedan čovek i žena. Neko vreme su se držali za prozor. Onda su morali da se puste, i tako su padali i padali i padali. Prizor je bio nepodnošljiv.

„Na kraju sam stigla do Bruklinskog mosta, izula sam svoje neudobne cipele i potrčala na bruklinsku stranu reke. Ušla sam u upravnu zgradu Jehovinih svedoka, i tamo su mi odmah pomogli da se smirim.

„Te večeri sam kod kuće pročitala seriju članaka iz Probudite se! od 22. avgusta 2001. ’Pobediti posttraumatski stres‘. Te informacije su mi bile očajnički potrebne!“

Enormnost ove katastrofe navela je ljude da pomognu kako god su mogli. U sledećem članku se govori o tom delu ove priče.

[Fusnota]

 [Dijagram/Slike na stranama 8, 9]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

 UNIŠTENO

1 SEVERNA KULA 1 Svetski trgovinski centar

2 JUŽNA KULA 2 Svetski trgovinski centar

3 HOTEL MARIOT 3 Svetski trgovinski centar

7 7 SVETSKI TRGOVINSKI CENTAR

TEŠKO OŠTEĆENO

4 4 SVETSKI TRGOVINSKI CENTAR

5 5 SVETSKI TRGOVINSKI CENTAR

L PRVA ZGRADA LIBERTI

N NEMAČKA BANKA Ulica Liberti br. 130

6 ZGRADA CARINE SAD 6 Svetski trgovinski centar

S J SEVERNI I JUŽNI MOST ZA PEŠAKE

DELIMIČNO OŠTEĆENO

2F 2 SVETSKI FINANSIJSKI CENTAR

3F 3 SVETSKI FINANSIJSKI CENTAR

Z ZIMSKI PARK

[Izvor]

Na dan 4. oktobra 2001., 3D karta donjeg Menhetna Urban Data Solutions, Inc.

[Slike]

Gore: najpre se srušila južna kula

Iznad: neki su potražili sklonište u zgradama Jehovinih svedoka

Desno: na mestu katastrofe neumorno je radilo na stotine vatrogasaca i spasilačkih ekipa

[Izvori]

AP Photo/Jerry Torrens

Andrea Booher/FEMA News Photo

[Izvor slike na 3. strani]

AP Photo/Marty Lederhandler

[Izvor slike na 4. strani]

AP Photo/Suzanne Plunkett