Pogled u svet

Antivirusni čaj

Preliminarne laboratorijske studije pokazuju da „raznovrsni komercijalni čajevi onesposobljuju ili ubijaju viruse“, iznosi Rojtersova služba za informacije o zdravlju. Nekoliko vrsta zelenog i crnog čaja, zatim običnog i ledenog čaja, testirano je na životinjskom tkivu koje je inficirano virusima kao što su herpes simpleks 1 i 2 i T1 (bakterijski) virus. Prema istraživaču dr Miltonu Šifenbaueru sa Univerziteta Pejs u Njujorku, „ledeni čaj ili običan topao čaj za samo nekoliko minuta uništava ili onesposobljuje virus [herpesa]“. Slični rezultati su postignuti i kod virusa T1. Iako još uvek nije jasno kako čaj ometa opstanak ovih virusa, istraživači su otkrili da je čak i znatno razređen čaj još uvek bio delotvoran. Crni čaj ima veći antivirusni efekat od zelenog.

 Brojčanikom do duga

Australijski mladi „čak i sa 18 godina bankrotiraju zbog strahovito velikih računa mobilnih telefona“, iznose novine The Sunday Telegraph. Pod uticajem agresivnog reklamiranja i zbog lakog pristupa kreditima, neki mladi su nagomilali račune od hiljade dolara. Komentarišući o tom sve većem trendu kod mladih, australijski ministar slobodne trgovine, Džon Votkins je rekao: „Neki mladi odlaze iz škole u dugovima i to po lošim kreditnim stopama. To je stvarno tragičan start u životu.“ Te novine navode predloge kako da se mladima pomogne da ne upadnu u zamku dugova: proveri da li u potpunosti shvataš koliko će te poziv stajati. Razmisli o korišćenju pripejd kartice tako da ne možeš napraviti račun. Pokušaj da koristiš telefon kada je jeftinija tarifa kako bi smanjio troškove.

Skrivene opasnosti u Francuskoj

Procenjuje se da se u Francuskoj pod zemljom nalazi oko 1,3 miliona tona smrtonosnih naprava iz Prvog i Drugog svetskog rata, izveštava Le Figaro. Nekadašnja linija fronta je puna starih bombi i hemijskih projektila koji još uvek predstavljaju pretnju po ljude i okolinu. Pošto su sada mnoge bivše nenastanjene parcele zemlje nastanjene ili su pretvorene u industrijske zone, grupe za uklanjanje bombi primaju na hiljade poziva svake godine. Pa ipak se desi na stotine nesreća, a između 1945. i 1985. poginulo je preko 600 stručnjaka koji su bili na dužnosti. Specijalisti kažu da će po sadašnjoj brzini rada biti potrebno 700 godina da bi se uklonio sav taj arsenal!

Voda za turiste?

„Mnoga svetska odmarališta ostaju bez vode dok se bore da izađu na kraj s nemilosrdnim talasom turista koji uvek žele sve više bazena i igrališta za golf“, izveštava londonski The Guardian. „Pitanje je krupno i globalno“, kaže Triša Barnet iz Turističkog koncerna. „Nekad ćete videti [afričko] selo sa samo jednom česmom, dok svaki hotel u svakoj sobi ima česme i tuševe.“ Jedna svetska organizacija za zaštitu proračunava da turista u Španiji potroši 880 litara vode dnevno, dok meštanin potroši samo 250 litara. Za jedno igralište za golf na kom ima 18 rupa, može biti potrebno toliko vode koliko i jednom gradu od 10 000 stanovnika. Organizacija ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu procenjuje da bi se s vodom koju 100 turista potroše za 55 dana uzgajilo dovoljno pirinča da se 15 godina prehrani 100 seljaka.

Opasnosti od pušenja

„Svaki osmi slučaj smrti od raka pluća kod nepušača prouzrokovan je pasivnim pušenjem“, izjavljuje Naohito Jamaguči s japanskog Nacionalnog instituta za istraživanja o raku. Naučnici su svoja otkrića temeljili na studiji od 52 000 ljudi koji su umrli od raka pluća. Pored toga, „dugogodišnja istraživanja pokazuju da su otrovni ugljen-monoksid i karcinogeni elementi jači u dimu kod pasivnog pušenja nego kada ga pušači direktno uvlače“, navode novine Asahi Shimbun. Godine 1999, jedna vladina studija u Japanu koja je obuhvatala 14 000 ljudi otkrila je da je 35 posto ljudi na poslu ili u školi bilo izloženo dimu pušača, a u kući je to bilo 28 posto. „Pušači treba da znaju da nanose štetu nepušačima do te mere da treba uložiti savestan napor da se ove dve grupe razdvoje“, kaže Jamaguči.

Savremena trgovina robljem

Danas je „prema poslednjem istraživanju jednog britanskog akademika, ropstvo u svetu uobičajenije nego bilo kada u ljudskoj istoriji“, izveštava londonski The Independent. Profesor sociologije Kevin Bejlz s Univerziteta Sari u Rouhamptonu „izračunao je da sada 27 miliona ljudi žive kao robovi, što je više nego nekada u Rimskom carstvu ili u zenitu prekookeanske trgovine robljem“, navode ove novine. Iako se današnje metode robovanja možda razlikuju od onih pre 150 godina, „neki ljudi koristeći nasilje ili pretnju nasiljem kontrolišu [milione ljudi] koji ne dobijaju ni prebijene pare“, kaže Bejlz. Najuobičajeniji oblik današnjeg ropstva je ugovorno ropstvo gde za određenu cenu organizovane bande pripremaju odlazak u drugu zemlju obećavajući veoma plaćen posao. Međutim, kada budu prokrijumčareni u dotičnu zemlju, radnici bivaju eksploatisani jer su prinuđeni da otplate svoje dugove radeći proste poslove.

Vežbanje može ublažiti depresiju

„Fizičko vežbanje može u nekim slučajevima depresije biti delotvornije nego standardno lečenje lekovima“, navodi The Harvard Mental Health Letter, komentarišući o istraživanju obavljenom na Medicinskom fakultetu Univerziteta Djuk u Sjedinjenim Državama. Četiri meseca je na tri grupe od po 50 osoba koje boluju od ozbiljnije depresije primenjivana različita terapija. Jednoj grupi su davani antidepresivi, druga grupa je samo radila vežbe, a na trećoj grupi je primenjivano oboje. Nakon četiri meseca, od 60 do 70 posto svih pacijenata u sve tri grupe „više nije bilo klinički depresivno“, naveo je Health Letter. Međutim, u narednom šestomesečnom periodu, pacijenti koji su imali terapiju koja je podrazumevala fizičko vežbanje „bili su u boljoj emocionalnoj i fizičkoj formi; kod njih je stopa ponovnog pada u depresiju iznosila samo osam procenata“. Kod onih koji su uzimali lekove ta stopa je bila 38 posto, a 31 posto kod onih koji su i vežbali i uzimali lekove.

Da li se oporavljaju korali s Jamajke?

Izgleda da se na severnoj obali Jamajke ponovo pojavljuju morski ježevi, navodi jedan članak u novinama The Dallas Morning News. Pored toga, „naučnici su otkrili da mnogi mladi korali, uključujući i izdržljive vrste i vrste koje stvaraju grebene, napreduju zajedno s morskim ježevima“. Grebeni se bore još od kad su 1983. i 1984. izumrli morski ježevi zvani Diadema antillarum. Neke vrste morskih ježeva kontrolišu rast morske trave, koja ako se ne zaustavlja može opustošiti koralne grebene. Međutim, „nove studije pokazuju da se Diadema vraća, a možda i korali“, izveštavaju gore pomenute novine. Biolog na polju morskog života, Nensi Nolton, kaže da je „taj oporavak najbolja vest s karipskih koralnih grebena u toku zadnjih decenija“.

Morska stvorenja otrovana plastičnim kuglicama

„Morska stvorenja širom sveta bivaju otrovana sićušnim plastičnim kuglicama koje plivaju po okeanu“, izveštava časopis New Scientist. Hemijske kompanije prenose brodovima polimer u obliku kuglica do proizvođača širom sveta koji ih tope i onda oblikuju u plastične proizvode. Međutim, fabrike ili gradska kanalizacija izbace u more hiljade tona tih kuglica, a takođe ispadnu s brodova ili se namerno bacaju u more. Istraživači s Tokijskog univerziteta za poljoprivredu i tehnologiju otkrili su da te kuglice sadrže velike koncentracije toksičnih hemikalija iz morske vode — hemikalija koje uništavaju otpornost životinja, njihovu plodnost i hormonski sistem. Ptice, ribe i morske kornjače jedu kuglice misleći da su jajašca ili neka druga hrana, tako da postoje zabrinjavajuće posledice po prošireni lanac ishrane.