Tinejdžer koji se ponosi svojom religijom

KADA je imao 13 godina, Endru je dobio zadatak da izradi jedan školski projekat na temu kulturnog nasleđa. „Isprva sam“, kaže on, „pomislio da ću pisati o svom dedi, a onda sam sebi rekao: ’Čekaj malo! Ja sam Jehovin svedok. Ovo je odlična prilika da kažem nešto o svojoj veri!‘

„Svoj projekat sam nazvao ’Stajati čvrsto‘ i napravio sam jedan veliki poster koji je prikazivao žestoko progonstvo Jehovinih svedoka u nacističkoj Nemačkoj. Moja vizuelna sredstva su bila jedna kopija uniforme s ljubičastim trouglom i razne slike i pisma porodice Kuserov. a Kao štampani prilog sam imao kopije pisma koje su Jehovini svedoci poslali nemačkoj vladi, u kom su na politički neutralan a ipak odlučan način osudili nepravedna dela počinjena nad Jehovinim svedocima. Pored projekta, neprestano je puštana video-kaseta Jehovini svedoci stoje čvrsto protiv nacističkog napada. Takođe sam izložio i Biblije, brošure i traktate.

„Školski projekti su prvo bili izloženi u gimnastičkoj sali pred svim učenicima i školskim osobljem. Sledeće večeri su pozvani članovi porodica i prijatelji. Mnogi su mi postavljali pitanja, budući da nisu uopšte znali da su nacisti proganjali Jehovine svedoke.“

Endru priznaje da mu je trebalo hrabrosti da otvoreno govori o svojoj veri. „Znao sam da će mi se neki smejati“, kaže on, „ali osećao bih se užasno da to nisam učinio. U pitanju su bili ljudi koji su svoje živote dali da bi odbranili veru u Jehovu, a ja sam onda shvatio da najmanje što mogu da učinim jeste da se suočim s izvesnom merom kritike.“

Na kraju je Endru bio srećan što je iskoristio ovu priliku da pruži svedočanstvo. „Imao sam mnoge razgovore o tome zašto mi ne idemo u rat, a zainteresovanim osobama sam uručio Biblije, knjige i traktate“, kaže on, dodajući: „Ne mogu se setiti da sam ikada bio ponosniji što sam Jehovin svedok.“

[Fusnota]