U potrazi za delfinima

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! S NOVOG ZELANDA

 „TO JE jedino stvorenje koje voli čoveka radi samog čoveka“, napisao je grčki esejist Plutarh. Na koga je mislio? Mislio je na delfina, veoma srodnog kitovima.

The World Book Encyclopedia navodi da „mnogi naučnici smatraju da delfini spadaju među najinteligentnije životinje, zajedno sa šimpanzama i psima“. Međutim, kao što je i Plutarh to primetio, delfini ne vole ljude samo zato što ih ljudi hrane. Upravo suprotno, izgleda da mnogi od njih jednostavno uživaju u našem društvu. „Iako čovek nije potreban delfinu“, zapaža knjiga Mysteries of the Deep, „delfin je znatiželjan i vrlo verovatno uživa gledajući naše ludorije koliko i mi uživamo gledajući njegove.“ Od 32 vrste morskih delfina, 4 žive u vodama Novog Zelanda: običan delfin, kljunasti delfin, mrki delfin i najmanji delfin na svetu — Hektorov delfin. a

Delfina ima puno u Zalivu sa ostrvima, prelepoj primorskoj oblasti Novog Zelanda. Jedva čekamo da stignemo, tako da krećemo čamcem iz grada zvanog Rasel. Naš vodič nam kaže da pored kljunastih i običnih delfina, možemo videti i druge delfinove rođake — kita ubicu i crne delfine. Vodič nam predlaže da, ukoliko želimo da ih pronađemo, potražimo ili mlaz vode koji delfini ispuštaju iz nosa ili njihova leđna peraja. „Ponekad“, zapaža ona, „oni prvi nađu nas!“

U vodi s delfinima

Ubrzo se pred nama pojavljuju tamne velike siluete kljunastih delfina — dugačkih i do 4 metra — a njihovo leđno peraje ko od šale seče talase. Dok se igraju, besplatno se voze pod pritiskom koji stvara pramac. Čamac se zaustavlja i vodič i ja se pažljivo spuštamo u duboku, zelenu vodu gde nam divlji delfini dopuštaju da plivamo s njima.

Oko sebe vidim leđna peraja te ne znam kuda prvo da gledam, a onda duboko udahnem i bojažljivo u čudu zurim u sive obrise koji se miču ispod mene. Jedan delfin izranja i ispitivački me gleda, a zatim se lagano okreće pokazujući mi svoj beli trbuh. Iako se drže na propisnoj daljini, njihovo sonarno zviždukanje se jasno čuje. Na izgled nezainteresovani za moje pokušaje  imitiranja njihovih zvukova, delfini nestaju i ponovo se vide kako kruže.

Ribolov i igra

Po povratku u čamac nastavljamo da pratimo delfine do jednog zavučenog zaliva. Tamo vidimo toliko delfina da ih ne možemo izbrojiti — skaču i prskaju posvuda! U stvari, oni love ribu. Njihov jelovnik se uglavnom sastoji od lignji, riba i ljuskara. Čak posmatramo i nešto što izgleda kao čas iz ribolova. Majka je ošamutila jednu ribicu svojim sonarom, a mladunče pokušava da je uhvati pljeskanjem svog repa. Čini se da će mu biti potrebno još časova da nauči kako se lovi riba!

Veliki deo dana delfini provode u igri i druženju. Jedan klizi kroz vodu i ponosno pokazuje morsku travu na svom leđnom peraju. Vodič nam objašnjava da je morska trava omiljena igračka za delfine. Oni će je stavljati na peraje ili njušku i od jutra do sutra igrati se s njom. Kad se jedan zasiti, drugi će je pokupiti i onda je njegov red.

’Zvučne slike‘

Da bi mogli mnogo preciznije „videti“ svoje podvodno okruženje, oni se koriste eholokacijom, to jest sonarom, sistemom koji funkcioniše na bazi frekvencije sličnoj kod ultrazvuka. Delfini ispuštaju zvuke, a „slike“ koje tako dobijaju omogućuju im da utvrde gde je hrana i drugi zanimljivi predmeti — uključujući i nas. Oni međusobno komuniciraju koristeći visoke zviždukave glasove — koji se prenose deset puta većom frekvencijom i četiri i po puta brže od ljudskog govora. Umesto da koriste jezik onako kako mi to znamo, oni stvaraju ’zvučne slike‘.

Jasno je da ima još puno toga da se uči o delfinima. Možda ćemo ih jednog dana u potpunosti razumeti — na koji način razmišljaju i šta misle o nama. Ispunjeni divljenjem i ljubavlju, prepuštamo delfinima ovaj prekrasan osamljeni zaliv s magličastim liticama i belim peščanim plažama. Sada ova stvorenja u nama bude posebna osećanja divljenja i veće strahopoštovanje prema njihovom Stvoritelju (Otkrivenje 4:11).

[Fusnota]

 [Okvir/Slika na stranama 18, 19]

Odgajanje mladunčeta

Delfini nisu ribe već sisari. Zato se mali delfin hrani mlekom svoje majke. Majka neguje svoje mladunče više od tri godine, i za to vreme ga uči svemu što treba da zna kako bi preživelo. Primera radi, učiće ga kako da koristi eholokaciju, to jest sonarni sistem, uključujući i karakteristične „znakove“ kojima se završava svaka „rečenica“. Takođe će ga učiti kako da lovi, da nađe supružnika i da se druži s ostalim delfinima.

Prilikom rođenja, mladunčetu se prvo pojavljuje rep, dok ostali deo ostaje presavijen u majci. Na novorođenčetu se mogu videti poprečne linije koje pokazuju gde je bilo presavijeno u materici. Mladunče će sisati u pokretu tako što sve vreme ostaje blizu majke i koristi se njenim hidrodinamičkim plivanjem.

[Izvor]

© Jeffrey L. Rotman/CORBIS

[Mapa na 19. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

NOVI ZELAND

Zaliv s ostrvima

[Slika na 17. strani]

Kljunasti delfin

[Izvor]

© Jeff Rotman

[Slika na 17. strani]

Hektorov delfin

[Izvor]

Photo by Zoe Battersby

[Slika na 18. strani]

Mrki delfin

[Izvor]

Mark Jones

[Slika na 18. strani]

Obični delfini

[Izvor]

© R.E. Barber/Visuals Unlimited