Pogled u svet

Džemperi za pingvine

Dobrovoljci širom sveta napravili su više od 1 000 džempera i poslali ih u Tasmaniju (Australija). Ko će ih nositi? Patuljasti pingvini — male ptice koje teže oko jedan kilogram i žive na području koje je pogođeno čestim izlivanjem nafte. „Kada čiste svoje perje“, objašnjava kanadski časopis National Post, „oni gutaju otrovno ulje koje se lepi za njihovo perje. Dobrovoljci navlače džempere na naftom umrljane ptice da bi ih sprečili da gutaju naftu [pre] nego što budu očišćene.“ Osim toga, izveštava časopis Post, džemperi pomažu u tome da se pingvini ugreju. Džo Kasl, portparolka Trusta tasmanijske zaštite prirode, kaže da su se džemperi takođe koristili za morske ptice na severnoj hemisferi ali je taj model „bio redizajniran za male pingvine na južnoj hemisferi“.

 Kontroverza oko srkanja

Srkati ili ne srkati, pitanje je sad — u najmanju ruku za mušterije u popularnim japanskim restoranima gde se služi supa s rezancima. Mnogi sredovečni i stariji Japanci misle da dugi rezanci zaista imaju bolji ukus ako se srču zajedno sa supom, i to dok je ona još uvek vruća. Oni smatraju da je glasno srkanje normalna stvar i da je to način da se pokaže da čovek zaista uživa u svom obroku. Ali novija generacija Japanaca ima drugačije gledište što se tiče pravila ponašanja vezanog za rezance. Časopis The Japan Times izveštava: „Mlađi Japanci vode više računa o tome da im supa ne kane na svilene kravate i [modnu] odeću. Odgajani prema zapadnjačkim manirima i hraneći se zapadnjačkom hranom, veća je verovatnoća da će se razljutiti kada oni oko njih srču.“ Ovo pitanje oko srkanja postalo je deo jaza između japanskih generacija, što je dovelo do toga da se neki stariji ljudi osećaju neprijatno kada je reč o narušavanju tišine prilikom jedenja rezanaca u javnosti. Stavljajući se na stranu starije generacije, jedne ugledne japanske novine su se žalile: „Zaista će biti čudan osećaj tišine kada više niko ne bude srkao.“

Opasnosti od alkohola

„Tokom nedavnih godina zbog alkohola su se alarmantno povećali slučajevi povrede, invaliditeta i smrti kod mladih u Evropi“, izveštava britanski zdravstveni časopis The Lancet. U Evropi, gde je potrošnja alkohola najveća na svetu, on godišnje ubije 55 000 mladih. Kada su učenike upitali za njihove navike u pijenju, jedna trećina anketiranih u Britaniji, Grenlandu, Danskoj, Irskoj i Finskoj, priznala je da su bili pijani najmanje triput tokom prethodnog meseca. Prema jednoj anketi sprovedenoj među 100 000 učenika uzrasta od 15 do 16 godina u 30 evropskih zemalja, najveći porast u potrošnji alkohola kod mladih bio je u Litvaniji, Poljskoj, Slovačkoj Republici i Sloveniji. Kao što je izvešteno u londonskom časopisu Independent, Britanski kraljevski medicinski koledž upozorava da „poodmakli stadijum ciroze jetre, koji se tradicionalno nalazi kod muškaraca-teških pijanica u njihovim 40-im i 50-im, sada je dijagnostikovan“ kod žena tokom njihovih ranih 20-ih godina. Ovaj koledž je „identifikovao alkohol kao jedan od najskupljih javnih zdravstvenih problema Britanije“.

Preći Tihi okean u čamcu na vesla

Bez pomoći jedara ili motora, jedan usamljenik vesla preko Tihog okeana u malom, delimično prekrivenom čamcu. Britanac, Džim Šekdar, krenuo je sa obala Perua u junu 2000, izveštava časopis iz Lime El Comercio. Ovaj moreplovac željan avanture poneo je sa sobom prenosivi desalinator za vodu, radio, četiri satelitska komunikaciona sistema i jednu solarnu ploču koja je sve to napajala energijom. U martu 2001, nakon devet meseci i nakon pređenih 15 000 kilometara, ovaj čovek koga su neki nazvali „ludim mornarem“ kročio je na tlo Australije. Tokom svog putovanja on je preživeo deset napada ajkula i za dlaku je izbegao sudar s naftnim tankerom. Ali pred poslednjim izazovom našao se poslednjeg dana kada su mu talasi prevrnuli čamac te je morao da prepliva zadnjih 100 metara da bi stigao u zagrljaj svoje porodice koja ga je čekala.

Dobar pristup lekara ubrzava oporavak

„Lekar koji je prijateljski naklonjen, koji ohrabruje svoje pacijente, zaista postiže bolje rezultate“, stoji u londonskom časopisu The Times. Nakon analize 25 studija koje se bave tim pitanjem, istraživači sa univerziteta Jork, Ekseter i Lids, u Engleskoj, zaključili su: „Lekari koji su pokušavali da ostvare srdačan i prijateljski odnos sa svojim pacijentima, i koji su ih uveravali da će im uskoro biti bolje, postigli su bolji uspeh od lekara čiji su saveti bili ravnodušni, formalni i nesigurni.“ U Švedskoj je jedna studija pokazala da su se pacijenti „brže oporavljali i da su bili zadovoljniji kada ih je lečio lekar koji ih je uveravao da će im biti bolje, podsticao ih da postavljaju pitanja i koji je provodio nekoliko minuta s njima“.

Vrednost redovnog vežbanja

Mnogi ljudi pokušavaju da spreče gojaznost, srčana oboljenja i druge zdravstvene probleme koji nastaju usled sedelačkog načina života u kancelariji, tako što s vremena na vreme naporno vežbaju. Međutim, jedna skorašnja studija pokazuje da je često umereno vežbanje bolje za poboljšanje metabolizma nego što su to retki treninzi, izveštava nemački časopis Süddeutsche Zeitung. Holandski istraživač dr Klas Vesterterp izučavao je potrošnju energije minut po minut kod 30 dobrovoljaca. Rezultati su pokazali da umesto da osoba pokušava da „izbalansira etape neaktivnosti s nastupima ekstremne aktivnosti“, delotvornije je u svakodnevni život uključiti povećanu fizičku aktivnost. Ovaj izveštaj predlaže: „Što je češće moguće, naizmenično sedite i stojte uz umerenu aktivnost kao što su šetnja ili vožnja bicikla.“

Brzi francuski vozovi

Godine 1867. putovanje vozom od Pariza prema jugu do Marseja trajalo je više od 16 sati. Tokom 1960-ih još uvek je trebalo sedam i po sati. Ali u junu 2001, Francuska nacionalna železnica je počela da koristi novu superbrzu železnicu između ta dva grada. Sada putnici mogu putovati brzinom od preko 300 kilometara na sat i mogu preći razdaljinu od 740 kilometara za samo tri sata. Duž jedne deonice pruge od 250 kilometara južno od Liona, vozovi prelaze preko više od 500 mostova, prođu više od 17 kilometara preko velelepnih nadvožnjaka i projure kroz jedan skoro 8 kilometara dugačak tunel. Ako je potrebno, onda može i do „20 vozova na svakih sat vremena da krene u oba pravca i to pod optimalnim bezbednosnim uslovima“, komentariše francuski dnevnik Le Monde. To znači jedan voz na svaka tri minuta.

Deca pod stresom

„Detinjstvo više nije klasičan period igre na otvorenom, dokolice i mira, kao što je to bilo godinama ranije“, izveštavaju novine El Universal iz grada Meksika. Istraživanja su pokazala da se danas 10-godišnje dete mora boriti s nivoom stresa kakav je imao 25-godišnjak tokom 1950-ih. Veliki deo ovog stresa nastaje usled školskih časova i drugih aktivnosti za koje se roditelji nadaju da će pomoći njihovom detetu da ono ima bolju budućnost. Ali dodatni teret „utiče na njegovo zdravlje, njegov odmor i na sami njegov razvoj“, zapažaju te novine. Ovaj izveštaj predlaže da roditelji treba iznova da procene angažovanost svoje dece kako bi deca mogla provesti više vremena kod kuće. Ali umesto da ništa ne rade, ili da se prilepe uz TV ili kompjuter posle škole, „cilj je da deca izađu i da se igraju sa ostalom decom, da trče, voze bicikl, da slažu slagalice ili da crtaju“.

Zagrevanje mora utiče na životinjski svet

Tokom jedne nedavne posete udaljenom ostrvu Herd koje se nalazi 4 600 kilometara jugozapadno od Australije, naučnici su otkrili drastične promene u lokalnoj populaciji biljaka i životinja. „Porasle su populacije kraljevskih pingvina, krznatih foka i kormorana, a na područjima koja su nekada bila prekrivena glečerima sada buja vegetacija“, izveštava časopis West Australian. Biolog Erik Veler je rekao da se 1957. na tom ostrvu znalo za samo tri para kraljevskih pingvina sposobnih za razmnožavanje. „Sada“, zapaža on, „imamo ih više od 25 000.“ Veler je rekao da se površinska temperatura mora povećala za oko tri četvrtine stepena Celzijusa u proteklih 50 godina. On je dodao: „Iako to nije mnogo, ipak je dovoljno da doprinese ovakvim promenama koje vidimo.“ Veler spekuliše da bi klima na ostrvu na kraju mogla da bude i suviše topla da bi neke biljke i životinje tamo i opstale.