Pronaći svoj dom

„Ma koliko ono bilo skromno, ni jedno mesto nije kao dom“ (Džon Hauard Pejn).

NAJPRE je izbio rat, rat koji nikada nije prestao. Zatim je nastala suša, suša koja nikada nije popustila. Sa sušom je došla i glad. Ljudi su uradili ono što su jedino mogli — napustili su svoje domove u potrazi za vodom, hranom i poslom.

Pristizali su u hiljadama na granični prelaz. Međutim, tokom nedavnih godina već je primljeno milion izbeglica, i susedna zemlja ne želi više da ih prima. Granična policija s palicama u ruci, vodila je računa o tome da niko ne pređe.

Jedan lokalni imigracioni službenik je grubo naveo razloge zbog čega zaustavlja navalu izbeglica. „Oni ne plaćaju poreze. Uništavaju puteve. Obaraju drveće. Potroše svu vodu. Ne, dosta nam ih je.“ a

Ovakve tragične scene postaju i suviše uobičajene. Ljudi koji su napustili svoja ognjišta nalaze da im je sve teže i teže da pronađu svoj novi dom. „Kako se povećao broj ljudi koji traže zaštitu, tako se povećalo i odbijanje država da pruže zaštitu“, stajalo je objašnjenje u jednom izveštaju Međunarodne amnestije.

Oni srećnici koji uspeju da dođu do izbegličkog logora mogu pronaći izvesnu meru bezbednosti, ali to nije ni blizu kao dom. A i uslovi u logoru mogu biti daleko od idealnih.

Život u izbegličkim logorima

„[Kod kuće] možete umreti od metka, ali ovde [u izbegličkom logoru] vaša deca će umreti od gladi“, žalio se jedan afrički izbeglica. Kao što je to ovaj očajni otac otkrio, mnogi logori doživljavaju trajne nestašice hrane i vode, kao i nedostatak higijene i odgovarajućeg krova nad glavom. Razlozi su jednostavni. Zemlje u razvoju koje iznenada ustanove da su prenatrpane hiljadama izbeglica, možda se već bore s tim da prehrane i sopstvene građane. One ne mogu puno pomoći mnoštvima koja se iznenada pojave na njihovom pragu. A bogatije nacije, suočene sa sopstvenim problemima, možda nerado pružaju pomoć mnogim izbeglicama iz drugih zemalja.

Kada je iz jedne afričke zemlje 1994. pobeglo više od dva miliona ljudi, u izbegličkim logorima izgrađenim u žurbi bez sumnje nije bilo dovoljno vode i odgovarajućih sanitarija. Zbog toga je izbila kolera i ubila na hiljade ljudi pre nego što je konačno stavljena pod kontrolu. Da stvari budu još gore, naoružani borci su se pomešali s civilnim izbeglicama i brzo su preuzeli kontrolu nad raspodelom humanitarne pomoći. Ovakav problem nije bio jedinstven. „Prisustvo naoružanih ljudi među izbegličkom populacijom izložilo je civile sve većim opasnostima. To ih je učinilo osetljivima na zastrašivanje, uznemiravanje i prisilno regrutovanje“, stoji u izveštaju Ujedinjenih nacija.

Lokalno stanovništvo možda takođe trpi zbog velikog priliva gladnih izbeglica. U području Velikih jezera (Afrika), neki službenici su se žalili: „[Izbeglice] su uništile naše zalihe hrane, upropastile su naša polja, našu stoku,  naše nacionalne parkove, izazvale glad i širile zarazne bolesti... [One] imaju šta da jedu od humanitarne pomoći, a mi ništa nemamo.“

Ipak, najteži problem je možda činjenica da mnogi improvizovani izbeglički logori završe kao trajna naselja. Na primer, u jednoj zemlji na Bliskom istoku, oko 200 000 izbeglica je sabijeno u logor koji je prvobitno sagrađen za četvrtinu od tog broja. „Nemamo gde da odemo“, objašnjavao je ogorčeno jedan od njih. Ove napaćene izbeglice suočavaju se s velikim teškoćama oko zaposlenja u zemlji koja ih je primila, a veruje se da je čak 95 posto njih nezaposleno ili bez adekvatnog zaposlenja. „Iskreno rečeno, ne znam kako [oni] sastavljaju kraj s krajem“, priznao je jedan službenik zadužen za izbeglice.

Ali ako su uslovi loši u izbegličkim logorima, oni su možda još gori za ona raseljena lica koja ne mogu da napuste sopstvenu zemlju.

Mizerija preseljenja

Prema Visokom komesarijatu Ujedinjenih nacija za izbeglice, „veličina i obim ovog problema, ljudska patnja koja ga uzrokuje, kao i njegov uticaj na međunarodni mir i bezbednost, s pravom predstavlja interno raseljenje pitanjem od velikog međunarodnog značaja“. Iz nekoliko razloga, ovi beskućnici su obično ranjiviji od izbeglica.

Nijedna međunarodna organizacija se ne brine za dobrobit raseljenih lica, a njihovo očajno stanje skoro da ne privlači nikakvu pažnju medija. Njihove države, koje su zaglibile u nekom vojnom sukobu, možda nisu spremne da ih zaštite ili nisu u stanju da to učine. Porodice se često razdvoje tokom bežanja iz opasnih područja. Uglavnom prisiljeni da putuju peške, neka raseljena lica ne prežive čak ni marš do nekog bezbednijeg mesta.

Mnogi od ovih ljudi koji su napustili svoja ognjišta traže utočište u gradovima, gde su prinuđeni na bedne uslove u straćarama ili napuštenim zgradama. Drugi se sakupljaju u improvizovanim logorima, na koje se ponekad izvrše oružani napadi. Obično je stopa smrtnosti kod njih veća nego kod bilo koje druge grupe ljudi u zemlji.

Čak i dobronamerna pomoć organizovana da bi se ublažila patnja ovih raseljenih lica može biti poput bumeranga. Publikacija The State of the World’s Refugees 2000, objašnjava: „Tokom poslednje decenije 20. veka, humanitarne organizacije koje su delovale u ratom opustošenim zemljama, spasle su na hiljade života i mnogo su učinile da se ublaži ljudska patnja. Međutim, jedna od glavnih pouka decenije bila je  da u sukobima zaraćene strane mogu lako da izmanipulišu humanitarnim akcijama, što može dovesti do toga da vlasti koje su odgovorne za kršenje ljudskih prava ojačaju svoju poziciju. Takođe, pomoć u vidu hrane koju pružaju humanitarne organizacije može dati podstrek ratnoj ekonomiji, pomažući da se rat podrži i produži.“

Potraga za boljim načinom života

Pored izbeglica i interno raseljenih lica, postoji sve veći talas ekonomskih izbeglica. Za to postoji nekoliko razloga. Jaz između bogatih zemalja sveta i siromašnih postaje sve veći, a televizijske emisije se svakodnevno razmeću prikazujući bogatstvo nekih zemalja i to ljudima koji su najsiromašniji stanovnici sveta. Putovanje širom sveta je olakšano, a preko granica se može lako preći. Građanski ratovi kao i etnička i religiozna diskriminacija takođe pružaju snažnu motivaciju ljudima da se presele u bogatije zemlje.

Međutim, iako neki migranti — pogotovo oni koji već imaju rođake u industrijalizovanim zemljama — uspeju da se presele, drugi završavaju tako što unište svoj život. Oni koji padnu u ruke trgovcima-kriminalcima, suočavaju se s posebnom opasnošću. (Vidite propratne okvire.) Porodica će dobro učiniti ako pažljivo osmotri ove opasnosti pre nego što migrira iz ekonomskih razloga.

Godine 1996. jedan stari brod se prevrnuo u Sredozemnom moru i udavilo se 280 ljudi. Žrtve su bile emigranti iz Indije, Pakistana i Šri Lanke koji su platili od 6 000 do 8 000 dolara za svoj put do Evrope. Pre brodoloma oni su već sedmicama bili gladni, žedni i fizički zlostavljani. Njihovo „putovanje u blagostanje“ pretvorilo se u noćnu moru koja se završila tragedijom.

Praktično svaki izbeglica, raseljeno lice ili ilegalni migrant, ima sopstvenu noćnu moru. Koji god da su razlozi zbog kojih su ovi ljudi napustili svoja ognjišta — bilo da je to rat, progonstvo ili siromaštvo — njihova patnja nameće pitanje: da li će se ovaj problem ikada rešiti? Ili, hoće li talas izbeglica i dalje biti sve veći?

[Fusnota]

 [Okvir/Slika na 8. strani]

Nevolje ilegalnih migranata

Pored izbeglica i raseljenih lica, širom sveta postoji negde između 15 i 30 miliona „ilegalnih migranata“. Većina njih su ljudi koji se nadaju da će pobeći od siromaštva — a možda i od predrasuda i progonstva — u bogatije zemlje.

Pošto su mogućnosti za legalnu migraciju smanjene tokom nedavnih godina, naglo je iznikla jedna nova ilegalna trgovina migrantima. U stvari, trgovanje migrantima je sada postao unosan posao za međunarodne organizacije kriminalaca. Neki istraživači računaju da te organizacije stiču profit od 12 milijardi dolara godišnje, s veoma malim rizikom po same trgovce. Pino Arlaki, zamenik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, nazvao je ovo „najbrže rastućim kriminalnim tržištem na svetu“.

Ilegalni migranti praktično nemaju nikakvu zakonsku zaštitu, a njihove pasoše trgovci sigurno konfiskuju. Takvi migranti rade u fabrikama gde su bedno plaćeni, u domaćinstvima, u ribarskoj industriji ili kao zemljoradnici. Neki se od njih na kraju bave prostitucijom. Ako ih vlasti uhvate, verovatno će biti vraćeni u svoju otadžbinu, bez prebijene pare. Ako se žale na svoje teške radne uslove, mogu biti pretučeni, seksualno zlostavljani ili se njihovim porodicama preti nasiljem.

Grupe kriminalaca često namame potencijalne migrante tako što im obećavaju dobro plaćene poslove. Zbog toga, neka siromašna porodica bi mogla da založi svu svoju imovinu samo da bi poslala jednog člana u Evropu ili u Sjedinjene Države. Ako migrant ne može da plati svoje troškove, od njega će se očekivati da odradi dug, koji može da iznosi čak i 40 000 dolara. ’Novi život‘ koji mu je bio obećan pretvara se više u neku vrstu ropskog rada.

[Slika]

Ilegalne izbeglice u Španiji

 [Okvir/Slika na 9. strani]

Uništena nevinost

Sirina porodica je živela u brdima jugoistočne Azije gde su njeni roditelji obrađivali svoja pirinčana polja. Jednog dana jedna žena je rekla njenim roditeljima da bi mogla za Siri da nađe jedan dobro plaćen posao u gradu. Njenu ponudu od 2 000 dolara — što je velika svota za planinske poljoprivrednike — bilo je teško odbiti. Međutim, uskoro se Siri našla u ropstvu jedne javne kuće. Vlasnici su joj rekli da ako želi da zaradi svoju slobodu, mora da im vrati 8 000 dolara. Siri je tada imala 15 godina.

Bilo je nemoguće da Siri otplati taj dug. Uz batine i seksualno zlostavljanje bila je prisiljena na saradnju. Dokle god može biti od koristi, neće biti slobodna. Surova realnost je da mnoge takve prostitutke budu oslobođene — ali samo da bi se vratile u svoja sela i umrle od side.

Slična trgovina cveta i u drugim delovima sveta. Prema jednom izveštaju iz 1999. koji ima naslov International Trafficking in Women to the United States (Međunarodna trgovina ženama u Sjedinjenim Državama), procenjuje se da se godišnje trguje sa 700 000 do 2 000 000 žena i dece, od kojih su mnogi namenjeni za prostituciju. Neki su možda prevareni, drugi su jednostavno oteti, ali su praktično svi prisiljeni da rade protiv svoje volje. Jedna tinejdžerka iz Istočne Evrope koja je bila izbavljena iz kandži bande koja se bavi prostitucijom, rekla je o svojim zarobljivačima: „Nikada nisam pomislila da je tako nešto moguće. Ti ljudi su životinje.“

Neke nesrećne žrtve su čak pokupljene iz izbegličkih logora, gde obećanja o poslu i velikom novcu u Evropi ili Sjedinjenim Državama mogu biti neodoljiva. Potraga za boljim životom je bezbroj žena odvela u seksualno ropstvo.

[Okvir/Slike na 10. strani]

Proračunajte trošak pre nego što se preselite iz ekonomskih razloga

Imajući u vidu mnoge bande kriminalaca koje su uključene u trgovinu migrantima i teškoće da se legalno imigrira u razvijene zemlje sveta, muževi i očevi treba pažljivo da osmotre sledeća pitanja pre nego što donesu odluku.

1. Da li je naša ekonomska situacija tako očajna da neko iz porodice ili cela porodica mora da se preseli u zemlju gde su veće plate?

2. Koliko je potrebno da se zadužimo da bi finansirali put, i kako će se taj dug otplatiti?

3. Da li se isplati razdvojiti se od porodice zbog ekonomskih prednosti koje se možda pokažu kao nerealne? Mnogi ilegalni migranti utvrde da je praktično nemoguće dobiti stalno zaposlenje u razvijenim zemljama.

4. Da li treba da verujem u priče o velikim platama i socijalnoj pomoći? Biblija kaže da „lud sve veruje što mu se govori, al’ pametan pazi na svoje korake“ (Poslovice 14:15).

5. Kakva je garancija da nećemo pasti u ruke neke organizacije kriminalaca?

6. Ako je jedna takva grupa kriminalaca organizovala putovanje, da li razumem da moja žena — ili moja ćerka — može biti prisiljena da radi kao prostitutka?

7. Da li shvatam da čak i ako uđem u zemlju kao ilegalni imigrant neću moći da dobijem stalno zaposlenje i da mogu da me vrate u otadžbinu i da izgubim sav novac koji sam uložio u putovanje?

8. Da li želim da osmotrim mogućnost da postanem ilegalni imigrant ili da pribegnem nepoštenim radnjama kako bih dobio dozvolu za ulazak u neku bogatiju zemlju? (Matej 22:21; Jevrejima 13:18).

[Dijagram/Mapa na stranama 8, 9]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

Kretanje izbeglica i radnika migranata

Područja s velikom populacijom izbeglica i raseljenih lica

→ Glavno kretanje radnika migranata

[Izvori]

Izvori: The State of the World’s Refugees; The Global Migration Crisis; and World Refugee Survey 1999.

Mountain High Maps® Copyright © 1997 Digital Wisdom, Inc.

[Slika na 7. strani]

Izbeglica čeka da se ponovo nastani

[Izvor]

UN PHOTO 186226/M. Grafman