Religiozno progonstvo u Gruziji — dokle?

OD BLAGOG PRIMORJA Crnog mora do ledenog Kavkaza, prostire se zemlja prirodnih lepota — Gruzija. Guste šume, brzaci i bujne doline ukrašavaju ovu planinsku zemlju koja se jednim delom pruža u Evropu, a drugim u Aziju. Prestonica Gruzije, Tbilisi, jeste užurbani grad koji predstavlja kombinaciju savremenih građevina i drevnih arhitektonskih spomenika. Ali najveće blago Gruzije su njeni ljudi koji su poznati po čvrstim porodičnim vezama i toplom gostoprimstvu.

Narod Gruzije je tokom istorije bio tlačen. Njihovu zemlju su napadali Rimljani, Persijanci, Vizantijci, Arapi, Turci, Mongoli, Rusi i drugi. Tbilisi je prema jednom izveštaju rušen 29 puta! a Pa ipak, Gruzini su sačuvali ne samo ljubav prema životu, umetnosti, pesmi i igri već i ugled tolerantnog društva.

Nažalost, ovo se više ne može reći za sve ljude u Gruziji. Jedna mala grupa Gruzina je u poslednje dve godine narušila ugled svoje zemlje time što je napadala i još uvek napada stotine svojih sugrađana. Bande razjarenih napadača tuku nedužne muškarce, žene i decu, kao i starije osobe i invalide. Močugama na kojima su zakucani ekseri i gvozdenim šipkama oni udaraju svoje žrtve i razbijaju im glavu, nanose im modrice po celom telu i razderotine po licu. Zašto su ovi bezopasni gruzinski stanovnici tako žestoko tučeni? Zato što su Jehovini svedoci — hrišćanska zajednica koja je na tlu Gruzije postojala i pre nego što se većina ovih napadača rodila.

 Od osuđivanja do daljnjih napada

Iako je u Gruziji zagarantovana sloboda veroispovesti, literatura Jehovinih svedoka je često konfiskovana. Aprila 1999. carinici su rekli da će pustiti literaturu samo uz dozvolu patrijarha, poglavara Gruzijske pravoslavne crkve. b Sledećeg meseca je ponovo pomenuta pravoslavna crkva — ovog puta na Gruzijskom okružnom sudu Isani-Samgori. Tamo je Guram Šaradze, skupštinski poslanik i vođa političkog pokreta „Gruzija iznad svega!“ podigao optužbu tražeći da se ponište pravna sredstva koja koriste Jehovini svedoci. Optužio je Svedoke da rade protiv države i da su opasni. Ko je podržao Šaradzeove tvrdnje? Uz optužbe je bilo priloženo i pismo sekretara patrijarha katolikosa cele Gruzije.

Dana 20. maja 1999, Gruzija je usvojila Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i tako se obavezala da će ispunjavati članove ove konvencije. Član 10. kaže: „Svako ima pravo na slobodu izražavanja. Ovo pravo treba da obuhvata slobodu mišljenja i primanja i pružanja informacija i ideja bez mešanja javnih vlasti, bez obzira na državne granice.“ Da li je ovo pravo odvratilo protivnike Svedoka od njihovog nastojanja da zabrane njihovu literaturu? Nikako!

Dana 21. juna 1999, Savet patrijaraha cele Gruzije je u pismu šefu carinske kontrole insistirajući naveo da se „zabrani distribucija strane religiozne literature“. Pored toga, Đorđi Andrianze, jedan zvanični zastupnik Gruzijske pravoslavne crkve izjavio je da su Jehovini svedoci opasni i da ih treba zabraniti. Ove osude su naišle na odaziv. Verski fanatici, koji su u prošlosti spaljivali literaturu Jehovinih svedoka, sada su se osećali sigurno da mogu napadati Jehovine svedoke i proći nekažnjeno. Zato su u nedelju 17. oktobra 1999. ponovo napali.

Napad rulje prolazi nekažnjeno

Te nedelje je u Tbilisiju oko 120 Jehovinih svedoka — muškaraca, žena i dece — prisustvovalo jednom verskom skupu. Iznenada su pravoslavni sveštenik kome je skinuto pravo sveštenstva, Vasilij Mkalavišvili, i 200 njegovih sledbenika upali na mesto sastanka. c Okružili su Svedoke i udarali ih drvenim toljagama i gvozdenim krstovima. Četiri napadača su zgrabila jednog Svedoka za ruke i vrat. Snažno su mu savili glavu nadole i počeli da je briju dok se rulja zlurado radovala nad njegovim poniženjem. Kad je pomahnitala rulja najzad otišla, 16 Svedoka je zatražilo lekarsku intervenciju. Jedan čovek je imao tri polomljena rebra. Jedna 40-godišnja Svedokinja po imenu Pati, kasnije je ispričala: „Počeli su da viču na mene, a jedan od njih me udario svom svojom snagom. Udarao me je po licu, preko očiju. Pokušala sam da zaštitim lice rukama. Krv mi je curila niz prste.“ Kad je ovaj grubijan završio s Pati, ona nije mogla da vidi na levo oko. I danas je njeno oko oštećeno zbog ovog napada.

 Ovaj sramni napad, koji je prikazan na televiziji, naveo je predsednika Edvarda Ševarnadzea da se oglasi. Sutradan je izjavio: „Osuđujem ovaj događaj i smatram da službe za očuvanje reda i mira treba da pokrenu krivični postupak.“ Budući da se na video-snimku vidi vođa ove rulje kao i drugi napadači, bilo bi stvarno jednostavno osuditi ih. Pa ipak, i posle dve godine, niko od napadača nije osuđen.

Ohrabreni jer prolaze nekažnjeno

Nije čudo što je nereagovanje vlasti — svetovnih i crkvenih — napadačima jasno stavilo do znanja da će se nasilje tolerisati. Ohrabreni time, oni su se još više razjarili i pljačkali, tukli i šutirali Jehovine svedoke — u privatnim kućama, na ulici i na mestima obožavanja. Između oktobra 1999. i avgusta 2001, bilo je više od 80 dokumentovanih napada na Jehovine svedoke pri čemu je preko 1 000 osoba bilo povređeno. Čak i pored toga, 9. februara 2001, gradski tužilac u Tbilisiju je rekao reporterima da je istraga slučaja Vasilija Mkalavišvilija „još uvek u toku“. Nažalost, u vreme pisanja ovog članka, gruzijske vlasti su i dalje dopuštale protivnicima Jehovinih svedoka zločine iz mržnje. (Vidite okvir „Napadi rulje se nastavljaju“.)

Koja je uloga policije? Vesti i video-snimci otkrivaju da policija ne samo što je odobravala ove napade na Jehovine svedoke već je i učestvovala u njima! Primera radi, 8. septembra 2000, u gradu Zugdidi, jedna grupa policajaca upala je s palicama na jedan miran kongres od 700 Jehovinih svedoka. Očevici su izvestili da su  maskirani policajci „utrli put u uništenje“, time što su pretukli 50 Svedoka. „Bilo je da ti srce pukne“, rekao je vlasnik kongresnog objekta, dok se prisećao izraza užasa na dečjim licima dok su im iznad glava ispaljivani manevarski protivoklopni projektili. Policija je grunula na ovo mesto i sravnila ga sa zemljom. Pa ipak, sve do danas prolaze nekažnjeno.

Zbog toga što ovaj podli događaj nije jedini (vidite okvir „Učestvovanje policije“), 7. maja 2001. Komitet Ujedinjenih nacija za borbu protiv mučenja je s pravom izrazio svoju zabrinutost zbog „ponavljanih slučajeva mučenja i drugog okrutnog, nehumanog odnosno degradirajućeg postupanja odnosno kažnjavanja u Gruziji koje su počinili članovi službe za očuvanje reda i mira; kao i zbog stalnog propuštanja da se u svakom pogledu sprovedu brze, nepristrane i kompletne istrage o brojnim tvrdnjama o mučenju“. d Zaista, nijedna od preko 400 tužbi koje su Jehovini svedoci podneli policiji nije dovela do osude poznatih zločinaca! Otuda je gruzijski javni branilac, to jest ombudsman, kog je izabrala skupština, prokomentarisao: „Ljudska prava krše baš oni kojima priroda njihovog posla nalaže da štite ta prava. Za njih su ljudska prava samo parče papira.“

Odluka vrhovnog suda stvara zabunu

Kao da nezakoniti napadi rulje i policije nisu bili dovoljni,  Gruzijski vrhovni sud je nedavno izneo odluku koja je stvorila zabunu o pravima Jehovinih svedoka.

Osmotrimo neke informacije koje stoje iza toga. Političar Guram Šardze je pokrenuo parnicu u kojoj traži poništenje zakonskih sredstava Jehovinih svedoka. Njegova tužba je odbačena 29. februara 2000. Međutim, Šaradze je uložio žalbu i dobio. Za uzvrat, Jehovini svedoci su se obratili vrhovnom sudu. Dana 22. februara 2001, vrhovni sud je doneo odluku protiv Svedoka, uglavnom o zakonskim formalnostima. Vrhovni sud je rasuđivao da se u ustavu konkretno navodi da religije treba da budu registrovane u okviru javnog prava u skladu s jednim još nepostojećim zakonom koji detaljno iznosi informacije o registraciji verskih zajednica. Sud je odlučio da pošto ovaj zakon još ne postoji, Jehovini svedoci ne mogu biti registrovani u bilo kom alternativnom obliku. Međutim, oko  15 drugih zajednica koje podržavaju verske aktivnosti zakonski su registrovane u Gruziji.

U jednom intervjuu za televiziju, gruzijski ministar pravde, Mikheil Sakašvili, rekao je o ovoj odluci vrhovnog suda: „Gledano iz pravnog ugla, ova odluka je veoma nejasna. Mislim da to i nije jedna od uspešnijih stranica u analima vrhovnog suda.“ Zurab Adeišvili, vršilac dužnosti predsednika skupštinskog pravnog odbora Gruzije, rekao je za novinsku agenciju Keston da je „veoma zabrinut“ zbog ove odluke zato što ona „hrabri ekstremne snage u našoj [Gruzijskoj pravoslavnoj] crkvi da ugnjetavaju manjinske religiozne grupe“. Nažalost, Adeišvilijeva zabrinutost se pokazala opravdanom. Nekoliko dana posle donošenja odluke, ponovo je buknulo nasilje protiv Jehovinih svedoka. U toku 2001. godine, Svedoke je napadala rulja, policija i pravoslavni sveštenici i to — 27. februara, 5. marta, 6. marta, 27. marta, 1. aprila, 7. aprila, 29. aprila, 30. aprila, 7. maja, 20. maja, 8. juna, 17. juna, 11. jula i 12. avgusta, 28. septembra i 30. septembra. Ovaj spisak je sve duži.

U toku tog novog talasa progonstva, vrhovni sud je preduzeo jedan neobičan korak i javno objasnio svoju odluku, navodeći: „Nažalost, javnost je pogrešno protumačila to što je vrhovni sud poništio registraciju Zajednice Jehovinih svedoka... Kada je poništena sudska registracija optužene strane, kao jednog zakonskog entiteta u okviru privatnog prava, njihovo pravo na slobodu misli, savesti i veroispovesti nije bilo ni direktno niti indirektno narušeno ili ograničeno. Njihova sloboda da razmenjuju svoja verovanja, bilo sami ili zajedno s drugima, bilo javno ili privatno nije bila ograničena... Sudska odluka nije ograničila pravo optuženih da primaju i distribuišu svoje ideje i  informacije. To nije zabranilo njihovo pravo da u miru održavaju sastanke.“

Hiljade Gruzina izjašnjava se protiv progonstva

Premda izgleda da je ova izjava vrhovnog suda slabo uticala na napade rulje, ohrabrujuće je zapaziti da je hiljade stanovnika Gruzije već osudilo tekuće progonstvo. Osmog januara 2001, Jehovini svedoci su pokrenuli jednu peticiju u kojoj se traži zaštita od napada rulje i pokretanje krivičnog postupka protiv učesnika nasilnih napada na gruzinske građane. U roku od dve nedelje, peticiju je potpisalo 133 375 odraslih osoba iz svih krajeva Gruzije. Uzimajući u obzir da u Gruziji ima samo 15 000 Jehovinih svedoka, ogromna većina potpisnika su verovatno članovi Gruzijske pravoslavne crkve. Ali, 22. januara 2001, peticija je nestala. Šta se desilo?

Tog dana je u kancelariji gruzijskog javnog branioca, Nane Devdariani, održana konferencija za štampu da bi se peticija i formalno objavila. Iznenada su tokom konferencije Vasilij Mkalavišvili i još desetorica upali u kancelariju i pokupili 14 svezaka koje su sačinjavale peticiju. Jedna predstavnica Kavkaskog instituta za mir i demokratiju pokušala je da zaštiti peticiju, ali su napadači nasrnuli na nju. Dok je Mkalavišvili obasipao grdnje, njegovi sledbenici su zgrabili od organizatora 12 od ukupno 14 svezaka i otišli. Jedan strani diplomata koji je sve ovo posmatrao uzviknuo je: „Ovo je prosto neverovatno!“ Na sreću, 6. februara je peticija ponovo bila kod Svedoka i 13. februara 2001. uručena predsedniku Gruzije.

„Svi postupci uznemiravanja... biće krivično gonjeni“

Jehovini svedoci u Gruziji i širom sveta računaju da će gruzijski predsednik preduzeti nešto u skladu s ovom peticijom. Na kraju krajeva, predsednik Ševarnadze je u prošlosti stalno osuđivao proganjanje Jehovinih svedoka. Primera radi, 18. oktobra 1999, predsednik je napade na Jehovine svedoke opisao kao „pogrome“ koji su „nepodnošljivi“. Dana 20. oktobra 2000, predsednik Ševarnadze je jednom članu Vodećeg tela Jehovinih svedoka napisao: „Daćemo sve od sebe da iskorenimo nasilje.“ Zatim je dodao: „Dozvolite mi da vas uverim da će gruzijska vlast biti čvrsto posvećena zaštiti ljudskih prava i slobode savesti.“ Ponovo je 2. novembra 2000. u jednom pismu Komisiji za evropsku bezbednost i saradnju, predsednik Ševarnadze izjavio: „To pitanje [statusa manjinskih religija u Gruziji] takođe je u središtu ozbiljne zabrinutosti u našem narodu i vladi.“ Komisiji je dao sledeće zasiguranje: „Svi postupci uznemiravanja i fizičkog nasilja biće krivično gonjeni, a zločinci će se pozvati na odgovornost pred zakonom.“

Zabrinuti posmatrači iz Evrope i drugih delova sveta nadaju se da će se odlučne reči predsednika Ševarnadzea uskoro i obistiniti. Do tada, Jehovini svedoci širom sveta ustrajno se mole za svoje suvernike u Gruziji dok tamošnji hrabri Svedoci i dalje služe Jehovi uprkos žestokom progonstvu (Psalam 109:3, 4; Poslovice 15:29).

[Fusnote]

[Istaknuti tekst na 24. strani]

„Svi postupci uznemiravanja biće krivično gonjeni, a zločinci će biti pozvani na odgovornost pred zakonom“ (predsednik Gruzije, Edvard Ševarnadze, 2. novembar 2000)

[Istaknuti tekst na 24. strani]

„Nadamo se da će se ova stvar [nasilje nad verskim manjinama] rešiti i da će sve religiozne grupe u Gruziji uživati neograničenu slobodu izražavanja svojih religioznih verovanja“ (David Soumbadze, viši savetnik gruzijske ambasade u Vašingtonu, SAD, 3. jul 2001)

[Okvir/Slika na 20. strani]

NAPADI RULJE SE NASTAVLJAJU

Neuspeh gruzijskih vlasti da osude napadače Jehovinih svedoka izložio je Svedoke daljnjem progonstvu.

Na primer, 22. januara 2001, u oblasti Tbilisija zvanoj Svanetis Ubani, bivši pravoslavni sveštenik Vasilij Mkalavišvili i njegova rulja napali su jedan verski skup od 70 Svedoka. Napadači su udarali, šutirali i napadali drvenim i metalnim krstovima. Jedan napadač je velikim drvenim krstom zamahnuo tako jako iznad glave jednog Svedoka da je pukla poprečna greda. Neki Svedoci su odvlačeni u mračnu prostoriju gde ih je tuklo nekoliko napadača. Stariji Svedoci su terani da trče kroz šibu i pritom su bili udarani pesnicama i krstovima. Dvojica odraslih muškaraca su jurila jednog 14-godišnjaka da bi bespomoćnog dečaka izudarala i išutirala. Jedan 30-godišnji napadač je krenuo na jednog 12-godišnjaka i udario ga po glavi ogromnom gruzijskom Biblijom. U međuvremenu je jedan Svedok istrčao iz kuće da pozove policiju, ali je bio uhvaćen. Rulja je čekićem udarala po njegovom licu sve dok mu se usta nisu napunila krvlju i dok nije počeo da povraća. Najzad se nemilosrdna rulja razišla. Napadači su prošli nekažnjeno.

Ponovo su 30. aprila 2001. Mkalavišvilijevi sledbenici provalili na religiozni sastanak iste skupštine Jehovinih svedoka. Napadači su izvukli Svedoke napolje i tukli ih palicama sa zakovanim ekserima. Zakivci su razderali desno rame, levu ruku, levo stopalo i levi obraz Svedoku po imenu Tamaz. Pored toga, Tamaz je imao pet kopči na glavi zbog jedne duboke rane. Rulja je takođe ispremetala kuću u kojoj je održan sastanak, razlupavši nameštaj, električne uređaje i sve prozore. Zatim su zapalili literaturu Jehovinih svedoka u velikoj logorskoj vatri. Dana 7. juna 2001, Odeljenje za posmatranje ljudskih prava je zvanično zatražilo informacije od gruzijskog ministra unutrašnjih poslova, Kake Targamadze i glavnog tužioca Gruzije, Gija Meparišvili, o koracima preduzetim u krivičnom gonjenju počinilaca ovog i drugih nedavnih napada. Do sada ni protiv jednog počinioca nije pokrenut krivični postupak.

[Okvir na 21. strani]

UČESTVOVANJE POLICIJE

Dana 16. septembra 2000, policija u gradu Marneuli je postavila barikade na puteve da bi sprečila prolazak 19 autobusa u kojima su bili Jehovini svedoci koji su išli na kongres. Na jednoj barikadi su napadači bacali kamenice na autobuse i jednog putnika pogodili u glavu. Nekoliko Svedoka je izvučeno iz autobusa i pretučeno, dok su drugi putnici bili opljačkani. Istovremeno je policija propustila autobuse pune Mkalavišvilijevih sledbenika koji su se nameračili da unište mesto održavanja kongresa. Rulja je zapalila tonu i po religiozne literature. I policija je tukla Svedoke.

Kavkaska novinska agencija je izvestila da će Ministarstvo unutrašnjih poslova ispitati ovaj napad i preduzeti „potrebne mere“. Islednici imaju čvrste osnove da optuže napadače. Gruzijski ustav, član 25. garantuje pravo svih ljudi na javna okupljanja. Međutim, niko od napadača nije gonjen. Pet meseci posle ovog napada, novinska služba Keston je izvestila da je advokat Gurama Šaradze, vođe političkog pokreta „Gruzija iznad svega!“, priznao da je Šaradze uticao na vlasti u Marneuli i Zugdidi da spreče održavanje dva kongresa Jehovinih svedoka.

[Okvir na 21. strani]

GRUZIJSKI USTAV GARANTUJE ZAŠTITU

Gruzijski ustav od 24. avgusta 1995, garantuje slobodu veroispovesti i zaštitu od brutalnih napada, kao što pokazuju i sledeći izvodi:

Član 17. — (1) Čast i dostojanstvo neke osobe su nepovredivi. (2) Mučenje, nehumano, brutalno i ponižavajuće postupanje su nedopustivi.

Član 19. — (1) Svako ima pravo slobode govora, misli, savesti, veroispovesti i verovanja. (2) Zabranjeno je progonjenje nekoga zbog njegovog razmišljanja, verovanja ili religije.

Član 24. — (1) Svako ima pravo da slobodno prima i širi informacije, da iznosi i širi svoje mišljenje usmeno, u pisanoj ili nekoj drugoj formi.

Član 25. — (1) Svako osim članova oružanih snaga, policije i službe bezbednosti ima pravo da drži javne skupove bez oružja bez obzira da li na zatvorenom ili na otvorenom, i to bez prethodno tražene dozvole.

[Okvir na 22. strani]

SVET GLEDA

Kako međunarodna zajednica gleda na neuspeh Gruzije da zaustavi progonjenje Jehovinih svedoka?

Vlade Sjedinjenih Država i Velike Britanije su u zajedničkoj izjavi navele: „Sastanak Jehovinih svedoka je prekinut, veliki broj ljudi je nasilnički maltretiran a drugima je bilo onemogućeno prisustvovanje sastancima. Ambasade Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije veoma su uznemirene ovim i drugim nedavnim ozbiljnim prekršajima nad onima koji u Gruziji koriste svoje pravo verske slobode... Pozivamo vladu Gruzije da ispita ove događaje i pažljivo zasigura uvažavanje religioznih prava svih ljudi.“

Predvodnica delegacije Komiteta parlamentarne saradnje Evropske unije i Gruzije, Ursula Šlajher je navela: „Želim da izrazim svoju zabrinutost u ime delegacije evropskog parlamenta u vezi s poslednjim događanjima u nizu nasilničkih napada na novinare, aktiviste ljudskih prava i Jehovine svedoke... Takvo postupanje smatram sramnim napadom na osnovna ljudska prava na koja se Gruzija obavezala potpisujući Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda.“

Američka komisija za evropsku bezbednost i saradnju napisala je pismo predsedniku Ševarnadzeu u vezi s napadima na Jehovine svedoke: „Poslednji događaji su zaista uznemiravajući i raspiruju strahove da situacija u Gruziji izmiče kontroli. Ukoliko se ništa ne učini, oni koji pozivaju na nasilje nad verskim manjinama biće ohrabreni da nastave s divljanjem. Nadamo se da ćete vi, kao poglavar države, postaviti primer javnosti i gruzijskim službenicima i poslati dve jasne poruke: nedopustivo je bilo kakvo nasilje nad pripadnicima drugih religija, bez obzira na lični stav prema tim religijama; i, osobe koje učestvuju u takvom nasilju — posebno policajci koji potpomažu ili aktivno učestvuju u tim sramnim akcijama — biće zakonski gonjeni do najviše moguće mere.“ Ovo pismo je potpisalo sedam članova američkog kongresa.

Kopredsedavajući Komisije za evropsku bezbednost i saradnju, američki kongresmen Kristofer H. Smit je naveo: „Zašto Gruzija ne podržava slobodu veroispovesti i ljudskih prava kao što je rekla da hoće?... Spaljivanje literature je potpuno suprotno Helsinškom sporazumu i neke od nas iz Komisije podseća na spaljivanje knjiga tokom nacističke ere.“

Privremeni izvršni direktor Odeljenja za posmatranje ljudskih prava u Evropi i centralnoj Aziji napisao je sledeće : „Odeljenje za posmatranje ljudskih prava je veoma zabrinuto zbog mogućeg daljnjeg nasilja, s obzirom na dosije neuspeha gruzijske vlade da osudi počinioce nasilja protiv verskih manjina. Podstičemo vas da odmah zaustavite te napade i da sprovedete pravdu nad onima koji su odgovorni za njih.“

Svet gleda. Da li će Gruzija ispuniti svoje međunarodne obaveze? U pitanju je ugled same Gruzije.

[Okvir na 23. strani]

ŽALBA EVROPSKOM SUDU

Jehovini svedoci su 29. juna 2001, uložili žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u kom su uložili prigovor zbog tekuće neaktivnosti gruzijskih službi za očuvanje reda i mira. Nekoliko dana kasnije, 2. jula 2001, Evropski sud se oglasio. Sudski pisar je napisao da predsednik sudskog veća misli da ovom slučaju „treba dati prioritet“.

[Mapa na 18. strani]

(Za kompletan tekst, vidi publikaciju)

RUSIJA

GRUZIJA

CRNO MORE

TURSKA

[Slika na 18. strani]

13. MAJ 2001. — Porodica Šamo je ostala bez svoje kuće kada je jedan piroman zapalio njihovu kuću

[Slika na 18. strani]

17. JUN 2001. — Đorđi Bagišvili je bio nasilno napadnut dok je prisustvovao sastanku Jehovinih svedoka

[Slika na 19. strani]

11. JUL 2001. — David Salaridze je udaran toljagom po glavi, po leđima i rebrima kad je napadnut za vreme sastanka Jehovinih svedoka

[Slika na 23. strani]

28. JUN 2000. — Piromani su uništili skladište literature Jehovinih svedoka u Tbilisiju

[Slika na 23. strani]

16. AVGUST 2000. — U sudnici u Gidani-Nadzaladvi, jedan sledbenik Vasilija Mkalavišvilija napao je Vorena Šufelta, Jehovinog svedoka iz Kanade

[Izvor slike na 24. strani]

AP Photo/Shakh Aivazov