Zebra — afrički pustolovni konj

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ AFRIKE

HILJADE zebri slobodno trče po afričkim pašnjacima. Njihovi prugasti bokovi poskakuju dok im se debeli grivasti vratovi njišu u ritmu njihovih snažnih pokreta. Zvuk kopita po isušenoj zemlji tutnji stepama. Oblak crvene prašine vitla iza njih i mogu se videti kilometrima daleko. One trče, slobodno i neobuzdano, bez ograničenja.

Kao po nekom nevidljivom signalu, počinju da usporavaju i zatim se zaustavljaju. Tada svojim jakim, čvrstim zubima trgaju suvu travu. Stado je oprezno, povremeno pogleda okolo, oslušne i omiriše vazduh. Nošena vetrom dopire lavova rika i one se unervoze. I te kako poznaju taj zvuk. Uši podižu visoko i prekidaju žvakanje gledajući u pravcu ječeće rike. Osetivši da opasnost nije blizu, saginju svoje glave i nastavljaju da pasu.

Kako sunce postaje sve jače, one se ponovo daju na put. Sada ove pustolove privlači miris vode s reke. Zaustavljaju se na visokom nasipu i zure u spori tok braonkaste reke, frkćući i udarajući kopitama po suvoj prašini. Oklevaju jer su svesne opasnosti koja može vrebati ispod mirne rečne površine. Ali žeđ je jaka i neke se guraju napred. Poslednji put se tiskaju s glavama napred i onda trče do ivice reke. Jedna po jedna se napije i okreće glavu prema otvorenim stepama.

Svečeri se stado polagano kreće kroz veliku travu. Oivičene sjajem zagasito rumenog sunca koje zalazi u pozadini prelepe afričke stepe, zebre izgledaju veličanstveno.

 Prugasta i društvena

Zebrina svakodnevica je uvek ista. Stalna potraga za hranom i vodom drži je u pokretu. Dok pasu po otvorenim stepama, zebre izgledaju čisto i debelo, sa zategnutom ispruganom kožom na mišićavom telu. Zebrine pruge su jedinstvene i kako neki tvrde, ne postoje dve zebre s istim šarama. Njihove upadljive bele i crne pruge izgledaju neobično među drugim životinjama u stepama. Međutim, zebre su lepe životinje i važan su deo afričke divljine.

Zebre su po prirodi veoma društvene. Pojedinci stvaraju čvrste veze koje mogu trajati celog života. Iako u velikom krdu može biti i do nekoliko hiljada životinja, unutar njega postoje mnoge manje porodične zajednice koje se sastoje od pastuva i njegovih kobila. U ovim malim porodičnim zajednicama vlada red zbog striktnog pridržavanja uloge svakog člana. Glavna ženka određuje pravac kretanja porodice. Ona predvodi, a druge ženke sa svojim ždrebadima idu u koloni po jedan u zavisnosti od položaja u porodici. Međutim, ipak je na kraju pastuv taj koji predvodi. Ukoliko on želi da njegova porodica promeni pravac kretanja, on priđe ženki koja predvodi i gurka je u željenom pravcu.

Zebre vole doterivanje te se često mogu videti kako se međusobno češkaju i grickaju za bokove, ramena i leđa. Zajedničko doterivanje izgleda jača veze među životinjama i započinje kad je mladunče staro svega nekoliko dana. Ukoliko nema nekog člana porodice koji bi ih češkao, zebre nalaze olakšanje od svraba valjajući se u prašini ili češkajući svoje telo o drvo, termitnjake ili neki drugi čvrsti predmet.

Borba za opstanak

Zebrin život je pun opasnosti. Lavovi, afrički lovački psi, hijene, leopardi i krokodili smatraju ovu 250 kilograma tešku životinju idealnom prilikom. Zebra može da trči 55 kilometara na sat, ali je grabljivice ponekad kad je nepažljiva uhvate na prepad ili iz potaje. Lavovi čekaju u zasedi, krokodili vrebaju iz mutnih voda, a leopardi leže i čekaju skriveni pod plaštom mraka.

Zebrina odbrana zavisi od budnosti i zajedničke akcije članova krda. Dok noću većina zebri spava, uvek ima nekih koje su budne i koje osluškuju i stražare. Ukoliko zebra zapazi neku grabljivicu koja se primiče, ona zafrkti u znak uzbune celom krdu. Ukoliko je neki član krda bolestan ili star i ne može da prati tempo, često će druge zebre namerno usporiti ili sačekati da ova tromija životinja  ponovo sustigne krdo. Kad pripreti opasnost, pastuv neustrašivo staje između grabljivca i kobila i ugriza ga i udara kopitama da bi krdu pružio vreme za beg.

Ovakva porodična povezanost može se videti iz jednog neverovatnog događaja u afričkoj ravnici Serengeti, čega je očevidac bio prirodnjak Hugo van Lavik. Ispričao je kako je jedan čopor afričkih lovačkih pasa jurio jedno krdo zebri i uspeo da izdvoji jednu ženku, njeno malo mladunče i mladunče staro godinu dana. Dok je ostatak krda odgalopirao, majka i jednogodišnje mladunče su se hrabro borili s psima. Uskoro su psi postali agresivniji i kobila i jednogodišnja životinja su počele da se umaraju. Izgledalo je da je kraj očigledan. Van Lavik se priseća te beznadežne scene: „Uskoro sam osetio kako se zemlja trese i na svoje zaprepašćenje ugledao sam deset zebri koje se brzo primiču. Trenutak kasnije ova grupa zebri je napravila gust krug oko majke i njena dva mladunčeta i svi zajedno čvrsto se držeći odgalopirali u pravcu odakle je došlo onih deset. Psi su ih jurili oko 50 metara, ali pošto nisu uspeli da se probiju kroz grupu na kraju su odustali.“

Odgajanje porodice

Ženka je zaštitnički raspoložena prema svom novorođenom ždrebetu i isprva ga  drži podalje od ostalih članova krda. Tokom tog perioda izdvojenosti, novorođenče stvara blisku vezu sa svojom majkom. Ždrebe pamti jedinstveni raspored belih i crnih pruga svoje majke. Zato će prepoznati njen zov, miris i njene šare i neće prihvatiti nijednu drugu ženku.

Ždrebad se ne rađaju s upadljivim belim i crnim prugama kao što to imaju njihovi roditelji. Njihove pruge su crvenkastobraon i tek će se s godinama pretvoriti u crne. U većim krdima se ždrebad iz različitih porodičnih grupa okupljaju radi igre. Oni trče i jure jedni druge, šutirajući se i trčeći između odraslih koji ponekad prihvataju igru. Galopirajući svojim tananim nogicama, ždrebad se zanimaju jureći ptice i druge male životinje. Dugih, vitkih nogu, velikih crnih očiju i sjajne meke kože, mladunčad zebre su prekrasne male životinje koje su pravo uživanje za oči.

Divlja i lepa

Danas se još uvek mogu videti velika krda zebri koje trče neobuzdano i slobodno po ogromnim zlaćanim pašnjacima Afrike. To je nezaboravan prizor.

Ko bi mogao poreći da je zebra sa svojim jedinstvenim crno-belim šarama, snažnom porodičnom privrženošću i pustolovnim i slobodnim duhom, jedno veličanstveno i prelepo stvorenje? Saznanje o jednoj takvoj životinji odgovara na pitanje postavljeno pre hiljade godina: „Ko je zebre pustio na slobodu?“ (Jov 39:5, NW). Odgovor je jasan. To je Dizajner svih živih bića, Jehova Bog.

[Okvir na 14. strani]

Zašto zebra ima pruge?

Oni koji veruju u evoluciju nailaze na problem kako da objasne zebrine pruge. Neki misle da one služe kao sredstvo za upozorenje. Međutim, očigledno je da lavovi i druge velike grabljivice nisu nimalo zaplašeni zebrinim prugama. Drugi navode da pruge služe za privlačenje suprotnog pola. Međutim, budući da sve zebre imaju slične pruge i te pruge nisu svojstvene samo jednom polu, izgleda da to nije tako.

Još jedna teorija jeste da ove crno-bele pruge pomažu u ublažavanju vreline afričkog sunca. Ali zašto onda i druge životinje nemaju pruge?

Jedna preovladavajuća teorija je da su se kod zebre razvile pruge kao vid kamuflaže. Naučnici su otkrili da vrelina koja se diže sa afričkih stepa stvarno iskrivljuje i zamagljuje zebrine obrise, čineći da se teško vidi iz daljine. Međutim, ova kamuflaža na daljinu je od slabe koristi, budući da lavovi, glavni zebrini neprijatelji, napadaju samo iz blizine.

Takođe se tvrdi da masa prugastih zebri u stampedu zbunjuje lavove koji su u napadu, i tako ih sprečava da se usredsrede na pojedinačne životinje. Ali u stvarnosti, studije o divljim životinjama pokazuju da su u lovu na zebre lavovi isto tako vešti i uspešni kao i u lovu na druge životinje.

Ovo pitanje još više zbunjuje činjenica da pruge katkad stvaraju zebri probleme. Po noćnom nebu obasjanom mesečinom, crno-bele pruge čine zebru vidljivijom od drugih jednobojnih životinja. Budući da lavovi love uglavnom noću, ovo je za zebru izgleda očigledan nedostatak.

Stoga, odakle zebri njene pruge? Ključ za razumevanje nalazi se u sledećoj jednostavnoj izjavi: „Sve [je] to ruka Jehovina stvorila“ (Jov 12:9). Da, Stvoritelj je čudesno opremio za život stvorenja na zemlji koja je konstruisao s različitim svojstvima i osobinama koje čovek s razlogom ne može u potpunosti shvatiti. Čudesan dizajn živih bića služi još jednoj svrsi. On u ljudskim srcima izaziva sreću, zadovoljstvo i uživanje. Zaista, lepota stvarstva je danas mnoge potakla da osećaju ono što je David nekada davno osećao: „Mnogo li je dela tvojih, Jehova! sva si ih ti mudro uredio. Puna je zemlja blaga tvoga!“ (Psalam 104:24).