Brak treba da bude trajna veza

SUDEĆI po završetku mnogih filmova, brak je jedan privlačan cilj. Često se desi da čovek i žena napokon budu zajedno, venčaju se i žive „srećno do kraja života“. Na filmovima je tu obično kraj priče.

U stvarnosti, venčanje nije kraj već početak jednog novog zajedničkog života. I kao što stoji u Propovedniku 7:8, nadamo se da će ’kraj stvari biti bolji nego početak‘ (DK).

Trajna veza

Potrebna je dalekovidost. Brak mora imati čvrste temelje da bi trajao i da bi donosio zadovoljstvo. Inače stres nakon venčanja može biti veći nego stres pre venčanja. Hrišćanin ne može ući u brak razmišljajući: ’Ako ne ide, uvek mogu da se razvedem.‘ Brak treba smatrati trajnom vezom.

Isus je objasnio da brak treba da bude trajan kada je odgovorio na pitanje u vezi s tim da li je ispravno razvesti se. On je rekao: „Zar niste čitali da ih je onaj koji ih je stvorio od početka načinio kao muško i žensko i reče: ’Zato će čovek ostaviti svog oca i majku i prionuće uz svoju ženu, i njih dvoje biće jedno telo‘? Tako nisu više dvoje, nego jedno telo. Dakle, što je Bog sastavio u jaram, neka nijedan čovek ne rastavlja“ (Matej 19:4-6).

Posle venčanja

S pravom se kaže da je u životu jednog hrišćanina ili hrišćanke brak po važnosti odmah iza predanja Bogu. Predanje veže osobu uz Stvoritelja zauvek, a krštenjem se to javno pokazuje. Brak je javna objava da ćemo biti odani toj drugoj osobi — i to zauvek. Nezamislivo je da se neko preda Bogu ili da sklopi brak a da to ne bude potpuno bezuslovno. Prema tome, dobro je da oni koji razmišljaju o braku pažljivo ispitaju verovanja, ciljeve, stavove i karakter svog potencijalnog bračnog druga.

Važno je da osoba, dok se priprema za venčanje, bude ljubazna, obzirna i spremna na saradnju. Te osobine su još važnije posle venčanja da bi brak bio uspešan. Mladenci su zaljubljeni, ali posle venčanja treba zadržati na umu da u svakodnevnom životu ljubav „ne traži sopstvene  koristi“. Kada se ljubav iz godine u godinu neguje, ona „nikad ne zataji“ (1. Korinćanima 13:5, 8). Uz postojanu ljubav, lakše će se pokazivati i osobine kao što su dugotrpljivost, ljubaznost, dobrota, blagost i samokontrola — koje predstavljaju plod Božjeg duha. Ove osobine su neophodne za uspešan brak (Galatima 5:22, 23).

Teži deo braka jeste u tome da se i dalje pokazuju takve osobine nakon venčanja. Međutim, tajna uspeha u pokazivanju tih dobrih osobina glasi: volite osobu s kojom ste se venčali, i budite spremni da se žrtvujete.

Isus je rekao da se najveća zapovest za ljude sastoji u tome da vole Jehovu, i da je druga zapovest po važnosti sledeća: „Voli svog bližnjeg kao samoga sebe“ (Matej 22:39). Za onoga ko je u braku, najbliži bližnji je njegov bračni partner, jer ništa na svetu ne može sjediniti dve osobe kao brak.

 Međutim, fizičko sjedinjenje samo po sebi nije garancija da će postojati i emocionalna harmonija. Sjedinjenje dva tela nije uvek i sjedinjenje dva uma. Da bi seksualno sjedinjenje donelo maksimum zadovoljstva, mora postojati i ono drugo — sjedinjenje osećanja i ciljeva. U većini slučajeva, žrtvovanje za drugu stranu je cena koju treba platiti da bi brak bio uspešan. Ko treba da pravi takve žrtve? Muž? Žena?

Iskazujte ljubav i čast

Božja Reč zapoveda: „Prednjačite u pokazivanju časti jedan drugome“ (Rimljanima 12:10). Ako ste u mogućnosti, žrtvujte se i pre nego što bračni drug to zatraži od vas. Konačno, ono što dobijemo nakon što više puta zatražimo već je izgubilo deo svoje vrednosti. Umesto toga, oba partnera u braku treba da neguju naviku da preuzimaju inicijativu u iskazivanju časti drugome.

Na primer, muževima se zapoveda da ženama ’dodeljuju čast kao slabijem, ženskom sudu, da njihove molitve ne naiđu na prepreku‘ (1. Petrova 3:7). Ako muž ne bi dodeljivao čast svojoj ženi, to bi se nepovoljno odrazilo čak i na njegove molitve Bogu. Međutim, šta znači iskazivati čast svojoj ženi? To znači da muž treba uvek da je uvažava, da sluša njeno mišljenje, da joj dopušta da uglavnom ona prva bira u raznim stvarima. A žena može iskazivati čast mužu na isti taj način, naprežući se da kao pomoćnica sarađuje s njim (Postanje 21:12; Poslovice 31:10-31).

Božja Reč kaže: „Muževi treba da vole svoje žene kao svoja tela. Ko voli svoju ženu voli samog sebe, jer niko nikada nije omrznuo svoje telo; nego ga hrani i neguje, kao i Hrist skupštinu.“ Koliku je ljubav Isus imao prema svojim sledbenicima? Bio je spreman da umre za njih. Biblija takođe kaže: „Neka i svaki pojedini od vas [muževa] tako voli svoju ženu kao samog sebe“ (Efešanima 5:28-33). A ženama Božja Reč kaže da „vole svoje muževe... da budu podložne svojim muževima, tako da se o Božjoj reči ne bi govorilo pogrdno“ (Titu 2:4, 5).

Ostavite mesta za greške

Pošto su svi ljudi nesavršeni od samog rođenja, oni će praviti greške (Rimljanima 3:23; 5:12; 1. Jovanova 1:8-10). Ali umesto da veličate greške, držite se biblijskog saveta: „Pre svega, imajte žarku ljubav jedan prema drugome, jer ljubav pokriva mnoštvo greha“ (1. Petrova 4:8). Manje greške je najbolje zaboraviti, preći preko njih. To možemo uraditi i s krupnijim greškama. U Kološanima 3:12-14 stoji: „Obucite se u samilosnu nežnu naklonost, ljubaznost, poniznost, blagost i dugotrpljivost. Podnosite jedan drugoga i spremno opraštajte jedan drugome ako neko ima razlog za pritužbu na nekoga. Baš kao što je Jehova dragovoljno oprostio vama, tako činite i vi. A pored svega toga, obucite se u ljubav, jer je ona savršena veza jedinstva.“

Koliko često treba da opraštamo uobičajene greške i mane svom bračnom drugu? Petar je pitao Isusa: „’Gospode, koliko puta može moj brat da mi sagreši, a ja da mu oprostim? Do sedam puta?‘ Isus mu reče: ’Ne kažem ti do sedam puta, nego do sedamdeset i sedam puta‘“ (Matej 18:21, 22). Pošto je Isus ovo rekao u vezi s onima koji nisu u braku, koliko je više opraštanja potrebno između bračnih partnera!

Iako brak kao institucija u zadnjim godinama doživljava mnoge napade, on će na kraju ipak preživeti zato što ga je osnovao Bog, a sve što on odredi je ’veoma dobro‘ (1. Mojsijeva 1:31, DK). Brak neće postati staromodan. On može biti uspešan, posebno u slučaju onih koji poštuju i slušaju Božje zapovesti. Međutim, izazov se sastoji u sledećem: hoće li se dve osobe držati obećanja koje su dale na dan venčanja, naime da će voleti i paziti jedno drugo? To stvarno može biti teško i moraćete da se snažno borite da biste na kraju uspeli. Ali krajnji ishod je vredan svakog truda!

[Okvir na 10. strani]

RAZVOD I RAZDVAJANJE

Bog, kao Osnivač braka, uredio je brak tako da to bude trajna zajednica. Međutim, da li postoji biblijski razlog da se neko razvede od svog bračnog druga — i razlog koji dopušta nekome da ponovo stupi u brak? Isus je govorio o toj stvari kada je rekao: „Kažem vam, ko se razvede od svoje žene, osim zbog bluda, i oženi se drugom, čini preljubu“ (Matej 19:9). Seksualno neverstvo bračnog druga jedini je temelj za razvod koji dopušta nedužnom bračnom drugu da ponovo stupi u brak.

Pored toga, reči koje su u Bibliji zapisane u 1. Korinćanima 7:10-16, pokazuju da je dozvoljeno i razdvajanje, premda se bračni drugovi ohrabruju da ostanu zajedno. Neki pokušavaju sve što mogu ne bi li spasli svoj brak, ali zatim zaključe da nemaju izbora nego da se razdvoje. Koji su prihvatljivi biblijski razlozi za takav korak?

Neko namerno ne izdržava porodicu. Kada se oženi, muž prihvata odgovornost da se stara o svojoj ženi i deci. Čovek koji namerno ne obezbeđuje osnovne materijalne stvari za život „odrekao se vere i gori je od onoga bez vere“ (1. Timoteju 5:8). U tom slučaju je razdvajanje moguće.

Još jedan razlog je ekstremno fizičko zlostavljanje. Prema tome, ako muž često fizički zlostavlja svoju ženu, žrtva može da se razdvoji (Galatima 5:19-21; Titu 1:7). ’Jehova mrzi onoga ko voli nasilje‘ (Psalam 11:5).

Daljni razlog za razdvajanje jeste apsolutno ugrožavanje duhovnosti vernika — ugrožavanje njegovog odnosa s Bogom. Kada vernik zbog protivljenja svog bračnog druga, u šta možda spada i fizičko ograničavanje, nikako ne može da se angažuje u čistom obožavanju i zbog toga je u opasnosti njegova duhovnost, u tom slučaju neki vernici ustanove da je neophodno da se razdvoje a (Matej 22:37; Dela apostolska 5:27-32).

Međutim, ako se neko u takvim okolnostima razvede, ne bi bio slobodan da uđe u novi brak. Prema Bibliji, jedini opravdani razlog za razvod, i za novi brak jeste preljuba ili „blud“ (Matej 5:32).

[Fusnota]

[Slika na 9. strani]

Na brak treba gledati kao na trajnu vezu

[Slika na 10. strani]

Isus je rekao da treba da oprostimo „sedamdeset i sedam puta“