Pogled u svet

Destruktivni napadači

„Invazivni ’stranci‘ svetsku ekonomiju godišnje koštaju verovatno na stotine milijardi dolara, a oni isto tako šire bolesti i izazivaju obimno ekološko uništavanje“, stoji u novinama International Herald Tribune. Brojne biljke i životinje koje su bezopasne u svom domaćem okruženju prenose se, svesno ili nesvesno, na nova područja. Na primer, zmije iz jedne vrste koja živi na drveću i koja je odomaćena u Australiji i Indoneziji, potpuno su uništile šumske ptice na Guamu i šire se preko Pacifika — ponekad tako što se kriju u avionskom prostoru za točkove. Alga iz porodice Caulerpa taxifolia i južnoamerički vodeni zumbul, pojavili su se u drugim ekosistemima, uništavajući tamošnji pomorski i vodeni život na ogromnim prostranstvima. Trava za terene za golf, koja je iz Sjedinjenih Država uvezena u Kinu, sada nekontrolisano raste, dok kineske dugoroge bube, prenesene u drvenim paletama, uništavaju severnoameričke šume. U druge vrste koje su se pokazale kao destruktivne spadaju i indijski mungos, zebrasta dagnja, somotsko drvo, nilski grgeč, severnoamerička siva veverica, hodajući som, i ružičasti vučji puž, kao i ludi mravi.

 Kozmetika za decu

Kozmetičke firme u Japanu nude kolekciju koja je napravljena specijalno za decu, izveštava The Japan Times. Prateći talas kozmetičkog ludila koji je zahvatio tu zemlju, devojčice masovno odlaze u robne kuće da bi kupile artikle kao što su svetlucavi karmin i providna maskara, oponašajući svoje omiljene pevačke idole. Ranije su deca stavljala karmin samo u igri. Danas se sve više dece šminka, i ona žele da znaju kako se šminka može upotrebiti da bi se istakle ili prikrile neke crte lica. Urednik jednih dečjih novina je primetio: „Prošlo je vreme onih koji imaju kompleks niže vrednosti. Današnja deca su svesnija svojih slabosti u nižem uzrastu nego generacije pre njih.“ Međutim, jedna firma ne sledi taj trend, i kaže: „Za japansku kulturu nije svojstveno da deca koja idu u osnovnu i srednju školu koriste kozmetiku. Zbog društvenog morala, mi nećemo proizvoditi kozmetiku (za njih).“

„Sindrom dece koju drmusaju“

Drmusanje bebe za ruke, noge ili ramena može izazvati ozbiljne zdravstvene probleme, izveštavaju meksičke novine El Universal. „Neki lekari smatraju da su mnoga deca koja imaju poremećaje u učenju žrtve sindroma dece koju drmusaju.“ Prema rečima pedijatra Huana Hozea Ramosa Suareza, „iako ne postoje spoljašnji znakovi zlostavljanja, ova trauma može izazvati krvarenje u mozgu i oštećenje mozga“. On dodaje da to takođe dovodi do gubitka sluha, slepila, povreda kičme, paraliza, grčeva, pa čak i smrti. To je zbog toga što je glava malog deteta relativno teška, dok vratni mišići nisu toliko jaki i ne mogu izdržati pritisak drmusanja. Istina, dečji plač može stvarno iritirati. Ali da bi pomogle starateljima, ove novine predlažu „tri jednostavna koraka za koja je potrebno manje od minute: (1) zastanite, (2) sednite, i (3) opustite se. Kontrolišite svoje emocije umesto da svoj gnev iskalite na detetu“. Zatim se pozabavite onim što tera bebu na plač — možda je treba nahraniti ili promeniti pelene — ili uradite nešto što će je smiriti i zabaviti.

Da li gondola odlazi sa scene?

„Drevni zanat graditelja gondola u Veneciji suočava se s laganom smrću“, kažu novine The Independent iz Londona. „U budućnosti će gondole praviti amateri koji ne mare za tradiciju, materijale i umeće — što obeležava istoriju jednog od najzanimljivijih gradova na svetu.“ Umetnosti pravljenja tih čuvenih čamaca, za koju se zna da postoji od 11. veka, preti opasnost od izumiranja, „zato što je prekinut stari sistem prenošenja zanata sa oca na sina ili s majstora na šegrta“. Za to su odgovorni visoka cena rada i činjenica da mladi Venecijanci nisu spremni da provedu 20 godina u učenju tog zanata. Zato izgleda da niko neće zameniti sadašnjih nekoliko izuzetnih majstora kada oni odu u penziju. Potrebno je 500 sati rada da bi se napravila gondola, koja se od drugih čamaca razlikuje po tome što je njena leva strana šira od desne, što se izbalansira težinom gondolijera i njegovog vesla. Ovaj asimetričan dizajn omogućuje gondolijeru da uspešno plovi i najužim kanalima Venecije.

Piratstvo u porastu

„Piratstvo napreduje bolje nego ikada“, izveštavaju francuske novine Valeurs Actuelles. U zadnje dve godine broj piratskih napada se više nego udvostručio. Situacija je posebno opasna u jugoistočnoj Aziji, gde se zbog ekonomske krize najsiromašniji okreću kriminalu. Ali piratstvo je u porastu i na obalama Afrike i Južne Amerike. Prema rečima Eduara Berlea, predstavnika Glavnog odbora francuskih brodovlasnika, „godine 1998. gubici su iznosili 16 milijardi dolara. Neki brodovi potpuno nestanu, zajedno s tovarom. Oni budu oteti i sakriveni, a zatim se ponovo pojave u osumnjičenim lukama pod zastavom zemlje u kojoj mogu imati izvesne olakšice“. Pirati, koji koriste brze čamce i savremenu opremu za komunikaciju, veoma su naoružani i sve su nasilniji.

Mlade pijanice

„Mladi u Evropi opijaju se u sve nižem uzrastu i sve češće“, izveštavaju nemačke novine Süddeutsche Zeitung. Nedavno je ministrima zdravlja zemalja Evropske unije skrenuta pažnja na ovaj alarmantni trend. Koliko je ozbiljan taj problem? Jedna studija iz 1998. godine pokazala je da, na primer, u nekim zemljama između 40 i 50 posto 15-godišnjih dečaka redovno piju pivo, dok u Engleskoj, Škotskoj i Velsu devojčice tog uzrasta nadmašuju dečake u konzumiranju vina i alkoholnih pića. U Danskoj, Finskoj i Velikoj Britaniji više od polovine 15-godišnjaka bilo je potpuno pijano više puta. Svake godine alkohol je takođe odgovoran za smrt nekoliko hiljada osoba između 15 i 29 godina u zemljama Unije. Savet ministara je preporučio edukaciju što se tiče alkohola, kako bi mladi znali koje su posledice opijanja.

Smrtni slučajevi zbog pušenja — korisni za ekonomiju?

„Službenici kompanije Filip Moris u Češkoj Republici distribuišu jednu ekonomsku analizu u kojoj se zaključuje da... prerana smrt pušača doprinosi smanjenju medicinskih izdataka“, kaže The Wall Street Journal. „U tom izveštaju, koji je naložio ovaj proizvođač cigareta... sabiraju se ’pozitivni učinci‘ pušenja na nacionalni prihod, u šta spadaju prihodi od poreza na promet i drugih poreza na cigarete i ’ušteda od zdravstvene nege zbog rane smrtnosti‘.“ Ovaj članak dodaje: „Upoređujući troškove i koristi, izveštaj zaključuje da je država u 1999. godini od pušenja imala neto dohodak od 5,82 biliona kruna (147,1 milion dolara).“ Brzo je usledio protest na ovaj izveštaj. „Duvanske kompanije su poricale da cigarete ubijaju ljude. Sada se hvale time“, napisala je jedna novinarka. Ekonomista Kenet Varner je rekao: „Ima li još neka kompanija koja bi se hvalila da zarađuje novac za državnu blagajnu tako što ubija svoje mušterije? Ne pada mi na pamet nijedna.“ Kompanija Filip Moris je sledeće nedelje objavila izvinjenje. „Svesni smo da ovo nije bila samo užasna greška, već nešto potpuno neispravno“, rekao je potpredsednik Stiven S. Pariš. „Nije dovoljno samo reći da je to bilo totalno neumesno.“

Pomoći deci da ne budu toliki materijalisti

Deca su „san trgovaca“, pošto čak i dok su mala postaju „neobuzdani potrošači“, izveštavaju kanadske novine Globe and Mail, „i ništa ne uspeva da zaustavi taj trend“. Međutim, tim profesora s Medicinskog fakulteta na Univerzitetu Stanford, smatra da je iznašao rešenje: šestomesečni nastavni plan koji ima cilj da deci pomogne i da smanje gledanje televizije i da budu izbirljivija u pogledu onoga što gledaju. Na kraju školske godine, deca koja su učestvovala u ovom programu imala su mnogo manju želju da od svojih roditelja traže nove igračke. Prema novinama Globe, „prosečno dete godišnje vidi 40 000 reklama, u odnosu na 20 000 godišnje u 1970-im“.