Turizam — svetska industrija

Od dopisnika Probudite se! s Bahamskih ostrva

KADA ste sebi zadnji put rekli: ’Treba mi odmor?‘ Možda ste osećali da jednostavno morate pobeći od svakodnevnih stresova. Da li ste ikada išli na odmor na neko udaljeno mesto? Razmislite o sledećem: pre samo nešto više od jednog veka, većina ljudi na zemlji nije redovno išla na odmor. Pored toga, većina je ceo život provela u krugu od nekoliko stotina kilometara od svog mesta rođenja. Putovanja u daleka mesta radi užitka ili obrazovanja bila su privilegija veoma male grupe avanturista ili bogatih ljudi. Ali danas, stotine hiljada ljudi prođe uzduž i popreko svoju zemlju pa čak i svet. Kako je došlo do ove promene?

Milioni ljudi su posle industrijske revolucije bili uključeni u proizvodnju robe i pružanje usluga. Tako su ostvarivane veće zarade i na kraju raspoloživi prihod. Daljnji industrijski skok je takođe doveo do usavršavanja mašina koje su preuzele veliki deo radno intenzivnog posla. Zbog toga su mnogi imali više slobodnog vremena. Zbog pomenutih faktora, sredinom ’90-ih godina 20. veka, pojavila su se pristupačnija sredstva masovnog transporta i to je otvorilo granice za turizam. Zatim, nova sredstva masovne komunikacije stimulisala su želju za putovanjem unoseći slike udaljenih mesta u kuće ljudi širom sveta.

To je dovelo do naglog širenja svetske industrije turizma. Svetska turistička organizacija (STO) predviđa da će do 2020. broj ljudi koji putuju po svetu porasti sa 613 miliona koliko ih je bilo 1997. godine na 1,6 milijardi, i trenutno bez izgleda na usporavanje. Ovaj porast u potražnji propraćen je odgovarajućim porastom poslova, odmarališta i zemalja koje turistima nude svoje objekte.

Mnoge zemlje se uključuju na tržište turizma

Turizam je u savršenim okolnostima uređenje u kome sve uključene strane imaju koristi. Korisnik beži od svoje uobičajene rutine i mažen je, zabavljan, odnosno poučavan. Ali šta dobija onaj ko pruža usluge? Međunarodni turizam je raspoloživi izvor deviza. Većini zemalja trebaju devize da bi platile robu i usluge koje moraju da uvezu.

U stvari, jedan izveštaj STO je naveo: „Međunarodni turizam donosi najveću zaradu na svetu i on je važan činilac u platnom bilansu mnogih zemalja. Devizni primici od međunarodnog turizma 1996. iznosili su 423 milijarde dolara, nadmašujući tako izvoz naftnih proizvoda, motornih vozila, telekomunikacione opreme,  tekstila ili bilo kog drugog proizvoda ili usluge.“ Isti izveštaj je naveo: „Turizam je svetska industrija koja najbrže raste“, i predstavlja „čak i 10 posto ukupnog svetskog prihoda.“ Nije ni čudo što je većina zemalja, sada čak i neke zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza, uključena ili žuri da bude uključena u međunarodnu industriju turizma.

Vladin prihod od turizma koristi se za poboljšanje infrastrukture, za viši standard obrazovanja i zadovoljavanje drugih važnih nacionalnih potreba. Praktično sve države su zainteresovane da njihovi stanovnici imaju neko zaposlenje. Radna mesta koja nudi turizam pomažu u udovoljavanju ovoj potrebi.

Da bismo prikazali koliki uticaj turizam može imati na privredu jedne zemlje, osmotrićemo primer Bahamskih ostrva, jedne ostrvske državice koja se nalazi na ulazu u Meksički zaliv, između Floride u SAD i ostrva Kube. Bahamska ostrva nemaju razvijenu komercijalnu poljoprivredu i gotovo nikakve industrijske sirovine. Ali zato imaju toplo vreme, besprekorno čiste tropske plaže, mali broj od oko četvrtine miliona prijateljski raspoloženih stanovnika, i nalaze se blizu Sjedinjenih Država. Sve ove prednosti omogućuju uspeh industrije turizma. Ali šta je sve potrebno da bi turisti imali prijatan i bezbedan odmor?

Zadovoljiti savremene turiste

Kada je međunarodni turizam započeo, posećivanje neke strane zemlje je bilo dovoljno retko i nije bilo problema u zadovoljavanju mnogih putnika — i to uprkos tadašnjim poteškoćama u putovanju. Međutim, sredstva masovne komunikacije danas mnogima omogućuju da na televiziji vide daleka mesta, a da se ne odriču udobnosti svoje kuće. Odmarališta zato imaju izazov da od jedne stvarne posete naprave izvanredno iskustvo a da ujedno pruže udobnosti koje posetilac ima kod kuće ili još bolje. Pored toga, pošto mnogi turisti često putuju, onda postoji i jedna globalna konkurencija među turističkim mestima.

Tako nastaju neobične atrakcije i odmarališta. Osmotrite, na primer, jedan veoma veliki luksuzni hotel na Bahamskim ostrvima. „Hotel je osmišljen da vas obori s nogu“, kaže Beverli Sonders, direktorka za organizovanje aktivnosti u hotelu. „Ali mi nastojimo da odemo još dalje. Mi želimo da vas s nogu obori i kontakt s lokalnim stanovništvom.“ Kako ovakva odmarališta udovoljavaju potrebama gostiju?

Iza scene odmarališta

„Kada su naši objekti od 2 300 soba puni, tada ima negde između 7 500 i 8 000 gostiju kojima treba istovremeno udovoljiti“, kaže Beverli. „Organizovanje smeštaja i prehrane je ogroman izazov. Organizacija koja je potrebna da bi se udovoljilo potrebama svih tih gostiju jeste poput upravljanja jednim malim gradom, ali s dodatnim izazovima. Moramo imati dovoljno hrane koju su gosti navikli da jedu kod kuće. Ali, ukoliko želimo da im odmor bude nezaboravan, tada im moramo ponuditi egzotične obroke i razonodu. U mnogim odmaralištima 50 posto osoblja ili čak i više obavlja usluge vezane za obroke i piće.“

Pa ipak, kao što I. K. Pradan zapaža u svojim esejima pod nazivom „Društveno-kulturni uticaj turizma u Nepalu“, „od svih činilaca koji utiču na pravo zadovoljstvo i uživanje na putovanju, ne postoji nijedan činilac toliko važan kao što je ophođenje lokalnog stanovništva prema gostima i osećaj da su gosti bezbedni“.

Kako uspešna turistička odmarališta širom sveta uspevaju da u što većoj meri zadovolje svoje goste na pomenutim područjima? „Treniranjem, unapređivanjem željenog ponašanja, obučavanjem, ispravljanjem — beskrajnim traganjem za konstantno  visokim nivoom usluga“, odgovara jedan rukovodilac koji nadgleda obučavanje za jedno ugledno odmaralište na Bahamskim ostrvima. „Većina Bahamaca su po prirodi dobroćudni ljudi. Ali, veliki je izazov biti na poslu sve vreme pristupačan, prijatan i nasmejan. Zato kod onih koje obučavamo usađujemo potrebu da svojoj ulozi priđu s profesionalizmom koji karakteriše jednog lekara, advokata ili agenta osiguravajućeg društva. Pri tom koristimo striktne međunarodne standarde za svaku delatnost koja sačinjava jedno celokupno turističko iskustvo. Što napornije kao tim radimo na postizanju ovih standarda, to će poslovi bolje teći i biće konstantno na jednom visokom nivou.“

Druga strana medalje

Da li ste prilikom putovanja ustanovili da uprkos detaljnom planiranju uvek izgleda postoje neki troškovi koje niste predvideli? I oni koji vam pružaju turističke usluge imaju isto iskustvo.

„Industrija turizma može doneti mnoge koristi našem društvu u razvoju“, primećuje ranije citirani Pradan. Međutim, on zapaža da bez odgovarajućih mera „mogu iskrsnuti i nepopravljivi socijalni problemi“. On dodaje: „Moramo biti adekvatno pripremljeni tako što ćemo biti dovoljno svesni različitih uticaja savremenog turizma.“ Na koje je to probleme ukazivao?

„Države koje pružaju usluge velikom broju turista gotovo uvek doživljavaju ozbiljno, i neželjeno, razvodnjavanje tradicionalnog načina života. Na nekim mestima nestaje lokalna kultura.“ Ovako Kordel Tompson, jedan visoki funkcioner Ministarstva turizma na Bahamskim ostrvima, opisuje jednu uobičajenu neželjenu pojavu. Tompson ponosno govori o svim koristima koje turizam donosi njegovoj zemlji. Međutim, on priznaje da živeti u zemlji u kojoj broj turista stalno nadmašuje broj domaćih stanovnika — ili predstavlja njegov veliki deo — dovodi do mnogih nepredviđenih posledica.

Primera radi, neki koji rade s turistima na kraju počnu zamišljati, naravno pogrešno, kako je posetilac neprestano na odmoru. Domaćin može pokušavati da oponaša taj umišljeni način života. Drugi su pogođeni na drugačiji način. Provodeći veliki deo svog slobodnog vremena u turističkom odmaralištu, oni naposletku odbacuju svoj tradicionalni način života. Ponekad se turistički objekti toliko dopadnu stanovništvu da na kraju društveni centri izvorne kulture slabe, a u nekim mestima izumiru.

Mnoga popularna međunarodna turistička mesta su na udaru dva suprotna uticaja. Oni rado prihvataju korisne prihode od velikog broja posetilaca. Ali, posrću pod teretom društvenih problema koje stvaraju poslovi osmišljeni da zadovolje nedozvoljene žudnje turista.

Održiv turizam

Zbog toga što neke od najvećih koristi savremenog turizma dovode do posledica koje prete njegovom sopstvenom opstanku, često se može čuti izraz „održiv turizam“. To pokazuje da su neki uvideli da kratkotrajne koristi od nekih profitabilnih turističkih usluga prete da ubiju ’kokošku koja nosi zlatna jaja‘. Pažnja se mora pokloniti nekim teškim pitanjima ukoliko se želi održati ovaj vid industrije.

Uticaj turizma na okolinu, zatim na izvornu kulturu i spojivost ciljeva profitno orijentisanih odmarališta i ogromnih odmarališnih centara s nacionalnim ciljevima zemalja domaćina — jesu samo neke od stvari koje su u igri, a koje moraju da se dovedu u ravnotežu u predstojećim danima. Odnedavno i zabrinutost zbog sigurnosti i bezbednosti uzima ozbiljan danak od industrije putovanja, i pažnja se mora pokloniti i tim činiocima. Ostaje da se vidi kako će to uticati na razvoj savremenog turizma na duge staze.

Kad sledeći put odlučite da pobegnete od svega i da se opustite u nekom odmaralištu koje je daleko od vašeg mesta boravka, možda nećete uzeti zdravo za gotovo ovu vrstu svetske industrije — domaći i međunarodni turizam.

 [Slika na celoj 15. strani]