Mladi pitaju...

Šta ako naiđem na nekog iz škole?

„Odlazak u školu u ponedeljak bio je pravo mučenje. Da me je bilo ko od mojih drugara video, složio bih neku priču. Na primer, rekao bih drugovima da sam skupljao novac za Radničku stranku“ (Džejms, Engleska).

„U školi bi me ismevali oni koji su me videli. Bila sam pod velikim pritiskom“ (Debora, Brazil).

ZAŠTO su se ovi tinejdžeri tako plašili da će ih videti njihovi drugovi? Da li su bili upleteni u neki oblik nezakonitog postupanja? Upravo suprotno, bili su uključeni u najplemenitije i najvažnije delo koje se danas vrši na zemlji. Obavljali su delo koje je Isus zapovedio da se čini, kad je rekao: „Idite dakle i stvarajte učenike od ljudi iz svih nacija... učeći ih da drže sve što sam vam zapovedio“ (Matej 28:19, 20).

Prema jednoj Galupovoj anketi u SAD, preko 90 posto tinejdžera veruje u Boga. Oko polovina njih svake sedmice ide u crkvu. Iako su mnogi uključeni u crkvene aktivnosti kao što je pevanje u horu, ipak mali broj njih govori o Bogu sa svojim školskim drugovima. Međutim, Jehovini svedoci su širom sveta poznati po svom propovedanju od vrata do vrata. Hiljade mladih Svedoka učestvuje u tom delu.

Ukoliko si Svedok a mlada si osoba, nesumnjivo i ti već učestvuješ u tom delu propovedanja. Ali to ne znači da ti to automatski lako pada. Možda i tebe, kao i mlade pomenute u uvodu, uznemirava pomisao da bi na vratima mogao naići na nekog školskog druga. „Jedna od najgorih stvari“, priznaje jedna devojčica iz Britanije po imenu Dženi, „bila je kada me je jedna drugarica iz škole videla lepo obučenu u suknji s tašnom za knjige — mnogo doteraniju nego u školi.“

Strah od susreta s nekim školskim drugom mogao bi biti toliko jak da neki mladi hrišćani pribegavaju vrdanju. Mladić po imenu Leon kaže: „Znam jednog mladog Svedoka koji u službu nosi jaknu s kapuljačom, tako da je može navući na glavu  ukoliko bi naišao na nekog školskog druga. Drugi mladi pak jednostavno izbegavaju da propovedaju na izvesnim mestima. „Sećam se da sam se molio da ne radimo jednu ulicu“, priseća se mladi Sajmon, „jer sam znao da u njoj ima puno osoba iz škole.“

Normalno je da ti je malo nelagodno da tokom propovedanja naletiš na nekog koga poznaješ. Međutim, može ti samo štetiti ukoliko dopustiš da taj strah gospodari nad tobom. „Imala sam tako loš stav prema propovedanju“, priznaje Alisa, jedna devojka iz Nemačke, „da se to negativno odrazilo na moju duhovnost.“

Međutim, zašto uopšte moraš da propovedaš — posebno ako ti to teško pada? U odgovoru na to pitanje, hajde prvo da osmotrimo zašto ti Bog poverava tu odgovornost. Zatim ćemo pokazati kako je uz trud i odlučnost moguće da prevaziđeš svoje strahove.

Obaveza propovedanja

Prvo i prvo, možda će ti značiti da osmotriš činjenicu da deliti svoju veru s drugima nije ništa novo niti čudno. To su činili pobožni muškarci i žene još od drevnih vremena. Noje je, na primer, najviše poznat po tome što je gradio jednu ogromnu arku (Postanje 6:14-16). Ali prema 2. Petrovoj 2:5, on je takođe bio i ’propovednik pravednosti‘. Noje je osećao obavezu da upozori druge na predstojeće uništenje (Matej 24:37-39).

Kasnije, iako Jevrejima nisu bile date konkretne zapovesti da propovedaju nejevrejima, mnogi su delili svoju veru s drugima. Tako je jedna strankinja po imenu Ruta saznala za Jehovu. Izražavajući zahvalnost svojoj svekrvi Nojemini, Ruta joj je rekla: „Tvoj će narod meni moj narod biti i tvoj Bog moj Bog“ (Ruta 1:16). Kasnije je kralj Solomon rekao da će i mnogi nejevreji čuti za Jehovino ’veliko ime‘ i obožavaće ga u hramu (1. Kraljevima 8:41, 42).

Ukoliko su te Božje sluge iz davnina govorile drugima — iako nisu imale direktnu zapovest da to čine — koliko onda više danas hrišćani treba da osećaju obavezu da propovedaju! Na kraju krajeva, zapoveđeno nam je da propovedamo ’ovu dobru vest o kraljevstvu‘ (Matej 24:14). Na nama poput apostola Pavla leži dužnost da objavljujemo dobru vest (1. Korinćanima 9:16). U pitanju je naše spasenje. Rimljanima 10:9, 10 kažu: „Ako javno izjavljuješ tu ’reč koja je u tvojim ustima‘, da je Isus Gospod... bićeš spasen. Jer srcem se iskazuje vera za pravednost, a ustima se daje javna izjava za spasenje.“

Gde možeš da daješ tu ’javnu izjavu‘? Iako neformalno propovedanje ima svoje mesto, služba od vrata do vrata je još uvek jedan od najefikasnijih načina da dođeš do ljudi (Dela apostolska 5:42; 20:20). Da li si ti izuzet iz tog dela samo zato što si mlad? Ne bi se moglo reći. Biblija iznosi sledeću zapovest u Psalmu 148:12, 13: „Momci i devojke, starci i deca! Nek svi hvale ime Jehovino.“

Izazov propovedanja vršnjacima

Istina, može da bude neprijatno i uznemirujuće ako u službi naiđeš na nekog iz škole. Sasvim je prirodno želeti da te drugi prihvate. Niko ne želi da ga zadirkuju, ismejavaju ili verbalno zlostavljaju. Kao što jedna devojka po imenu Tanja kaže, „deca u školi mogu biti tako opaka!“ Zato se prirodno možeš pitati kako će tvoji školski drugovi reagovati ako te vide lepo obučenog s Biblijom u ruci. Nažalost, vrlo je moguće da će ti se smejati. „U mom odeljenju je bio jedan dečko iz moje zgrade“, priča jedna devojčica iz Brazila po imenu Felipe. „On bi mi govorio: ’Vidi, vidi nju s Biblijom. Šta to imaš u tašni?‘“

 Nije uopšte smešno biti žrtva zadirkivanja. Biblija nam kaže da je Isak, Avrahamov sin, bio u stvari zlobno zadirkivan od svog polubrata Ismaila (Postanje 21:9). Apostol Pavle nije smatrao da je ovo maltretiranje bilo zanemarivo. U Galatima 4:29, nazvao je to ’progonstvom‘.

Slično tome, Isus je upozorio da će neki ljudi biti neprijateljski raspoloženi prema njegovim sledbenicima. On je rekao: „Ako vas svet mrzi, znajte da je mene mrzeo pre vas. Kad biste bili deo sveta, svet bi voleo ono što je njegovo. Ali pošto niste deo sveta, nego sam vas ja izabrao iz sveta, zbog toga vas svet mrzi“ (Jovan 15:18, 19).

Zato, kao hrišćanin moraš biti spreman da trpiš izvesno progonstvo (2. Timoteju 3:12). Čak ako svojim vršnjacima nisi ni reč izustio o Bibliji, neki te i dalje mogu progoniti samo zato što se lepo vladaš i ne pridružuješ im se u lošim postupcima (1. Petrova 4:4). Međutim, Isus kaže sledeće utešne reči: „Srećni ste kad vas zbog mene grde i progone i lažući govore svakakvo zlo protiv vas“ (Matej 5:11). Kako te zadirkivanje i vređanje uopšte može usrećiti? Jer znaš da tada raduješ srce Jehove Boga! (Poslovice 27:11). Ako ugađaš Bogu možeš se nadati da ćeš biti nagrađen večnim životom! (Luka 10:25-28).

Na svu sreću, nije tačno da će svi — niti čak većina — tvojih školskih drugova biti neprijateljski raspoloženi prema tebi ako naiđeš na njih u službi. Andžela iz Britanije nas podseća: „Kada na vratima naiđeš na nekog iz škole, obično su oni više uplašeni nego ti!“ U stvari neki mogu biti prilično znatiželjni šta to imaš da kažeš. U svakom slučaju, mnogi mladi hrišćani imaju velikog uspeha u svedočenju svojim školskim drugarima. Naš sledeći članak u ovoj seriji razmotriće na koje načine i ti to možeš postići.

[Slika na 21. strani]

Mnogi mladi strahuju da će u službi naleteti na nekog učenika iz škole

[Slika na 23. strani]

Nikada nemoj dopustiti da se zbog zadirkivanja stidiš svoje vere