Grčka podržava religiozna prava
Grčka podržava religiozna prava
PRVI PUT je grčka vlada prošle godine odobrila Jehovinim svedocima da za jedan veliki kongres koriste jedan od dragulja sportskih objekata. To je zatvorena Olimpijska sportska dvorana sa 20 000 sedišta. Ova klimatizovana arena je deo kompleksa koji će se koristiti za Olimpijske igre u Atini 2004. godine.
Značajno je što su 1963. i 1988. godine Svedoci organizovali da za svoje kongrese koriste velike sportske objekte u Atini. Međutim, oba puta vlasti su popustile pred pretnjama Grčke pravoslavne crkve i nisu dozvolile Svedocima da koriste te dvorane.
Drugačiji ishod
U februaru 2001. Svedoci su podneli molbu za korišćenje Olimpijske sportske dvorane — koja spada u svega nekoliko zatvorenih objekata koji su dovoljno veliki da prime veći broj ljudi. Ali pitali su se da li će se istorija ponoviti. Kao što smo se i plašili, vlasti su najpre dale negativan odgovor.
Međutim, odmah smo se obratili visokim činovnicima koji su poznati po poštenju i nepristranosti. Da li će biti spremni da podrže ustavna prava obožavanja i mirnog sastajanja? Da li će odoleti religioznom pritisku? Hoće, i novom odlukom je poništena prethodna. To je Svedocima otvorilo put da zakažu kongres u toj Sportskoj dvorani od 27. do 29. jula 2001.
U isto vreme vlasti su Svedocima dale odobrenje za korišćenje Palate sportova u Solunu, što je još jedan zatvoreni sportski objekat u nadležnosti vlade.
Intenzivan pritisak popušta
Dok se prvi dan kongresa u Atini približavao, uznemiravajuća pitanja su i dalje bila tu: da li će se vlasti držati svoje obaveze uprkos pritisku od strane pravoslavnog sveštenstva? I da li će Svedoci moći da uživaju u tom skupu bez straha od nezakonitih elemenata?
Pravoslavna crkva je po svom starom običaju pokušala da izvrši pritisak u pravcu ometanja kongresa. TV stanice su obelodanile da su pravoslavni sveštenici zahtevali da se kongres uopšte ne spominje. Međutim, sav trud crkve na kraju je bio bezuspešan.
Prava je ironija što je pravoslavna crkva optužila Svedoke da su neka tajna religija. Ali u stvari crkva je ta koja je pokušala da sakrije od javnosti šta se dešava u Sportskoj dvorani. Na svu sreću, hrabri novinari iz sredstava javnog informisanja nisu popustili pod pritiskom sveštenstva. Opširno i objektivno su izveštavali o kongresu.
Osim toga, hiljade delegata su obaveštavali javnost o kongresu i razgovarali s ljudima o svojim verovanjima. Gde god su išli delegati su nosili svoje žute kongresne bedževe. Na kongres su bili pozvani i mnogi ljudi koji nisu Jehovini svedoci i oni su se odazvali tom pozivu, tako da je zadnjeg dana u Sportskoj dvorani u publici bilo 15 760 osoba. Zadnja dva vikenda u julu, na kongresima u Palati sportova u Solunu ukupno je bilo 13 173 prisutnih.
Posmatrači su bili oduševljeni
Kada je vojska od 2 604 dobrovoljca — sve Jehovini svedoci — počela da vrvi Sportskom dvoranom dok su čistili, farbali i spremali dvoranu za kongres, upravnici arene su rekli: „Došli smo da svojim očima vidimo nešto što se na ovom mestu još nikada nije desilo.“ Jedan čovek je rekao: „Trebalo bi da svake godine koristite ovaj objekat da biste ga potpuno renovirali.“
Andreas Vardakis, direktor za odnose s javnošću te Sportske dvorane, bio je oduševljen. „Ulepšali ste ovaj objekat“, rekao je. „Mi imamo osoblje koje upravlja ovim mestom. Ali vaše učešće je katalizator koji je ovaj kongres učinio uspešnim.“
Za vreme kongresa, kada je shvatio da ne mora da šalje ljude da kontrolišu to mnoštvo miroljubivih ljudi, načelnik policije je uzviknuo: „Nikada nisam video takvu učtivost i takav red!“
Vrhunac kongresa
U završnom kongresnom govoru bilo je objavljeno da je grčko Ministarstvo prosvete i vera priznalo Jehovine svedoke kao „poznatu religiju“. Osim toga, Ministarstvo je zvanično priznalo nacionalno predstavništvo Jehovinih svedoka u Atini. Vladin dokument delimično kaže sledeće:
„Vlada smatra hrišćanske Jehovine svedoke poznatom religijom... sa svim zakonskim pravima koja iz toga proističu. Navedeni član Ustava štiti slobodu obožavanja, način i sredstva izražavanja obožavanja i slobodu izbora što se tiče načina upravljanja i organizacije svake crkve ili religioznog sastanka. Ova zaštita se nesumnjivo odnosi i na prostor i na objekte te organizacije u Marusiju [podružnica Jehovinih svedoka kao] na sveto i osvećeno mesto, posvećeno obožavanju Boga. Ti objekti se zovu Betel, to jest ’Božji dom‘.“
Jehovini svedoci, kao i svi drugi koji podržavaju religioznu slobodu, zahvalni su za ovakav razvoj događaja. Oni se mole da na osnovu toga ljudi mogu da vode svoj hrišćanski život ’mirno i tiho, u potpunoj odanosti Bogu i ozbiljnosti‘ (1. Timoteju 2:1, 2).
[Slike na 10. strani]
Svedoci u Olimpijskoj sportskoj dvorani
[Izvor]
Harry Bilios