Pogled u svet

Doživotna robija — u košnici

„Afričke pčele radilice izmislile su jednu neobičnu, ali delotvornu taktiku protiv neželjenih gostiju“, navodi časopis New Scientist. „Zaključavaju ih u zatvorske ćelije unutar košnice. Ova kaznena strategija drži parazite u zatvoru, i ukoliko je to potrebno, daje koloniji vremena za beg.“ Istraživači su „proučavali kako se pčele u Južnoj Africi brane od male bube Aethina tumida, koja je otprilike za polovinu manja od pčele i koja napada košnicu“. Piter Njuman, jedan od istraživača, kaže da je ta buba „građena kao tenk“. Zato, jedini način da se pčele odbrane jeste da se ove bube strpaju u zatvor. „Dok neke pčele grade zatvor, druge neprekidno motre da ove bube ne bi pobegle“, objašnjava Njuman. Osnovna sirovina je smola koju pčele sakupljaju s drveta, a gradnja traje do četiri dana. Pčele evropskog porekla, uključujući i severnoameričke pčele, nemaju ovakvu strategiju ponašanja. Zato kada ova buba, koja je pre oko pet godina slučajno unesena u Sjedinjene Države, napadne njihovu košnicu, košnica je „u suštini osuđena na propast“.

 Životinje prate zagađenje

Kišne gliste su savršeni organizmi za merenje zagađenosti vazduha i tla, tvrdi zoolog Stiv Hopkin. Pošto su jeftine i ima ih mnogo, ove životinje nižeg reda bolje obavljaju posao od preciznih veštačkih uređaja. Obična dagnja se koristi za merenje kvaliteta vode. Dagnja-monitor — uređaj veličine jedne kofe koji sadrži osam živih dagnji — već se pokazao efikasnim u merenju zagađenosti reka Rajne i Dunava. „Ukoliko dođe do iznenadnog povećanja koncentracije nekog zagađivača, dagnje to registruju“, rekao je konstruktor ovog uređaja, Kis Krejmer. Dagnje reaguju na hiljade različitih hemijskih zagađivača tako što zatvaraju svoje školjke, što pokreće jedan alarm na dagnji-monitoru. Glavna prednost ovih uređaja je što mere uticaj zagađenosti na žive organizme, izveštavaju španske novine El País.

Deca vojnici

„Preko 300 000 dece — neka od samo 7 godina — bore se kao vojnici u 41 zemlji širom sveta“, navodi jedan izveštaj Asošiejted presa. Većina ih je između 15 i 18 godina. „Pored toga što se stavljaju u prve borbene redove, deca se koriste i za otkrivanje kopnenih mina i kao špijuni, nosači i kao robovi za prostituciju, navodi Koalicija protiv korišćenja dece u vojne svrhe.“ Obično se deci daje droga kako bi bili neustrašivi. Oni koji odbiju drogu bivaju ubijeni, rekao je jedan 14-godišnji vojnik iz Sijera Leonea koji se pobunio. Jedan omladinac iz severne Afrike koji se borio 1999. kada je imao 15 godina, rekao je o toj borbi: „Postavili su sve 15-godišnjake i 16-godišnjake u prve borbene redove, dok se vojska povukla. Bio sam sa 40 drugih momaka. Borio sam se 24 sata. Kad sam video da su samo trojica mojih drugova ostala živa, potrčao sam nazad.“ Izveštaj Koalicije naveo je da vlade regrutuju decu „zbog svojstava koja imaju kao deca— ona su jeftina, zamenjiva i lakše ih je navesti na neustrašivo ubijanje i slepu poslušnost“.

Novi rekord u biblijskim prevodima

„Cela ili neki njen deo, Biblija je sada dostupna na ukupno 2 261 jeziku, što je porast od 28 jezika u odnosu na pre 12 meseci“, izveštava Britansko biblijsko društvo. „Kao cela [Biblija] je sada dostupna na 383 jezika, što je 13 više u odnosu na lane.“ Kompletni delovi Hebrejskih, odnosno Grčkih spisa, takođe poznatih i kao Stari i Novi zavet, sada su dostupni na 987 jezika.

Novi hemijski teškaš

Hemičari imaju „novi gradivni element u svom strukturnom skupu: to je hasijum, iz grupe teških metala“, izveštavaju nemačke novine Süddeutsche Zeitung. Naučnici u Gesellschaft für Schwerionenforschung (Centar za istraživanje teških jona) u Darmštatu u Nemačkoj, prvi put su uspeli da spoje hasijum s kiseonikom i tako stvore novo hemijsko jedinjenje. Hasijum je dobio ime po nemačkoj oblasti zvanoj Hesensko pobrđe i ne pojavljuje se u prirodnom obliku. Prvi put su ga proizveli nuklearni fizičari 1984. godine. I hasijum i njegovo novo jedinjenje su radioaktivni, nepostojani i kratkotrajni i zato trenutno nemaju nikakvu praktičnu vrednost.

Opasnosti od transfuzije krvi

„Na osnovu zdravstvenih smernica [Novog Južnog Velsa] svaka treća transfuzija koja je data, nije morala da bude data“, izveštava australijski Sydney Morning Herald. „Te smernice navode da krv treba dati ukoliko kod pacijenta nivo hemoglobina padne ispod sedamdeset.“ Dr Ros Vilson, koji je vodio tu studiju o korišćenju krvi, objasnio je da „davanje suvišne transfuzije može ubiti pacijenta izazivanjem srčanog zastoja“. Prema jednoj studiji, koju je dr Vilson sproveo pre šest godina, „godišnje oko 18 000 [Australijanaca] umre usled komplikacija koje nastanu kao direktna posledica pruženog medicinskog lečenja“. Dr Vilson savetuje da doktori treba da se podsete zdravstvenih smernica o transfuziji svaki put kad zahtevaju transfuziju i da informišu pacijente o tim smernicama tako da mogu svog lekara direktno pitati.

Stroga kazna za pornografiju na Internetu

„Najviši sud u Nemačkoj je proglasio... da se distribuisanje dečje pornografije preko Interneta nimalo ne razlikuje od distribuisanja takvog materijala u štampanom obliku i da će to biti kažnjivo do 15 godina zatvora“, izveštava Asošiejted pres. Taj članak je objasnio da je „ova odluka Saveznog suda pravde postavila jedan presedan u Nemačkoj koja ranije nije imala čvrstu zakonsku politiku za kažnjavanje onih koji distribuišu dečju pornografiju preko Interneta“. Vrhovni sud je oborio jednu odluku države po kojoj distribuisanje dečje pornografije na Internetu nije bio tako ozbiljan prekršaj protiv morala kao distribuisanje takvog materijala u štampanom obliku.

Marihuana i srce

„Sredovečni korisnici trave [marihuane] nalaze se u pet puta većoj opasnosti od srčanog napada sat vremena posle pušenja ove droge“, navodi kanadski Globe and Mail u izveštaju jedne nove studije. „Pušenje marihuane ubrzava srčani puls — često ga udvostručuje — dok menja krvni pritisak... Takođe može doći do srčanog napada i stvaranjem tromba koji blokira protok krvi do srčanog mišića.“ Dr Harold Kalant sa Univerziteta Toronto je rekao: „Za starije ljude, povećano opterećenje srca biće faktor rizika za srčani napad.“ Kokain je još opasniji, navodi ovaj izveštaj, zato što on povećava rizik od srčanog napada čak i 25 puta u prvom satu posle uzimanja.

Ruža pod kojim imenom?

Zbog velikog broja biljaka koje se uzgajaju, pravi je izazov dati imena novim vrstama. „Već postoji oko 100 000 plamenih ljiljana koji imaju svoja imena“, navodi The Wall Street Journal, „barem toliko ruža i preko 14 000 dalija. Sve moguće pesničke imenice i pridevi, kao što su lepota, rumen, oduševljenje, san, slava, kraljica, izlazak sunca, zalazak sunca, somot, mirisna, oduševljenje i magična upotrebljene su — i zabeležene — u praktično svim mogućim kombinacijama. Danas su oni koji daju nazive biljkama nagnani da dolaze do novih visina i dubina komercijalne terminologije.“ Primera radi, „danas u cvećarama“, navodi Journal, „možete kupiti iris zvani najbolja punjena tortilja, ružu mačo men, srcasti ljiljan aba daba du, plameni ljiljan primalni krik i daliju kung fu.“ Čak možete dati cvetu i svoje ime — za određenu cenu. Jedna kompanija u Kaliforniji omogućuje vam da date ime nekoj ruži za 10 000 dolara, pod uslovom da je ime ukusno odabrano. Jedna druga traži 75 000 dolara, ali uz neke dodatke, uključujući i vikend u Los Anđelesu.