Riba sv. Petra

U JELOVNIKU jednog restorana uz Galilejsko more u Izraelu, nalazi se jelo pod nazivom „Riba sv. Petra“, što će možda pobuditi vašu radoznalost. Konobar će vam reći da je to jedno od najpopularnijih jela, naročito među turistima. Veoma je ukusno kada je tek isprženo. Ali kakve to veze ima sa apostolom Petrom?

Jedan biblijski događaj zapisan u Mateju 17:24-27 pruža odgovor. Tu vidimo da je za vreme posete Kapernaumu uz Galilejsko more Petar bio upitan da li Isus plaća hramski porez. Kasnije je Isus objasnio da on kao Božji Sin nije obavezan da plaća takav porez. Ali da ne bi spotakao druge, rekao je Petru da ode do mora, zabaci udicu, uzme prvu ribu koju uhvati i plati porez novčićem koji nađe u ustima ribe.

Naziv „riba sv. Petra“ potiče od tog događaja zabeleženog u Bibliji. Ali koju je ribu upecao Petar?

 More bogato ribom

Od skoro 20 vrsta ribe u Galilejskom moru, smatra se da je samo 10-ak njih moglo da bude vrsta koju je Petar upecao. Tih deset su podeljene u tri važne komercijalne grupe.

Najveća grupa se zove mušt, što na arapskom znači „češalj“, jer pet vrsta ribe iz ove grupe ima leđno peraje u obliku češlja. Jedna vrsta mušta dostiže dužinu od oko 45 centimetara i težinu od oko 2 kilograma.

Druga grupa je sardina Hinerot (Galilejsko more), koja podseća na malu haringu. U jeku sezone, svake noći se ulovi na tone ove ribe, što je oko hiljadu tona godišnje. Ova riba se još od davnina marinira.

Treća vrsta je bini, takođe poznata i kao mrena. Tri njene podvrste imaju bodlje na krajevima usana, zato semitsko ime ove ribe, bini, znači „kosa“. Hrani se mekušcima, puževima i malim ribama. Dugoglava mrena može biti duga oko 75 centimetara i teška preko 7 kilograma. Mrene su veoma debele ribe i popularno su jelo u vreme jevrejskog Sabata i proslava.

U ove tri komercijalno važne grupe nisu uključeni somovi, najveće ribe u Galilejskom moru. Mogu da budu duge do 1,2 metra i teške 11 kilograma. Ali somovi nemaju krljušt i zato su bili nečisti po Mojsijevom zakonu (Levitska 11:9-12). Zato ih Jevreji nisu jeli, i zato to nije mogla biti vrsta ribe koju je Petar uhvatio.

Koju je ribu Petar uhvatio?

Mušt je riba za koju se obično kaže da je „riba sv. Petra“, i pod tim nazivom se i služi u restoranima uz Galilejsko more. Pošto ima relativno malo sitnih kostiju, lako se priprema i jede. Ali, da li je to stvarno riba koju je Petar uhvatio?

Mendel Nun je jedan uvaženi lokalni ribar koji preko 50 godina živi na obali Galilejskog mora. On kaže: „Mušt se hrani planktonima i druga hrana ga ne zanima. Zato se hvata mrežama, a ne pecaljkama i udicama. Prema tome izgleda da ona baš i nije neki kandidat. Još manje je kandidat sardina, budući da je premala da bi bila riba sv. Petra.

Tako se izbor sužava na mrenu, za koju neki misle da više odgovara da bude „riba sv. Petra“. Nun je zapazio: „Ribari [sa Galilejskog mora] od pamtiveka koriste udicu na koju je stavljena sardina da bi pecali mrene, koje su grabljivice i hrane se po dnu morskog korita.“ On zaključuje da je „Petar gotovo sigurno uhvatio mrenu“.

Zašto se onda služi mušt kao „riba sv. Petra“? Nun odgovara: „Postoji samo jedno objašnjenje za ovu zbunjujuću zamenu imena. To je bilo dobro za turizam!... Kad su sa udaljenih područja počeli da pristižu hodočasnici, bilo je nesumnjivo unosno dati muštu, koji se posluživao u tim ranim gostionicama duž jezera, naziv ’riba sv. Petra‘. Ta riba, koja je bila najpopularnija i koja se lako pripremala, dobila je ime koje je imalo najveću prođu!“

Iako ne možemo s potpunom sigurnošću reći koju je ribu uhvatio Petar, ipak koju god da vam ribu posluže kao „ribu sv. Petra“ ona će najverovatnije biti veoma ukusno jelo.

[Slika na 19. strani]

„mušt“

[Slika na 19. strani]

mrena

[Izvor slike na 19. strani]

Garo Nalbandian