Zbog čega je vaše radno mesto opasno

„Na radnom mestu pogine više ljudi nego na putevima.“ Ove reči su ispisane masnim slovima na jednom posteru koji je delila organizacija za bezbednost na radnom mestu WorkCover u Novom Južnom Velsu (Australija).

NESREĆE koje imaju fatalan ishod su, naravno, samo deo problema. Svake godine milioni ljudi na svojim radnim mestima doživljavaju ozbiljne povrede koje im mogu promeniti život. Mnogi drugi prevremeno umiru zato što su na radnom mestu izloženi opasnim supstancijama ili usled posledica stresa na poslu.

Pošto se smrtni slučajevi vezani za posao i ozbiljne povrede dešavaju u skoro svim oblastima industrije i trgovine, sasvim je na mestu da se pitate koliko ste u stvari bezbedni na vašem radnom mestu? Koje situacije možda predstavljaju pretnju vašem zdravlju i životu?

Kao u ekspres loncu

Na radnike se često vrši ogroman pritisak da budu produktivni. U Japanu se izraz karoši — „smrt usled preteranog rada“ — najpre koristio u zahtevima za odštetu koje su podnosile ožalošćene porodice. Prema jednoj anketi koja je tamo sprovedena pre nekoliko godina, 40 posto Japanaca koji rade kancelarijski posao plaši se moguće smrti usled preteranog rada. Jedan advokat koji se specijalizovao za takve zahteve procenjuje da „svake godine u Japanu ima najmanje 30 000 žrtava karošija“.

Japanska policija je navela da su problemi vezani za posao glavni faktor koji doprinosi sve većem broju samoubistava među ljudima koji imaju između 50 i 59 godina. Prema knjizi The Violence-Prone Workplace, jedan sud je jednog poslodavca proglasio odgovornim za samoubistvo radnika koji je bio obuzet brigama vezanim za posao.

Australijske novine The Canberra Times izvestile su da su ’Amerikanci nadmašili Japance po broju radnih sati i da su tako zauzeli vodeće mesto u svetu‘. Zato novinski članci s naslovima poput ovog: „Dugi radni dani teraju ljude u smrt“, govore o premorenim radnicima, kao što su na primer vozači hitne pomoći, piloti, građevinari, kamiondžije i oni koji rade u noćnim smenama, kako ginu na poslu.

Dok firme prolaze kroz proces reorganizacije i smanjivanja radne snage kako bi ostale profitabilne, na radnike se vrši sve veći pritisak da budu produktivniji. British Medical Journal je izvestio da smanjivanje radne snage loše utiče na zdravlje zaposlenih.

 Nasilje na radnim mestima

Preopterećeni i napeti radnici ne ugrožavaju samo sebe. Jedno istraživanje u Britaniji je otkrilo da mnogi kancelarijski radnici veći deo radnog dana provode u napetim odnosima s kolegama i da takvi sukobi često dovode do nasilnih reakcija.

„Svake sedmice otprilike 15 Amerikanaca biva ubijeno na poslu“, izveštava časopis Business Week. Časopis Harvard Business Review kaže sledeće: „Nasilje na poslu nije omiljena tema menadžera. Ali i dalje je činjenica da svake godine stotine radnika napadnu ili čak ubiju upravo njihove kolege.“

S druge strane, mnogi dožive nasilje na radnom mestu od strane svojih klijenata ili mušterija. Jedan australijski izveštaj iz oblasti kriminalistike kaže da se neki doktori toliko plaše nasilnih napada da uzimaju pratnju za kućne posete. U opasnosti su još policajci i nastavnici.

Još jedan oblik nasilja na radnom mestu je emocionalno zlostavljanje, koje Međunarodna organizacija rada smatra psihološkim nasiljem. Glavni oblik tog zlostavljanja je zastrašivanje.

Profesor Robert L. Veninga sa Univerziteta Minesota (SAD), kaže da „stres i bolesti koje on uzrokuje utiču na radnike u skoro svim delovima sveta“. On je prokomentarisao da je „glavni problem prema Svetskom izveštaju o radu za 1993, koji je dala Međunarodna organizacija rada pri Ujedinjenim nacijama, u tome što stres proističe iz bezličnih, nestalnih i često odbojnih radnih mesta“.

Dakle, pitanje je šta poslodavci i radnici mogu učiniti da njihovo radno mesto bude bezbednije? To ćemo osmotriti u sledećem članku.