Nastavni rad — zadovoljstvo i radost

„Šta me podstiče da nastavim? Iako poučavanje može biti teško i iscrpljujuće, ono što me motiviše da nastavim jeste oduševljenje dece prilikom učenja i njihov napredak“ (Limariz, učiteljica u Njujorku).

UPRKOS svim izazovima, neuspesima i razočaranjima, milioni nastavnika širom sveta ostaju u profesiji koju su izabrali. A šta motiviše hiljade učenika da steknu stručnu osposobljenost da bi bili nastavnici iako znaju da možda neće imati dovoljno priznanja? Šta ih podstiče da nastave?

Ina, učiteljica u jednoj školi u Rusiji, objasnila je: „Stvarno je lepo kad vidite vaše učenike da su odrasli, kad ih čujete da vam kažu da se isplatilo ono što ste ih naučili. Tako je ohrabrujuće kad kažu da imaju lepe uspomene na vreme koje ste proveli zajedno.“

Đulijano, nastavnik citiran u prethodnim člancima, rekao je: „Jedno od najvećih zadovoljstava jeste saznanje da ste uspeli da stimulišete interesovanje učenika za neku temu. Na primer, kad sam objasnio jednu tačku iz istorije, neki učenici su rekli: ’Nemojte prekidati. Pričajte nam još!‘ Ovakve spontane izjave mogu obasjati neko sumorno jutro u školi jer uviđate da ste u njima rasplamsali osećanja koja su im dotad bila nepoznata. Fantastično je videti kad im se oči zacakle jer su razumeli neku temu.“

Elena, koja je nastavnica u Italiji, rekla je: „Mislim da zadovoljstvo pre proizlazi iz malih svakodnevnih stvari, malih učeničkih uspeha, nego iz važnih dostignuća do kojih retko dolazi.“

Australijanka Koni koja ima nešto preko 30 godina rekla je: „Pravo je zadovoljstvo kad neki učenik s kojim ste imali učiteljski odnos izdvoji vreme i napiše pismo u kom izražava svoju zahvalnost za vaš trud.“

Oskar iz Mendose u Argentini deli ista osećanja: „Kad na ulici ili nekom drugom mestu sretnem đake i oni pokažu svoju zahvalnost za ono čemu ih učim, osećam da moj trud nije uzaludan.“ Anhel iz Madrida u Španiji je rekao: „Pošto jedan deo života posvećujem ovom lepom ali teškom zanimanju, za mene je nesumnjivo najveće zadovoljstvo kad vidim mlade koje poučavam da postaju časni muškarci i žene, donekle zahvaljujući i mom trudu.“

Na početku citirana Limariz je rekla: „Stvarno mislim da su nastavnici  ljudi posebnog kova. Pomalo smo i luckasti, budući da se prihvatamo tako zapanjujuće velike odgovornosti. Ali, ukoliko možete da nešto poboljšate — bilo kod desetoro dece ili samo jednog deteta — obavili ste svoj posao i nema lepšeg osećaja. Vi radosno radite.“

Da li ste zahvalili vašim nastavnicima?

Da li ste kao učenik ili roditelj ikada zahvalili nekom nastavniku za uloženo vreme, trud i pokazano zanimanje? Ili da li ste ikada poslali neku zahvalnicu ili pismo? Artur iz Najrobija u Keniji izneo je jednu vrednu misao: „I nastavnici su srećni kad ih pohvale. Vlasti, roditelji i učenici treba visoko da poštuju i njih i njihov rad.“

Spisateljica i nastavnica, Luen Džonson je napisala: „Na svako negativno pismo o nekom nastavniku primim stotinu pozitivnih, što potvrđuje moje verovanje da ima mnogo više dobrih nego loših nastavnika.“ Zanimljivo je što mnogi ljudi u stvari unajmljuju detektiva da bi im „pomogao u traganju za nekim bivšim nastavnikom. Oni žele da pronađu svoje nastavnike i da im zahvale“.

Nastavnici postavljaju bitan temelj u obrazovanju neke osobe. Čak i najbolji profesori na najuglednijim univerzitetima dužnici su nastavnicima koji su izdvajali vreme i trud da probude i razviju njihovu želju za obrazovanjem, znanjem i razumevanjem. Artur iz Najrobija kaže: „Sve visoke službenike u državnim i privatnim sektorima nekada je poučavao neki nastavnik.“

Koliko samo treba da smo zahvalni tim ženama i muškarcima koji su probudili našu radoznalost, koji su podstakli naš um i srce, koji su nam pokazali kako da ugasimo žeđ za znanjem i razumevanjem!

Takođe još više treba da budemo zahvalni Velikom Učitelju, Jehovi Bogu, koji je nadahnuo reči zapisane u Poslovicama 2:1-6: „Ako primiš, sine, reči moje, poučenja moja ako čuvaš, i naučiš uho svoje da na mudrost pazi, i k razumu srce svoje prigneš, da, ako prizoveš mudrost i k razumu glas obratiš; ako ih kao srebro tražiš i kao blago sakriveno dobro istražuješ osetićeš tada strah od Jehove, i poznanje naći ćeš ti Boga. Jer Jehova mudrost daje, iz njegovih usta znanje i razum dolaze.“

Zapazite da se uslovna rečca „ako“ pojavljuje četiri puta u ovom tekstu koji podstiče na razmišljanje. Zamislite, ako smo spremni da prihvatimo ovaj izazov, onda možemo ’naći poznanje Boga‘! To je svakako najvažnije obrazovanje.

[Okvir na 13. strani]

Jedan srećan roditelj

Naredno pismo je dobio jedan nastavnik iz Njujorka:

„Volela bih da vam od sveg srca i iz dubine duše zahvalim za ono što ste učinili za moju decu. Svojom brigom, ljubaznošću i sposobnošću pomogli ste im da ostvare jako dobre rezultate koje, sigurna sam, nikada ne bi postigli bez vas. Vi ste doprineli tome da budem veoma ponosna na svoju decu, i to nikada neću zaboraviti. S poštovanjem, S. B.“

Da li poznajete nekog nastavnika kog biste mogli da ohrabrite?

[Slika na 12. strani]

’Fantastično je videti kad se oči učenika zacakle jer su razumeli neku temu‘ (ĐULIJANO, ITALIJA).

[Slike na 13. strani]

’Pravo je zadovoljstvo kad neki učenik izdvoji vreme da napiše pismo zahvalnosti‘ (KONI, AUSTRALIJA).