Nastavnici — zašto su nam potrebni?

„Jedan dan proveden s vrsnim nastavnikom bolji je od hiljadu dana marljivog učenja“ (japanska poslovica).

DA LI se sećate nastavnika koji je ostavio veoma snažan utisak na vas? Ako i dalje idete u školu, imate li omiljenog nastavnika? Ako je tako, zašto?

Dobar nastavnik uliva poverenje i od učenja pravi zanimljiv izazov. Jedan 70-godišnjak iz Engleske rado se seća svog nastavnika engleskog jezika iz škole u Bermingemu. „G. Kluli mi je pomogao da uvidim svoje sposobnosti kojih nisam bio svestan. Bio sam stidljiv i povučen, a on me je ipak pripremao za dramsko takmičenje u školi. Na poslednjoj godini sam osvojio nagradu za tu dramu. To ne bih uspeo da nije bilo njegovog ohrabrenja. Nažalost, kasnije ga nikada više nisam video da bih mu zahvalio što je bio tako posvećen svojim đacima.“

Margit iz Minhena u Nemačkoj, jedna prijatna žena u svojim 50-im, kaže: „Jednu nastavnicu sam posebno volela. Na jednostavan način je mogla da objasni komplikovane stvari. Podsticala nas je da uvek pitamo kad nešto ne razumemo. Nije bila rezervisana, već prijateljski raspoložena. Zato su časovi bili mnogo prijatni.“

Piter iz Australije se seća nastavnika matematike koji je, kako on kaže, „praktičnim primerima pomogao da uvidimo važnost onoga što smo učili. Kada smo učili trigonometriju, on nam je pokazao kako da izmerimo visinu neke zgrade a da je čak i ne dotaknemo, koristeći se samo principima trigonometrije. Sećam se da sam pomislio: ’O, ovo je stvarno nešto!‘“

Polin iz severne Engleske se poverila svom nastavniku: „Imam problema s aritmetikom.“ On je upitao: „Da li želiš da se poboljšaš? Ja mogu da ti pomognem.“ Ona nastavlja: „U narednih nekoliko meseci on mi je poklanjao posebnu pažnju, čak mi je pomagao i van nastave. Znala sam da mu je stalo da uspem i da mu je stalo. To mi je pomoglo da marljivije radim i popravila sam se.“

Endži iz Škotske, sada u svojim 30-im, seća se svog nastavnika istorije, g. Grejama. „Od istorije je napravio tako zanimljiv predmet! Iznosio je događaje u obliku priča i bio je stvarno zanesen svakom temom. Nekako je sve to oživeo.“ Takođe se rado seća i gospođe Hjuit, svoje stare učiteljice iz prvog razreda. „Bila je fina i brižna. Jednom sam na času prišla da je nešto pitam. Ona me je obgrlila rukama. Osećala sam da joj je stvarno stalo do mene.“

Timoti s juga Grčke, izrazio je svoje cenjenje: „Još uvek se sećam nastavnika iz poznavanja prirode. Zauvek je promenio način na koji ću gledati na život i svet oko sebe. U razredu je stvarao atmosferu divljenja i iščekivanja. Usadio je u nas strast za znanjem i ljubav prema razumevanju.“

Još jedan primer zahvalne osobe je Ramona iz Kalifornije (SAD). Ona piše: „Moja nastavnica iz srednje škole je volela engleski jezik. Njeno oduševljenje je bilo tako zarazno! Čak su i teški delovi gradiva izgledali laki.“

Džejn iz Kanade sa oduševljenjem priča o svom nastavniku fizičkog vaspitanja, koji je „bio pun ideja za zabavljanje i učenje. Odveo nas je na jednu veliku čistinu i pokazao nam nordijsko skijanje i pecanje ispod leda. Čak smo bili napravili i pogaču, vrstu indijanskog hleba na logorskoj vatri koju smo sami zapalili. To je bilo predivno iskustvo za devojku koja je kao ja obično u zatvorenom i čiji je nos uglavnom među knjigama“!

 Helen je jedna stidljiva gospođa koja se rodila u Šangaju, a išla u školu u Hongkong. Ona se priseća: „U petom razredu sam imala jednog nastavnika, g. Čana, koji je predavao fizičko vaspitanje i likovno. Bila sam sitna i veoma loša u odbojci i košarci. On me nije zbog toga zadirkivao. Dopustio mi je da igram badminton i druge igre koje su mi više ležale. Bio je uviđavan i dobar.

„Slično je bilo i s likovnim — nisam baš bila vična slikanju predmeta odnosno ljudi. Zato mi je dopustio da slikam šare i dizajniram, za šta sam imala više dara. Budući da sam bila mlađa od ostalih đaka, taj nastavnik me je ubedio da još jednu godinu pohađam isti razred. To je bila prekretnica u mom školovanju. Stekla sam samopouzdanje i napredovala sam. Uvek ću mu biti zahvalna.“

Koji nastavnici izgleda imaju najveći uticaj? U svojoj knjizi To Teach — The Journey of a Teacher, Vilijam Ers odgovara: „Za dobar nastavni rad je nadasve potreban obziran i brižan nastavnik koji je posvećen životima svojih učenika... Dobra nastava nije stvar nekih posebnih metoda ili stilova, planiranja ili akcija... Nastavni rad je u prvom redu pitanje ljubavi.“ Stoga, ko je uspešan nastavnik? On kaže: „Nastavnik koji vas je dirnuo u srce, nastavnik koji vas je razumeo to jest kom je bilo stalo do vas kao osobe, nastavnik čija je strast za nečim — muzikom, matematikom, latinskim, papirnim zmajevima — bila zarazna i puna poleta.“

Nesumnjivo su mnogi nastavnici primili izraze cenjenja od svojih đaka pa čak i roditelja, što ih je ohrabrilo da uprkos smetnjama istraju kao nastavnici. Ono što je zajedničko za veliki broj takvih izraza zahvalnosti jesu iskreno interesovanje i ljubaznost koje je dotični nastavnik pokazao prema đaku.

Naravno, nemaju svi nastavnici ovako dobar pristup. Tu su i mnogi pritisci kojima su nastavnici izloženi, a koji umanjuju ono što oni mogu učiniti za svoje učenike. To nas vodi do pitanja zašto se ljudi odlučuju za tako teško zanimanje?

[Slika na 4. strani]

„Nastavni rad je u prvom redu pitanje ljubavi“