Pogled u svet

Obuća od ribe

U jednoj novoj fabrici u Andima (Peru), cipele se prave od pastrmkine kože, izveštavaju novine El Comercio iz Lime. Kože od riba, uzgajanih u mrestilištima ili na ribljim farmama, čiste se i konzervišu prirodnim sredstvima za štavljenje. Zatim se stavljaju u ulje i farbaju prirodnim proizvodima kao što su kurkuma, kosenil ili ahiote. Ovaj postupak ne uništava atraktivne detalje na koži u obliku dijamanata, od koje takođe mogu da se izrade i „novčanici za metalni novac, veći novčanici, kaiševi za sat ili futrole za mobilne telefone“. Inženjer fabrike Barbara Leon, koja predvodi ovim projektom, kaže: „Najvažnija stvar je ta što se ne koriste veštačka sredstva za štavljenje kao što je hrom. Time se izbegavaju problemi sa zagađenjem i čine pastrmkinu kožu u potpunosti ekološkim proizvodom.“

 Smeh — još uvek najbolji lek!

„Utvrđeno je da jedna doza humora svakog dana — u periodu od četiri sedmice — značajno smanjuje simptome depresije“, izveštava londonski The Independent. „Neki od pacijenata kojima je bilo rečeno da dnevno 30 minuta slušaju terapeutske kasete s komičarima bili su izlečeni, dok su drugi otkrili da je manifestacija njihovih simptoma bila upola manja.“ Više od 100 studija sprovedenih u Sjedinjenim Državama pokazuju da smeh izazvan humorom može biti koristan. On ne koristi samo depresivnim ljudima već i onima koji imaju alergije, visok krvni pritisak, oslabljen imunološki sistem, pa čak i rak i reumatoidni artritis. Za smeh se odavno zna da unapređuje dobrobit, međutim ne shvata se u potpunosti na koji se to način odigrava. Ipak, fizioterapeut dr Ed Danklblau predlaže neke mere predostrožnosti kao što su: izbegavajte uvredljiv i sarkastičan humor i pazite da ne budete i suviše veseli. U suprotnom, pacijent bi mogao pomisliti da njegov problem ne shvatate ozbiljno.

’Religija od drugorazrednog značaja‘

Jedna anketa koja je nedavno sprovedena među siromašnim odraslim ljudima u brazilskim gradovima, otkrila je da iako 67 posto njih tvrdi da su katolici, samo 35 posto u stvari veruje u Isusa, Mariju i u crkvenu doktrinu. Još manje njih — samo 30 posto — prisustvuje bogosluženju svake sedmice. Ova anketa, sprovedena pod pokroviteljstvom Nacionalne konferencije brazilskih biskupa, takođe pokazuje da se mnogi ne slažu sa službenim učenjima o predbračnom seksu (44 posto), o razvodu (59 posto), ponovnom stupanju u brak (63 posto) i o korišćenju kontraceptivnih sredstava (73 posto). Prema teologu Severinu Visenteu, crkva gubi svoj položaj usled nedostatka sveštenika, njenog sve manjeg uticaja na brazilski obrazovni sistem i zbog površnog poučavanja doktrinama. On kaže: „Nova generacija katolika obrazovana je u duhu relativizma i gleda na religiju kao na stvar od drugorazrednog značaja.“

Opasnost — kod kuće!

Prema bolničkim statistikama za 1999, koje je objavilo Ministarstvo za privredu i industriju Britanije, ispostavilo se da „svake sedmice 76 osoba pogine u nesrećama kod kuće — što predstavlja broj veći od broja ljudi koji stradaju u saobraćajnim nesrećama“, izveštava londonski The Guardian. Među najčešćim uzročnicima smrti bili su „alati po principu uradi sam, stepenice, tepisi i posude s ključalom vodom“. Više od 3 000 ljudi godišnje odlazilo je na urgentno odeljenje jer su pali preko korpe za veš, više od 10 000 je smešteno u bolnicu zbog nesreće koju su doživeli dok su pokušavali da navuku čarape ili hulahopke, a došlo je do više od 13 000 povreda prilikom pripremanja povrća. Oko 100 000 nesrećnih slučajeva vezano je za alkohol. Portparol Kraljevskog udruženja za sprečavanje nesreća zapazila je: „Na poslu i na putevima vodimo se propisima, ali kod kuće nismo oprezni. Možete se ozbiljno povrediti ako povučete poklopac od čajnika i ako vam čajnik pun vrele vode padne na nogu.“

Vikinški konzervans

Pre hiljadu godina, Vikinzi su na svoja putovanja nosili sa sobom vodu iz močvara s tresetnom mahovinom, jer je ona mesecima ostajala sveža. A na kopnu su Skandinavci tradicionalno čuvali u tresetištu ribu i biljnu hranu poput šargarepe i bele repe. Istraživači su dugo verovali da tanin ili nedostatak kiseonika u tresetištu usporava truljenje organskih tvari. Sada Si-En-En izveštava da su dr Terens Pejnter i njegove kolege s Norveškog univerziteta za nauku i tehnologiju, izdvojili iz mahovine vrstu složenog šećera za koji veruju da je pravi konzervans. Da bi prikazali njegovu delotvornost, oni su prekrili kože od lososa celulozom iz drveta, a druge kože su prekrili tresetom ili su ih premazali ekstraktom mahovine. „Riba koja se čuvala u tresetu ili koja je bila premazana ekstraktom ostajala je sveža čak mesec dana, dok je riba s kojom to nije urađeno počela da smrdi nakon dva dana“, stoji u ovom izveštaju.

Smog povećava opasnost od srčanog udara

„Gusti smog koji leti zagađuje mnoge kanadske gradove može izazvati srčani udar za samo dva sata“, izveštavaju kanadske novine National Post. Smog sadrži čestice — male, nevidljive zagađivače koje prvenstveno izbacuju automobili, elektrane i dimnjaci. „Pacijenti koji su već bili podložni srčanom udaru, kao što su dijabetičari, srčani bolesnici ili starije osobe, imali su za 48 posto veću mogućnost da dobiju srčani udar za samo dva sata nakon što su bili izloženi velikom vazdušnom zagađenju česticama“, kažu ove novine. „Opasnost se povećala do 62 posto za 24 sata.“ Kada se građani upozoravaju na visoku koncentraciju smoga, „nastojte da više vremena provedete u zatvorenom; poželjno je da klima-uređaj bude uključen“, predlaže dr Mari Mitlemen s Medicinskog fakulteta na Harvardskom univerzitetu. „Ove čestice su tako male da uđu u vazduh u zatvorenoj prostoriji, ali ih klima-uređaj profiltrira.“

Moć kratkog sna

Prema britanskom stručnjaku za san, profesoru Džimu Hornu sa Univerziteta Lafborou, najbolji lek za popodnevnu dremljivost jeste „jednostavno da odspavate desetak minuta“, izveštava londonski The Times. Horn tvrdi: „To je poput nekog tretmana: što bliže kriznom vremenu odspavate jednu partiju, to će biti delotvornije.“ Neke korporacije u Sjedinjenim Državama uvele su za svoje osoblje sobe za dremanje — s krevetima, ćebadima, jastucima i umirujućim zvucima, a takođe i budilnicima podešenim da zvone na svakih 20 minuta. Ali profesor Horn upozorava da ako dremanje traje predugo — recimo 25 minuta — nakon buđenja se možda nećete osećati najbolje. „Čim telo dobije više od deset minuta sna, ono počinje da misli da je noć i otpočinje proces dubokog sna.“

Gojaznost i rak

„Glavni uzrok raka kod nepušača na Zapadu, uzrok koji se može izbeći, jeste gojaznost“, izveštava londonski The Times. Pedesetogodišnje istraživanje pokazalo je da kod nepušača promene u načinu života — uključujući i gubitak telesne težine ukoliko je gojazan — mogu upola smanjiti pojavu raka. „Ako ste nepušač, dve stvari na koje obavezno treba obratiti pažnju jesu gojaznost i virusi koji dovode do raka želuca i grlića materice“, kaže profesor Džulijan Peto s Britanskog onkološkog instituta. „Eksperimenti sa životinjama koje imaju ograničene obroke registruju mnogo manju opasnost od raka.“ Čovek se smatra u medicinskom smislu gojaznim ako je njegova telesna težina više od 20 posto veća od poželjne telesne težine za njegovu starost, pol, visinu i telesnu građu.

Zajednički život pre braka

„Kod roditelja koji su živeli zajedno pre nego što su se venčali, skoro je dvaput veća verovatnoća da će se razdvojiti“, izveštava kanadski National Post. Heder Džubi, koautorka istraživanja koje je sprovela Kanadska statistika, kaže da su istraživači očekivali da će za roditelje dete predstavljati simbol uzajamne privrženosti. „Međutim“, zapaža ona, „parovi koji su spremniji na to da žive zajedno pre braka, spremniji su i da se raziđu.“ Istraživači su otkrili da se 25,4 posto onih koji su živeli zajedno pre braka razišlo, za razliku od 13,6 posto roditelja koji nisu živeli zajedno pre braka. „Ljudi koji najpre žive nevenčano, imaju manje stabilnu vezu“, kaže Džubi, „jer oni koji su odlučili [da nevenčano žive] jesu osobe koje uglavnom manje cene obavezivanje na brak.“