Zdrava zabava na dva točka

OD DOPISNIKA PROBUDITE SE! IZ BRITANIJE

KOJE je to vozilo koje je jeftinije od većine drugih vozila, brže od automobila u mnogim urbanim sredinama, korisno za vaše zdravlje, a ujedno predstavlja i zabavu? To je bicikl. Vožnja bicikla nudi korisno vežbanje prilikom čega je praktičnost združena sa zadovoljstvom. U današnjem vremenu, kada su mnogi zabrinuti za svoje zdravlje, putovanje na dva točka zaslužuje da dobro ispitate tu mogućnost.

Pronalaženje bicikla pripisuje se nemačkom pronalazaču, baronu Karlu fon Dresu. Njegova skalamerija nalik trotinetu koja se pojavila oko 1817, u principu je izgledala kao današnji bicikl. Ova naprava se zvala dresin, i sastojala se iz dva točka, sica i upravljača — ali nije imala pedale. Mehanizam za pokretanje pojavio se 1839, kada je jedan škotski kovač, Kirkpatrik Makmilan, dodao papuče koje su polugama bile pričvršćene za osovinu zadnjeg točka. Zatim je došlo do prekretnice u popularnosti prevoza na dva točka. Otac i sin, Francuzi Pjer i Ernest Mišo, pričvrstili su pedale za poluge na osovini prednjeg točka i napravili velosiped (od latinskog velox „brz“ i pedis „stopalo“),  bržu napravu kojom se lakše upravljalo.

Brzina se povećavala s povećanjem veličine prednjeg točka. Bicikl koji je nastao u Engleskoj, imao je ogroman prednji točak čiji je prečnik iznosio jedan i po metar i bio je upadljivo veći od malog zadnjeg točka. Zvao se peni-farding, što je ukazivalo na kontrast između velikog peni novčića i mnogo manjeg novčića, fardinga.

Zatim je nastao Roverov bezbednosni bicikl, bicikl koji je vozaču omogućavao okretnost poput peni-fardinga, ali s nižim težištem i s točkovima jednake ili približno jednake veličine. Godine 1879, Englez Henri Loson izložio je na izložbi u Parizu napravu čiji je zadnji točak bio pokretan lancem. Ovaj model je na kraju bio poznat kao biciklet.

Većina savremenih bicikala ima prednji točak iste veličine kao i zadnji. Dakle, osnovni dizajn se malo izmenio. Današnja porodica višenamenskih, turističkih, trkačkih i brdskih bicikala nudi biciklistima udobnu pokretljivost na dva laka gumena točka.

Zdrava zabava

Pošto nisu bučni, ne zagađuju okolinu i na kraće relacije često su brži od motornih vozila, bicikli su u mnogim zemljama postali glavno prevozno sredstvo. U Africi, Aziji i na drugim mestima, bicikli su postali „teretno“ prevozno sredstvo, pošto ih vozači — ili gurači — koriste da bi prevezli svoju robu na pijacu. Neretko bicikl nosi više od jedne osobe, i to tako što rođaci i prijatelji sedaju na poprečnu šipku ili na neudobni stražnji prtljažnik.

U Zapadnim zemljama, gde je automobil omiljeno prevozno sredstvo, sve veća zabrinutost oko zdravlja zajedno sa željom da se izbegne gradska vreva obnovili su popularnost biciklizma. Nikle su posebno namenjene biciklističke staze duž mnogih glavnih puteva. Na primer, u Britaniji se mnoge lokalne vlasti diče kilometrima i kilometrima staza koje su namenjene biciklistima.

Ako se ne računa moguće zagađenje od izduvnih gasova, vožnja biciklom je nešto veoma zdravo. To može biti „zaštita od kardiovaskularnih oboljenja, glavnog uzročnika smrti, i to prevremene smrti u Ujedinjenom Kraljevstvu“, zapaža savetnik za transport Adrijan Dejvis. Vožnja bicikla zahteva veće naprezanje, oko 60 do 85 posto čovekovog maksimalnog kapaciteta, u poređenju sa 45 do 50 posto prilikom hodanja. Pošto je opterećenje u nogama bicikliste minimalno, opasnost od oštećenja kostiju je takođe manja nego prilikom šetnje po ulici.

Još jedna korist po zdravlje od vožnje bicikla jeste lep osećaj koji on pruža vozaču. Istraživanja pokazuju da se zahvaljujući vežbanju prilikom vožnje bicikla oslobađaju u mozgu hemikalije koje se zovu endorfini, koje poboljšavaju raspoloženje. Osim faktora ’dobrog raspoloženja‘, vožnja biciklom sasvim sigurno obezbeđuje i faktor ’dobrog izgleda‘. Kako to? „Pri umerenoj brzini, prilikom okretanja pedala [bicikla], vozač potroši otprilike sedam kalorija u minuti, ili 200 kalorija za pola sata“, izveštava časopis The Guardian. S kojim rezultatom? Možda: vitkiji struk i kraj mlitavim butinama.

Bezbedna zabava

U zemljama gde je automobil glavno prevozno sredstvo postoji sve veća zabrinutost za bezbednost biciklista. Na primer, da li treba nositi zaštitnu kacigu? Sasvim sigurno, mudro je preduzeti mere predostrožnosti. S druge strane, sâmo nošenje kacige nije nikakva garancija da će biciklista biti zaštićen od povreda. Kolumnista Silija Hol  skreće pažnju na jednu studiju sprovedenu među 1 700 biciklista raznih starosnih dobi koji su nosili kacige. Jedan od zaprepašćujućih rezultata tog istraživanja pokazao je da nošenje kacige uliva vozačima lažni osećaj sigurnosti. Što je još gore, 6 posto njih je nosilo zaštitne kacige koje nisu dobro pričvršćene. U saobraćajnoj nesreći, kacige koje nisu dobro pričvršćene povećavaju opasnost od povreda za 50 posto. Ako nosite zaštitnu kacigu, uverite se u to da li vam ona odgovara. Redovno proveravajte kacigu svog deteta. Prevelika kaciga može biti smrtonosna.

Vozače motornih vozila često nerviraju biciklisti i oni nastoje da ignorišu njihovu prisutnost. Zato, budite uočljivi. Nosite bezbednosnu odeću — fluorescentnu tokom dana, a tokom noći odeću koja reflektuje svetlost. Vaš bicikl takođe treba da bude vidljiv, čak i u mraku. Mačje oči na pedalama i čisto prednje i zadnje svetlo, često predstavljaju zakonske zahteve, a sasvim sigurno i mudre mere predostrožnosti. Proverite da li vaš izbor bezbednosne opreme udovoljava zakonskim zahtevima u vašoj zemlji.

Dobro održavan bicikl je važan za bezbednost. Proveravajte ga, i redovno ga čistite i servisirajte. Nakon preduzimanja svih tih mera predostrožnosti, možda ćete smatrati da je mudro da u vašem kraju ne vozite bicikl na glavnim putevima. Ali, da biste se bezbedno vozili potreban vam je odgovarajući tip bicikla. (Vidite okvir „Pravi za vas“.)

 Biciklizam kao sport

Za neke je biciklizam sport. Nedavni skandali u vezi s čuvenim Tur de Fransom povezuju biciklističke trke s dopingovanjem i obmanama. Časopis Time u jednom članku pod naslovom „Neka najbolji doping pobedi!“, tvrdio je da je trka bila „pravi cirkus“. Usled debata o dopingovanju i hemikalijama koje pospešuju uspeh, reputacija ovog sporta je narušena.

Mudri biciklisti pažljivo uzimaju u obzir koliko im vremena i napora odlazi na njihov sport. Čak i kada zdravstvene koristi čine biciklizam privlačnim, uravnoteženi ljudi shvataju da je vežbanje samo jedan od činilaca da čovek ima dug i zdrav život. Međutim, sledeći put kada sednete na svoj bicikl uživajte u zdravoj zabavi, u vožnji na dva točka!

[Okvir/Slike na 21. strani]

Pravi za vas

Brdski bicikli su zaista modeli namenjeni za svaki teren pošto imaju mali, robustan ram, prav volan, pedale u višem položaju od standardnih modela i široke gume koje dobro prianjaju uz neravnine. Niz brzina omogućuje vozaču da lakše vozi uzbrdo.

Ako se vozite i na ravnoj i na neravnoj površini, tada vam treba model hibridnog bicikla, nešto između brdskog i standardnog bicikla. Takav bicikl ima uže gume i nešto niže postavljene pedale. Standardni bicikli omogućuju uspravnije držanje prilikom vožnje i imaju manje brzina.

Koji god model da izaberete, proverite da li vam odgovara veličina. Prvo ga isprobajte. Podesite volan, sic i pedale. Kada opkoračite poprečnu šipku, obe noge treba da vam budu na zemlji (vidite gore).

Imaćete najbezbedniji i najudobniji položaj prilikom vožnje onda kada podesite visinu sica tako da vam noga bude ispružena, a peta da bude na pedali kada je pedala u najbližoj tački do tla (vidite levo). Volan obično treba da bude u visini sica (Izvor: časopis Which?).

[Slika na stranama 18, 19]

Peni-farding

[Izvor]

Police Gazette, 1889

[Slika na 19. strani]

Velosiped

[Izvor]

Muškarci: A Pictorial Archive from Nineteenth-Century Sources/ Dover Publications, Inc.

[Slika na 20. strani]

Bicikli su prevozno sredstvo u mnogim zemljama

[Slike na 20. strani]

Zakon negde zahteva zaštitne kacige