Baštovanstvo biološkim putem

ZAGRABITE šaku zemlje iz svog povrtnjaka. Da li je toliko puna herbicida, insekticida, rodenticida i fungicida da je praktično beživotna? Ili, da li vrvi od svakakvih crva, insekata i mikroorganizama? Ako je zemlja puna života, izgleda da svesno ili nesvesno primenjujete principe biološkog baštovanstva.

Biološko baštovanstvo često obuhvata metode poboljšanja kvaliteta baštenskog zemljišta uz upotrebu prirodnih bioloških supstanci. Jedan od ciljeva je stvaranje ekosistema u kom su biljke dovoljno jake da odolevaju štetočinama i bolestima. U zemljama gde se u baštovanstvu obično koriste sintetičke hemikalije, raste zanimanje za biološko baštovanstvo. Zašto? Iz nekoliko razloga.

 Kao prvo, ostaci pesticida na voću i povrću ponekad dovode do ozbiljnih zdravstvenih poteškoća. Da bi to prikazala, knjiga Pesticide Alert je izvestila da se „u leto 1985. u nekoliko zapadnih zemalja [Sjedinjenih Država] i u Kanadi skoro 1 000 ljudi otrovalo pesticidom zvanim Temik, koji se zadržao u lubenicama“.

Pored toga, mnogi na biološko baštovanstvo gledaju kao na način da se zaštiti okolina. Neke štetočine postaju otporne na stalnu primenu hemijskih pesticida, pa naučnici prave otrove koji su još opasniji. Te jake hemikalije prodiru do podzemnih voda i zagađuju naše dragocene zalihe vode.

Još jedna prednost biološkog baštovanstva jeste da se manje smeća baca po đubrištima. Kako to? Ostaci hrane i otpaci iz bašte sačinjavaju veliki deo našeg smeća. Umesto da se bace, ti organski elementi mogu se sakupiti i ostaviti da se raspadnu, pri čemu nastaje bogata smeša zvana kompost. Možda nam nije prijatno kad pomislimo na tako nešto, ali za biljku je to pravi gurmanski užitak!

Naposletku, neki na biološko baštovanstvo gledaju kao na priliku da čovek malo vežba, uživa na suncu, radi na zemlji i posmatra kako mala semena izrastaju u zdrave biljke. Da li vam biološko baštovanstvo zvuči kao dobra ideja? Onda latimo se posla! Prvo ćemo pogledati kakvo je zemljište u vašoj bašti.

Kako rastu biljke u vašoj bašti?

Mnoge bašte se sastoje ili od ilovače ili od peskovitog zemljišta. Peskovito zemljište se sastoji od krupnih čestica koje suviše brzo propuštaju vodu i hranljive sastojke pa koren biljke nema nikakve koristi. S druge strane, glinasta zemlja se sastoji od tankih slojeva koji su tako čvrsto zbijeni da voda ili ne može da prodre kroz tu tvrdu površinu i oteče dalje, ili prodire i zaustavlja se tako da zagušuje korenje biljaka.

Biljke napreduju u rastresitom zemljištu u kom se zadržava dovoljno vlage da se korenje ne bi osušilo a višak vode otiče. Baštovani tu smesu nazivaju humusno ilovastom zemljom. Na takvom zemljištu, vazduh slobodno cirkuliše pa mikroorganizmi mogu da rade svoj posao i obogaćuju zemljište hranljivim sastojcima.

Velike količine organske materije zvane kompost treba dodati i ilovači i peskovitom zemljištu da bi se stvorila ravnoteža. Kada se zemlja izrilja i doda kompost poboljšava se njen kvalitet. Budući da on poput sunđera zadržava vlagu, potrebno je manje navodnjavanja. Kompost sadrži na  milione korisnih bakterija koje će nastaviti razlaganje komposta u hranljive materije — neophodne biljkama da bi punom parom napredovale. Kompost takođe doprinosi stvaranju ravnoteže u zemljištu tako da ono ne bude ni suviše kiselo ni suviše bazično.

Kada se u zemlju zasade biljke s dubokim korenjem kao što su detelina i lucerka, onda one razbijaju tvrdo zemljište i povećavaju količinu organskih materija. Primera  radi, za promenu sastava zemljišta takođe je koristan malč — prekrivač od biljnih ostataka ili piljevine koji se baca po zemljištu.

Čudesna glista ima važnu ulogu u poboljšanju baštenskog zemljišta. Dok kopa duboko u zemlji — čak i do četiri metra dubine— ona čini zemlju rastresitom, iznosi različite minerale na površinu i omogućuje bolji protok vode. U toku tog procesa ona iza sebe ostavlja ostatke koji su prema knjizi Step by Step Organic Vegetable Gardening, „pet puta bogatiji azotom, fosforom i kalijumom nego okolno zemljište“.

Krastače, ptice i bube — prijatelji vaše bašte

’Ali šta raditi sa štetočinama?‘, možda se pitate. ’Kako se njih otarasiti bez pesticida?‘ Ne zaboravite da pesticidi ne ubijaju samo neželjene štetočine. Oni takođe odstranjuju i korisne mikroorganizme kao što su gliste i gljivice. Setite se i toga da su žabe krastače dobre za baštu. Žaba krastača može da pojede i do 10 000 štetočina u roku od tri meseca. One nisu izbirljive. U njihov jelovnik spadaju neprijatelji biljaka kao što su cvrčci, bube koje napadaju vinovu lozu, štetne vrste gusenica, pamučni moljci i hrastov gubar.

Ptice takođe pomažu u suzbijanju baštenskih štetočina. Prema knjizi Gardening Without Poisons primećeno je da je carić „jednog letnjeg popodneva sakupio 500 paukova i gusenica za svoje mladunce“. Ukoliko želite da u svoju baštu pozovete nekoliko carića ili drugih ptica koje jedu insekte, okačite na vidno mesto malo ptičje hrane ili materijala za pravljenje gnezda. Uskoro ćete videti da je vaš „poziv“ prihvaćen! A bube? Mnogi korisni insekti hvataju štetne insekte. Ukoliko nabavite bubamare i pustite ih u baštu, odmah će se dati u potragu za svojom omiljenom hranom — lisnim vašima. Takođe se mogu nabaviti i staviti u baštu jaja bogomoljke. Kad se jaja izlegu, bogomoljke će praktično požderati svaki insekt koji im se ispreči na putu.

Biljke i suzbijanje štetočina

Da biste suzbili štetočine u svojoj bašti, možete da koristite i neke biljke. Postavite biljke koje baštenske štetočine izbegavaju do biljaka kojima je potrebna zaštita. Primera radi, valjkasti crvi koji napadaju korenje mnogih biljaka i oslabljuju ih, drže se podalje od nevena. Mali kupusar se odbija ruzmarinom, žalfijom ili majčinom dušicom, kad se oni posade blizu kupusa. Ipak, na mestu je reč opreza: neke biljke privlače baštenske štetočine.

U odbrani od štetočina i bolesti takođe je praktično da različitih godina sadite različite biljke. Umesto da godinu za godinom sadite uvek istu biljku na isto mesto, mogli biste sada da im izmenjate mesta. Na taj način ćete prekinuti lanac bolesti i najezdu štetočina.

Biološko baštovanstvo može biti izazovno i može iziskivati vreme i strpljenje. Da biste biolškim sredstvima doveli svoje zemljište u zdravo stanje, možda su potrebni meseci. Možda ćete doživeti i neke neuspehe i kad se to desi možda ćete doći u iskušenje da upotrebite neki hemijski zaprašivač. Međutim, pre nego što to uradite, zastanite i razmislite o dugoročnim koristima ukoliko izbegavate otrove. Ako ste strpljivi, ubrzo ćete imati baštu koja daje ukusno biološki čisto povrće koje je otpornije na štetočine i bolesti od drugog povrća. Naravno, vaša bašta neće biti savršena, ali vas rezultati mogu oduševiti. Stoga, ako uživate da radite u bašti, zašto ne probate biološki način uzgajanja?

[Slika na 17. strani]

Ilovača

[Slika na 17. strani]

Peskovito zemljište

[Slika na 17. strani]

Humusno ilovasta zemlja

[Slike na 18. strani]

Prijatelji vaše bašte

Žaba krastača može da pojede i do 10 000 štetočina u roku od tri meseca

Primećeno je da je carić „jednog letnjeg popodneva sakupio 500 paukova i gusenica za svoje mladunce“

Glista čini zemlju rastresitom i donosi različite minerale na površinu

Omiljena hrana bubamara su lisne vaši koje su pogubni insekti

[Slika na 18. strani]

Kada se zemlja izrilja i doda kompost poboljšava se kvalitet zemljišta