Kad jednostavno i nije tako jednostavno

Teorija hemijske evolucije pretpostavlja da je život na zemlji nastao spontanom hemijskom reakcijom pre milijarde godina.

Ova teorija ne kaže da je jednim slučajnim događajem beživotna materija direktno pretvorena u ptice, gmizavce ili druge složene životne oblike. Umesto toga, ova teorija tvrdi da je niz spontanih hemijskih reakcija na kraju doveo do veoma jednostavnih životnih oblika kao što su alge i drugi jednoćelijski organizmi.

Na osnovu onoga što se sada zna o tim jednoćelijskim organizmima, da li je razumno pretpostaviti da su oni tako jednostavni da su se mogli pojaviti sami od sebe? Primera radi, koliko su jednostavne jednoćelijske alge? Obratimo posebnu pažnju na jednu vrstu zvanu jednoćelijska zelena alga iz roda Dunaliella iz reda Volvocales.

Jedinstveni jednoćelijski organizmi

Ćelije Dunaliella su ovalnog, to jest jajastog oblika i veoma male — oko deset mikrona duge. U jednom centimetru ih po dužini može stati oko 1 000. Svaka alga na jednom kraju ima dva biča uz pomoć kojih pliva. Slično kao i biljke, alge Dunaliella proizvode energiju putem fotosinteze. One stvaraju hranu koristeći ugljen-dioksid, minerale i druge hranljive materije koje apsorbuju u ćeliju a razmnožavaju se deobom ćelija.

Dunaliella može da živi i u veoma slanoj sredini. Ona je jedna od retkih organizama bilo koje vrste koji mogu da žive i razmnožavaju se u Mrtvom moru, u kom je koncentracija soli oko osam puta veća nego u drugim morima. Ovi navodno jednostavni organizmi mogu da prežive i iznenadne promene koncentracija soli u svojoj sredini.

Osmotrite, na primer, algu Dunaliella bardawil koja se nalazi u plitkim slatinama pustinje Sinaj. Snažan pljusak može veoma brzo razblažiti vodu u ovim močvarama, odnosno izuzetno jaka pustinjska vrućina može dovesti do isparavanja vode pa tako i do izuzetno velike zasićenosti solima u njoj. Zahvaljujući delimično i svojoj sposobnosti da u idealnoj meri stvara i akumulira glicerin, ova sićušna alga može da izdrži ovakve ekstremne promene. Dunaliella bardawil, u roku od nekoliko minuta nakon promene koncentracije soli, može veoma brzo da sintetiše glicerin, to jest da ga po potrebi stvara ili odstranjuje kako bi se prilagodila. To je važno zato što se u nekim staništima u roku od nekoliko sati koncentracija soli može znatno promeniti.

Pošto živi u pustinjskim slatinama, Dunaliella bardawil je izložena jakom suncu.  To bi ovu ćeliju uništilo da nije zaštitnog sloja koji proizvodi jedan pigment u ćeliji. Kada živi u povoljnim uslovima što se tiče hrane, to jest kada ima puno azota, Dunaliella je svetlozelena, a zeleni pigment hlorofila pruža joj zaštitni sloj. Kada nema dovoljno azota, kada je koncentracija soli velika, temperatura visoka a svetlost jaka, alga iz zelene boje prelazi u narandžastu ili crvenu. Zašto? Pod tako surovim uslovima u njoj se odigrava jedan složeni biohemijski proces. Količina hlorofila opada, a stvara se jedan drugi pigment, beta-karotin. Da nije ove jedinstvene sposobnosti stvaranja ovog pigmenta, alga bi uginula. Pri ovakvim uslovima dolazi do promene boje zbog velike količine beta-karotina, koji sačinjava i do 10 posto suve materije ove alge.

Radi dobijanja prirodnog beta-karotina za ljudsku upotrebu, Dunaliella se u Sjedinjenim Državama i Australiji uzgaja u komercijalne svrhe u velikim veštačkim jezerima. Primera radi, u južnoj i zapadnoj Australiji postoje veliki proizvodni objekti. Beta-karotin se takođe može proizvesti i sintetičkim putem. Međutim, postoje samo dve kompanije koje imaju veoma skupa i složena biohemijska postrojenja za proizvodnju na veliko. Ono za šta su ljudima trebale decenije i ogromna ulaganja u istraživanje, razvoj i proizvodne objekte, Dunaliella postiže veoma lako. Ova jednostavna alga to čini pomoću jedne minijaturne fabrike koja je suviše mala da bi se videla, i koja odmah reaguje na promenu uslova sredine u kojoj se nalazi.

Još jednu neobičnu sposobnost iz porodice Dunaliella ima vrsta zvana Dunaliella acidophila, koja je prvi put izolovana 1963. u prirodno kiselim sumpornim izvorima i zemljištima. Za ove sredine je bilo karakteristično što su sadržavale veliku koncentraciju sumporne kiseline. Prema laboratorijskim ispitivanjima, ova vrsta Dunaliella može da uspeva i u rastvoru sumporne kiseline koji je oko 100 puta kiseliji od limunade. S druge strane, Dunaliella bardawil može da preživi i u veoma baznim sredinama. To pokazuje izuzetan raspon ekološke prilagodljivosti alge Dunaliella.

Stvari koje navode na razmišljanje

Neobične sposobnosti koje ima Dunaliella su izvanredne. Pa ipak, one su samo delić zapanjujućeg broja mogućnosti koje jednoćelijski organizmi koriste da bi preživeli i napredovali u različitim, a katkad i veoma negostoljubivim sredinama. Te mogućnosti pomažu algi Dunaliella da raste, selektivno uzima hranu, odbaci štetne materije, izluči otpadne materije, izbegne ili savlada bolesti, umakne grabljivcima, da se razmnožava i tako dalje. Ljudi imaju oko 100 biliona ćelija da bi sve to postigli!

Da li je razumno reći da je ova jednoćelijska alga samo jednostavan, primitivan životni oblik koji je slučajno nastao od nekoliko amino-kiselina u nekoj organskoj supi? Da li je logično ova čuda prirode pripisati samo čistoj slučajnosti? Koliko je samo razumnije da za postojanje životnih oblika odamo čast vrsnom Konstruktoru koji je život stvorio sa svrhom. Takva inteligencija i majstorstvo, koji su daleko iznad naše mogućnosti poimanja, neophodni su da bi se objasnila ogromna komplikovanost i interaktivan karakter živih bića.

Pažljivo ispitivanje Biblije, bez zbunjujućih religioznih ili naučnih dogmi, pruža zadovoljavajuće odgovore na pitanje porekla života. Milioni ljudi, od kojih se mnogi bave naukom, obogatili su svoj život takvim ispitivanjem. a

[Fusnota]

[Slike na 26. strani]

Skroz levo: komercijalna proizvodnja beta-karotina uz pomoć ćelije Dunaliella

Levo: uveličana Dunaliella narandžaste boje, što ukazuje na visok procenat beta-karotina

[Izvor]

© AquaCarotene Limited (www.aquacarotene.com)

[Slika na 26. strani]

Dunaliella

[Izvor]

© F. J. Post/Visuals Unlimited

[Slika na 27. strani]

Slika sa elektronskog mikroskopa na kojoj se vidi jezgro (J), hloroplast (H) i Goldžijev aparat (G)

[Izvor]

Slika iz www.cimc.cornell.edu/Pages/ dunaLTSEM.htm. Upotrebljeno uz dozvolu.